Pravnik odgovara

Poštovani, 

Možete unutar firme da pokrenete postupak zaštite posredovanjem  između Vas i zlostavljača, u kojem treba naći rešenje prihvatljivo za obe strane. Tek ako posredovanje ne uspe na ovaj način, protiv zlostavljača možete  da podnesete tužbu nadležnom sudu. Pošto se zahtev za pokretanje postupka zaštite od zlostavljanja unutar firme podnosi poslodavcu, te ako se zlostavljanje tereti poslodavac,  možete  odmah da se obratite sudu. U svakom slučaju  Vam savetujemo da za vođenje ovog postupka potražite stručnu pomoć advokata. 

Poštovani, 

Ako posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada zbog bolovanja, poslodavac može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog. Poslodavac može da podnese pisani zahtev neposredno zdravstvenoj ustanovi – kada je radnu sposobnost cenio lekar pojedinac, ili filijali Republičkog fonda – ukoliko je sprečenost za rad cenila lekarska komisija.

Poštovani, 

U slučaju statusne promene, odnosno promene poslodavca, u skladu sa zakonom, poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika opšti akt i sve ugovore o radu koji važe na dan promene poslodavca. U slučaju promene poslodavca obavezna je primena opšteg akta, odnosno kolektivnog ugovora i pravilnika o radu, najmanje godinu dana od dana promene poslodavca, ali ne i pravilnika o sistematizaciji i organizaciji poslova koji poslodavac sledbenik može da izmeni ili donese novi u bilo kom roku od promene poslodavca, ako to zahteva organizacija rada. Dakle, novi poslodavac može ali (ne mora) da napravi novu sistematizaciju. 

Poštovani, 

Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca obuhvata rad na daljinu i rad od kuće. Ugovor o radu koji se zaključuje pored osnovnih odredaba mora da  sadrži i: 1) trajanje radnog vremena prema normativima rada; 2) način vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog; 3) sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava; 4) korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu; 5) naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja; 6) druga prava i obaveze. Dakle, poslodavac je dužan da naknadi troškove koje je zaposleni imao dok je radio od kuće.  

Poštovani, 

Na osnovu izveštaja o povredi na radu ili profesionalnom oboljenju, koji poslodavac dostavlja nadležnoj  filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, prvostepena lekarska komisija te filijale daje ocenu da je utvrđena povreda na radu ili profesionalno oboljenje. Protiv ocene prvostepene lakarske komiije moguće je uložiti prigovor drugostepenoj lekarskoj komiiji filijale. Dužinu privremene sprečenosti za rad (bolovanja) ocenjuje stručno-medicinski organ Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), odnosno matične filijale na osnovu medicinsko-doktrinarnih standarda za utvrđivanje privremene sprečenosti za rad. Za prvih 30 dana bolovanja nadležni stručno-medicinski organ je izabrani lekar, a na njegovu ocenu moguće je uložiti prigovor prvostepenoj lekarkoj komisiji matične filijale RFZO. Za period nakon 30 dana sprečenosti za rad nadležna je prvostepena lekarska komisija matične filijale RFZO, a na njenu ocenu prigovor se može uložiti drugostepenoj lekarskoj komisiji. Prigovor odlaže primenu ocene protiv koje je uložen. Ovo je ukratko procedura. Imate pravo da priložite svu dokumentaciju koju imate. 

Poštovani,

Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom. Najbolja opcija bi bila da se zaposleni i poslodavac sporazumeju o naknadi štete pa je potrebno da se obratite poslodavcu. Ukoliko zaposleni i poslodavac ne mogu da postignu dogovor, zaposleni svoja prava može ostvariti pred sudom, podnošenjem tužbe. Kako je u pitanju tužba za naknadu štete, može se podneti u roku od tri godine od dana saznanja za povredu. Krajnji rok za podnošenje tužbe je pet godina i računa se od dana nastanka štete.