Pravnik odgovara

U zavisnosti od visine primanja koje ste ostvarili i godina sta?a osiguranja visina otpremnine se raeuna na sledeai naein : el. 158 Zakona o radu propisuje da otpremnina iz stava 1. ovog elana ne mo?e biti ni?a od zbira treaine zarade zaposlenog za svaku navr?enu godinu rada u radnom odnosu za prvih 10 godina provedenih u radnom odnosu i eetvrtine zarade zaposlenog za svaku narednu navr?enu godinu rada u radnom odnosu preko 10 godina provedenih u radnom odnosu. Zaradom u smislu elana 158. ovog zakona smatra se proseena meseena zarada zaposlenog isplaaena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaauje otpremnina. Svakako da imate pravo da zahtevate sudskim putem da vam se otpremnina isplati.

Elan 50 Zakona o radu propisuje da puno radno vreme iznosi 40 easova nedeljno, ako ovim zakonom nije drukeije odre?eno. Radno vreme du?e od ovog jeste prekovremeni rad, koji se posebno plaaa, osim u slueaju preraspodele radnog vremena. Preraspodela radnog vremena ne spada u prekovremeni rad. Shodno el. 57 zakona o radu poslodavac mo?e da izvr?i preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje kori?aenje sredstava rada, racionalnije kori?aenje radnog vremena i izvr?enje odre?enog posla u utvr?enim rokovima. Preraspodela radnog vremena vr?i se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od ?est meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude du?e od punog radnog vremena. U slueaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne mo?e da traje du?e od 60 easova nedeljno.

Odredba el.241 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju odnosi se na sta? osiguranja sa uveaenim trajanjem koji je steeen po ranije va?eaim zakonima o penzijskom i invalidskom osiguranju. Novi zakonom ovaj se sta? utvr?uje pomenutim el. 54. Poveznica izme?u ova dva elane jeste ukoliko je neko po ranijem zakonu i drugaeijim uslovima stekao pravo na uveaani sta? osiguranja, ovo mu se pravo ne menja i kao steeeno uraeunava i dalje u sta? osiguranja sa uveaanim trajanjem u slueaju dalje moguanosti sticanja ovog prava po novom zakonu.

Svakako da mo?ete da imate status subotiekog radnika ali radi ostvarivanja prava na zdravstvenu za?titu u Novom Sadu morate regulisati i zdravstvanu knji?icu. Ovo morate ueiniti Vi lieno, dok je preduzeae u obavezi da vam istu overi. Radi informacija o postupku prebacivanja knji?ice odnosno va?enja nove sa adresom stanovanja u Novom Sadu, obratite se Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje gde se iste i izdaju, i gde ae Vas nabolje uputiti u ceo postupak.

Elan 29 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju propisuje da udova stiee pravo na porodienu penziju:1) ako je do smrti braenog druga, navr?ila 50 godina ?ivota; ili2) ako je, do smrti braenog druga, ili u roku od jedne godine od dana smrti braenog druga, postala potpuno nesposobna za rad; ili 3) ako je, posle smrti braenog druga, ostalo jedno dete ili vi?e dece koja imaju pravo na porodienu penziju po tom braenom drugu, a udova obavlja roditeljsku du?nost prema toj deci. Udova koja u toku trajanja prava prema tom osnovu postane potpuno nesposobna za rad, zadr?ava pravo na porodienu penziju dok postoji ta nesposobnost.Udova koja do smrti braenog druga, nije navr?ila 50 godina ?ivota ali je navr?ila 45 godina ?ivota, stiee pravo na porodienu penziju kad navr?i 50 godina ?ivota.Udova koja u toku trajanja prava na porodienu penziju steeenog na naein iz stava 1. tae. 2) i 3) ovog elana navr?i 50 godina ?ivota, trajno zadr?ava pravo na porodienu penziju. Udova kojoj pravo na porodienu penziju prestane pre navr?ene 50, ali posle navr?ene 45 godina ?ivota mo?e ponovo ostvariti pravo kad navr?i 50 godina ?ivota. Izmenama i dopunama zakona propisano je ( elan 70[s1]): Izuzetno, pravo na porodienu penziju udova stiee kad navr?i: 1) u 2006. i 2007. godini, 48 godina ?ivota; 2) u 2008. godini, 48 godina i ?est meseci ?ivota; 3) u 2009. godini, 49 godina ?ivota; 4) u 2010. godini, 49 godina i ?est meseci ?ivota.