• Saveti

Ko je jači pol na tržištu rada?

Osnovni podaci o učesnicima ankete

---

U istraživanju je učestvovalo 68% posetilaca ženskog i 32% posetilaca muškog pola. Može se izvući zaključak da je tema istraživanja bila interesantnija ženama nego muškarcima.

63% anketiranih žena ima završen fakultet ili viši obrazovni nivo od toga, u odnosu na oko 55% anketiranih muškaraca. Učesnice istraživanja su obrazovanije od muškaraca koji su učestvovali u ovoj anketi.

Za više anketiranih žena najviša pozicija na kojoj su radile je bila operativni posao (47%), naspram 38% muškaraca. Oko 36% anketiranih muškaraca je radilo na nekoj menadžerskoj poziciji, prema oko 29% žena. Ako se podaci o najvišoj radnoj poziciji kombinuju sa stručnom spremom ispitanika, može se reći da su muškarci koji su završili najmanje fakultet (diplomirani, master, magistri ili doktori nauka) u većem procentu od žena s istim obrazovanjem radili na nekoj menadžerskoj poziciji (oko 40% muškaraca prema oko 29% žena).

Kod onih sa srednjoškolskim obrazovanjem, oko 32% muškaraca i oko 30% žena ima iskustvo u radu na menadžerskim pozicijama. Kod anketiranih sa završenom visokom ili višom strukovnom školom, nešto više je žena koje su nekad radile ili i dalje rade na menadžerskim pozicijama (oko 32% žena prema oko 31% muškaraca). Ako posmatramo radni status, nema značajnijih razlika u odnosu na pol učesnika ankete (zaposlenih kod oba pola je oko 50% učesnika ankete - na određeno ili neodređeno, honorarno ili kao samostalni preduzetnici).

Vezano za radni staž, tj. radno iskustvo, muškarci učesnici ankete ukupno posmatrano imaju više godina radnog iskustva (oko 27% muškaraca ima preko 10 godina radnog iskustva, a 21 anketiranih žena). Veći procenat anketiranih žena radi u državnim preduzećima (19% žena prema oko 15% muškaraca). U privatnim preduzećima s domaćim kapitalom radi više anketiranih žena (46% prema 43% muškaraca).U privatnim firmama sa stranim kapitalom radi oko 40% anketiranih muškaraca i oko 33% žena učesnica istraživanja.

Pitanja vezana za potencijalne razlike u polu kandidata u oblasti zapošljavanja

---

Ukupno 66% anketiranih učesnica istraživanja je potvrdilo da im se desilo da im budu postavljenja ovakva pitanja, prema ukupno 56% muškaraca. 31% žena je reklo da im se to dešava vrlo često, blizu 24% da im se desilo nekoliko puta, oko 12% da im se desilo jedanput i 24% je onih kojima nikad nisu postavili takva pitanja na razgovoru za posao. 34% muškaraca nikad nisu na intervjuu dobili takva pitanja, 8% kaže da im se to desilo jednom, oko 24% nekoliko puta, i 24% vrlo često.

Na osnovu ovoga se može zaključiti da poslodavci na intervjuima za zaposlenje često postavljaju i pitanja lične prirode, nevezano za pol. Ipak, pitanja lične prirode vezana za bračno stanje, broj dece i zasnivanje porodice, češće se postavljaju ženama nego muškarcima u toku razgovora za posao.

Ako ovo pitanje uporedimo sa starosnom strukturom posetilaca (posmatramo samo one posetioce koji su rekli da su im takva pitanja bila postavljena bar jedanput), primeti se da poslodavci ta pitanja češće postavljaju ženama koje imaju između 31 i 45 godina. Kod mlađih od 30 godina, kao i kod starijih od 45, ova pitanja se ređe postavljaju.

Kod muškaraca, ta pitanja su češće postavljana muškarcima između 36 i 45 godina.

Ako se ovo pitanje uporedi s najvišom radnom pozicijom učesnika istraživanja dosad, može se videti da takva pitanja poslodavci češće postavljaju ljudima koji su zaposleni na operativnim radnim pozicijama. Kada se radi o menadžmentu višeg nivoa ili o stručnjacima, na ovim nivoima radnih pozicija su najmanje primetne razlike između odgovora muškaraca i žena (slični procenti su rekli da su im nekad postavljena pitanja lične prirode). Kod menadžmenta višeg nivoa, blizu 64% muškaraca su rekli da su im bar jednom poslodavci postavili takva pitanja, prema oko 63% žena. Kod stručnjaka/specijalista je slično: oko 64% žena i 62% muškaraca.

Većina poslodavaca, prema iskustvu učesnika ovog istraživanja, ne insistira na određenom polu prilikom zapošljavanja (ovo je izjavilo oko 64% ukupno anketiranih, odnosno oko 65% žena i oko 62% muškaraca). Ako se u daljoj analizi posmatraju samo oni učesnici ankete koji imaju radno iskustvo, bez obzira na to jesu li trenutno zaposleni, ovaj procenat je još viši – oko 75% (oko 78% žena i 75% muškaraca).

Na pitanje da li u je kompaniji u kojoj trenutno rade, zaposleno više osoba muškog ili ženskog pola, rezultati su takvi da deluje da je taj broj ravnomeran kod većine poslodavaca (oko 30% učesnika ankete je reklo da u njihovim firmama radi podjednak broj žena i muškaraca, oko 30% da ima više zaposlenih žena i oko 33% da ima više zaposlenih muškaraca). Ako se isti ovi odgovori pogeldaju uporede s polom ispitanika, više muškaraca je izjavilo da u njihovim firmama radi više muškaraca, a više žena je reklo da u njihovoj firmi radi više žena.

