Pravnik odgovara

Уколико послодавац тврди да је радно време било у прерасподели, да ли из документације мора бити могуће проверити: (1) на који период се прерасподела односи, (2) колики је уговорени фонд, (3) колико је часова запослени стварно радио у том периоду, (4) како су часови из једног дела периода компенсовани часовима из другог дела периода, (5) да ли је на крају периода остварен законом прописани просек и (6) да ли је запослени који припада заштићеној категорији из члана 92. Закона о раду дао писану сагласност за примену прерасподеле? Ако послодавац то не може да покаже из сопствених евиденција, укључујући доказ о постојању писане сагласности из члана 92. када је она законом неопходна, какве су последице у спору о прековременом раду?

Ако је запослени родитељ детета млађег од три године, а послодавац фактички примењује режим који представља прерасподелу радног времена, али без писане сагласности тог запосленог из члана 92. Закона о раду, каква је правна последица? Да ли се такав режим може сматрати законито примењеном прерасподелом, или се часови рада морају посебно посматрати у контексту редовног распореда и/или прековременог рада?

Ако HR или друго овлашћено лице послодавца у интерној комуникацији изричито каже да се код послодавца примењује „прерасподела радног времена“ и упућује на чл. 57–61 Закона о раду, али формални акти којима се тај режим уводи носе назив „Одлука о распореду радног времена“ и као правни основ наводе члан 55, какав је значај такве интерне комуникације за правну квалификацију режима? Да ли би суд морао да утврђује стварну природу режима на основу свих доказа, а не само назива и формалног правног основа акта?

Poštovani, zaposlena sam u prosveti i trenutno sam na bolovanju zbog održavanja trudnoće. Želela bih da proverim da li u mom slučaju postoji pravo na isplatu solidarne pomoći po osnovu važećeg Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika. Zanima me da li se bolovanje zbog održavanja trudnoće koje je preko 30 dana, odnosno trudnoće sa komplikacijama, može smatrati osnovom za ostvarivanje prava na solidarnu pomoć, s obzirom da je naznačen osnov privremene sprečenosti za rad: "bolest/komplikacija u vezi sa trudnoćom". Da li imam pravo na solidarnu pomoć u ovoj situaciji; Da li je bitna konkretna dijagnoza pod kojom sam na bolovanju; Bila bih Vam zahvalna ako biste mogli da mi odgovorite na osnovu trenutno važećeg PKU-a i eventualnih zvaničnih tumačenja Komisije za praćenje njegove primene, s obzirom da su tumačenja različita kada je ova tema u pitanju. Unapred hvala na odgovoru.

Piše se nov Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta, ja sam trenutno na radnom mestu gde stoji nivo 6.1 i to mesto se sada briše, otvara se novo radno mesto gde stoji nivo 6.1 / nivo 4 ja sada ne znam kako da postupim. Ne brine me trenutna situacija jer mi se neće menjati koeficijent. Mene brine šta će biti kada počne da se primenjuje Zakon o platnim razredima. P.S. Zaposlena sam na neodređeno vreme

Postovani, zaposlena je podnela zahtev za koriscenje placenog odsustva u maksimalnom trajanju zbog bolesti supruga. Pravilnik o radu njenog PD- propisuje za ovaj slucaj 2 radna dana placenog odsustva. Da li se u ovom slucaju odobrava placeno odsustvo u trajanju od 2 radna dana? Da li je u obrazlozenju resenja nakon navodjenja podatka o zaposlenoj, kada i zbog cega je podnela zahtev, dovoljno pozvati se na clanove 77. Zakona o radu i odgovarajuci clanu Pravilnika PD-a, bez pisanja i samog sadrzaja ovih clanova?Pozdrav

Poštovani, Ako sam bila u radnom odnosu u kontinuitetu 20 meseci i onda potpisala sporazumni raskid (jula 2026) i otvorila svoju firmu u roku od 20 dana (avgusta 2026), kao pausalac i tako nastavila da placam poreze i doprinose, da li se za trudnicko bolovanje uzimaju uopšte u obzir plate iz firme ili ne?  Tipa da posle 4 meseca rada kao pausalac odem na trudničko i zamrznem firmu, prvi mesec bih sama pokrivala troškove bolovanja, ali od narednog bi trebalo da dobijam novac od države na ime bolovanja jel da?