Pravnik odgovara

U svakom slučaju potrebno je da proverite prijavu u PIO fondu. Ukoliko Vaš poslodavac ima akt o sistematizaciji radnih mesta i njime je odredio koeficijente na osnovu kojih se računa zarada a u njima je jedan od kriterijuma i stručna sprema, tada to ima uticaja na eventualnu visinu Vaše isplaćene zadare, ali iz Vašeg pitanja se da zaključiti da je poslodavac prijavio pun iznos Vaše zarade, a taj…

Psihofizičke sposobnosti kandidata se dokazuju lekarskim uverenjem Zavoda za zdravsvenu zaštitu radnika MUP-a. Ovaj Zavod obavlja delatnost u skladu sa zZakonom o policiji i Zakonom o zdravstvenoj zaštiti. Sam Program specifične zdravstvene zaštite zaposlenih koji sprovodi Zavod donosi ministar MUP-a. Imajući u vidu navedeno pokušajte da se obratite pritužbom policiji ili Ministarstvu u roku od 30 dana od dana kada je do povrede Vašeg prava došlo.

Ukoliko ste zaposleni u jednoj firmi u principu možete osnovati preduzetničku radnju što sve zavisi od toga kojom delatnosšću bi se bavili, isto tako možete biti i osnovač firme pod napred navedenim uslovom. Ukoliko ste osnovač i ne zasnujete radni odnos porez plaćate na ostvarenu dobit, a doprinose za penziono i zdravstveno ostvarujete preko radnog odnosa. Ukoliko hoćete da tasnijujete radni odnos u preduzetničkoj radnji ili firmi tada to možete učiniti do 1/3 punog radnog vremena i uz saglasnost sadašnjeg poslodavca. U ovom slučaju na ostvarenu zaradu plaćate porez i doprinose.

Iz Vašeg postavljenog pitanja nije jasno da li Vas interesuje ostvarivanje prava na godišnji odmor ili šta predstavlja mirovanje radnog odnosa. Mirovanje radnog odnosa je regulisano članom 79 ZR i ono ne predstavlja prekid radnog odnosa.

Ugovor o delu ne može da se zaključi iz oblasti delatnosti poslodavca. Visina doprinosa se reguliše propisima o zdravstvenom i invalidskom osiguranju a o budžetskim finansijskim sredstvima nadzor sporovodi ministarstvo dok u pogledu finansijskih sredstava koja nisu iz budžeta sama visokoškolska ustanova preko nadležnog Saveta. Nastavna osoblja se mogu angažovati i drugim ugovorima a ne samo ugovorom o radu a što sve zavisi od predmeta i posla za koji je angažovan kao i od unutrašnjih akata kojima su ta pitanja regulisana.

Radni odnos zasniva se na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju tačno određeni poslovi, s tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili s prekidima ne može trajati duže od 12. Radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos.

Poslodavac je u obavezi da Vam isplati naknadu za godišnji odmor. Ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godišnji odmor, ima pravo na naknadu štete u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca, utvrđene opštim aktom i ugovorom o radu.

Radni odnos zasniva se na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju tačno određeni poslovi, s tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili s prekidima ne može trajati duže od 12 meseci. Pod prekidom ne smatra se prekid rada kraći od 30 radnih dana. Radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos. Zaposleni ima mogućnost da u postupku pred sudom dokaže da su se stekli uslovi za prerastanje radnog odnosa u radni odnos na neodređeno vreme, što naravno zavisi od toga koje je poslove zaposleni obavljao, da li je bila zamena određenog zaposlenog i drugo.

U vezi sa Vašim prvim pitanjem da li je zakonski raditi 5 godina sa prekidima, odgovor zavisi da li ste radili na istim poslovima sve vreme. Ako jeste nije u skladu sa zakonom.

Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku. Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu kako je navedeno, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.

Što se tiče Vaših prava možete ih ostvariti u sudkom postupku u kojem bi morali dokazati da su Vam prava povređena i tražiti poništaj rešenja o otkazu i osnova po kom je doneto isto, te da se utvrdi da je u pitanju radni odnos na neodređeno vreme.

Kritetijumi po kojima se daje otkaz ugovora o radu postoje i oni prevashodno zavise od osnova otkaza ugovora o radu.

Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to između ostalog i po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu - 0,4% od osnovice. Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu.

Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Po osnovu produženog osiguranja staž koji je ostvaren po tom osnovu i za koji su plaćeni doprinosi, priznaje se za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja (prava za slučaj starosti, invalidnosti, smrti i telesnog oštećenja) po odredbama zakona.