U većini kompanija visina plata nije javni podatak (to je reklo oko 35% žena i oko 40% muškaraca). Više žena nego muškaraca smatra da se u njihovoj firmi može desiti da ljudi na istim pozicijama imaju istu platu, ali da to nije pravilo (oko 18% žena prema 9% muškaraca). Oko 9% žena kaže sa je to normalno u firmi u kojoj rade, a to isto kaže oko 6% muškaraca, učesnika ankete. 9% muškaraca je odgovorilo da se razlika u visini plata nekad dešava, ali da nije pravilo (prema oko 18% žena), a 25% muškaraca misli da je to u kompaniji u kojoj rade nemoguće (prema oko 20% žena).

Najmanji procenat anketiranih koji su zaposleni u državnim preduzećima kaže da postoje razlike u visini plata između muškaraca i žena zaposlenih na istim radnim pozicijama. One učesnike ankete koji su odgovorili da u njihovoj firmi postoje razlike u platama (odgovori „naravno, to je normalno u firmi u kojoj radim“ i „da, dešava se, ali nije pravilo“), smo pitali ko ima veće plate: muškarci ili žene. Ovo je ukupno oko 10% ispitanika.

Mogućnost napredovanja, stavovi

---

Oko 55% anketiranih smatra da žene, u odnosu na muškarce imaju iste ili približno iste mogućnosti da napreduju u poslu (međutim, po polnoj strukturi ovo je odgovorilo 74% anketiranih muškaraca, a 43% anketiranih žena). 27% anketiranih žena je reklo da nemaju ni približno iste mogućnosti za napredovanje na poslu, u poređenju s muškarcima. Ovo misli oko 6% anketiranih muškaraca. Ne možemo sa sigurnošću znati da li je ovde reč o odgovorima datim na osnovu iskustva anketiranih ili se radi samo o njihovim stavovima, ali se može reći da su muškarci u manjoj meri svesni razlika u mogućnostima napredovanja (ukoliko one postoje). Oko 18% žena kaže da im se retko pruži šansa za napredovanje, a ovo isto misli oko 9% muškaraca.

Beneficije i povlastice na poslu

---

Pitanja o tome koje beneficije imaju na poslu smo postavili samo zaposlenim učesnicima istraživanja. Zanimljivo je bilo analizirati beneficije i povlastice u odnosu na pol učesnika ankete. Može se izvesti zaključak da muškarci u većoj meri imaju beneficije i povlastice na poslu u odnosu na žene. Većina poslodavaca svojim zaposlenima plaća nadoknadu za putne troškove. Međutim, skoro 50% muškaraca učesnika istraživanja ima plaćene ove troškove, prema oko 42% žena. Obuku zaposlenih kao vrstu beneficije na poslu je navelo oko 39% žena, prema oko 36% muškaraca. Mobilni telefon za ličnu upotrebu ima oko 40% anketiranih muškaraca, prema oko 29% anketiranih žena. Slično, laptop za ličnu upotrebu ima oko 24% zaposlenih muškaraca, u odnosu na oko 14% žena. Službeni automobil koristi oko 9% muškaraca, i oko 6% žena.

Besplatno piće na poslu ima oko 33% anketriranih žena i oko 30% muškaraca. Oko 25% muškaraca, učesnika ankete ima fleksibilno radno vreme, prema oko 19% žena. Plaćene neke dodatne zdravstvene usluge ima oko 19% muškaraca i oko 14% žena, učesnika u istraživanju. 15% muškaraca i 12% žena ima neke popuste prilikom kupovine nekih roba i usluga i to im omogućava poslodavac. Dodatne dane godišnjeg odmora ima nešto viši procenat žena (oko 13%), prema oko 11% muškaraca. Oko 12% muškaraca ima organizovanja druženja vikendom, i oko 8% žena.

Ako se uzme u obzir raniji zaključak da muškarci češće od žena učesnika ovog istraživanja, rade na višim radnim pozicijama, moglo bi se pretpostaviti da su ove razlike u beneficijama koje poslodavac odobrava delimično i posledica toga (jer se podrazumeva da više radne pozicije imaju i dodatne beneficije i povlastice). Kad se povlastice i investicije posmatraju u odnosu na pol i u okviru iste radne pozicije na kojoj su radili zaposleni,i posmatra se npr. samo viši menadžment, onda razlike nisu toliko uočljive. Neke od beneficija u većem procentu imaju žene, a neke druge muškarci. Slično je i kod stručnjaka (specijalista).

Kod menadžmenta srednjeg nivoa je slično, neke od beneficija u većoj meri imaju žene, a neke muškarci. Nešto veće razlike su primetne kod že,a i muškaraca kojima je najviša radna pozicija na kojoj su radili bila operativni posao. Tako npr. mobilni telefon za ličnu upotrebe ima 9% muškaraca i oko 8% žena iz ove grupe. Službeni automobil vozi oko 1,5% muškaraca na operativnim pozicijama, prema 0,5% žena. Laptop ima oko 5% muškaraca i oko 1,5% žena na ovim poslovima.

Demografski podaci o učesnicima istraživanja

---

---