Pravnik odgovara

U skladu sa Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, elan 24 profesionalne bolesti, u smislu ovog zakona, jesu odre?ene bolesti nastale u toku osiguranja, prouzrokovane du?im neposrednim uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje je osiguranik obavljao.Profesionalne bolesti, radna mesta, odnosno poslovi na kojima se te bolesti pojavljuju i uslovi pod kojima se smatraju profesionalnim bolestima, u smislu stava 1. ovog elana, utvr?uju ministar nadle?an za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i ministar nadle?an za poslove zdravlja, na predlog fonda.

Shodno stavu 2, el. 68 Zakona o radu, zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa du?i od 30 radnih dana stiee pravo da koristi godi?nji odmor posle ?est meseci neprekidnog rad. Elan 72:Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godi?njeg odmora (srazmeran deo) za mesec dana rada u kalendarskoj godini:1) ako u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos nema ?est meseci neprekidnog rada;2) ako u kalendarskoj godini nije stekao pravo na godi?nji odmor zbog prekida radnog odnosa u smislu elana 68 stav 2 ovog zakona.Godi?nji odmor od pro?le godine odnosno srazmerni deo na koji ste stekli pravo, du?ni ste da iskoristite do 30.06.ove godine.Ukoliko preostali godi?nji odmor na koji ste stekli pravo ne iskoristite do prestanka radnog odnosa,poslodavac je du?an da vam izda potvrdu o iskori?tenim danima godi?njeg odmora.

Elan 11 Zakona o radnim odnosima u dr?avnim organima glasi: lice sa srednjom, vi?om i visokom ?kolskom spremom koje nije bilo u radnom odnosu, kao i lice s istim stepenom ?kolske spreme koje je u drugom organu, organizaciji ili zajednici provelo na radu kraae vreme od vremena utvr?enog za pripravnieki sta? pripravnika s tim stepenom ?kolske spreme, prima se u radni odnos na odre?eno vreme u svojstvu pripravnika.Pripravnieki sta? za pripravnike sa srednjom ?kolskom spremom traje ?est meseci, a za pripravnike s vi?om i visokom ?kolskom spremom traje 12 meseci, ako zakonom nije drukeije utvr?eno.Licu koje u trenutku prijema u svojstvu pripravnika ima radni sta? kraai od vremena pripravniekog sta?a utvr?enog za pripravnika s istim stepenom ?kolske spreme funkcioner koji rukovodi dr?avnim organom mo?e priznati taj sta? kao deo pripravniekog sta?a ukoliko je lice radilo na istim ili srodnim poslovima.Za vreme pripravniekog sta?a pripravnik se osposobljava za vr?enje odre?enih poslova kroz praktiean rad po programu koji je utvr?en aktom funkcionera koji rukovodi dr?avnim organom i za to vreme ostvaruje sva prava iz radnog odnosa.Po isteku pripravniekog sta?a pripravnik je du?an da u roku od 6 meseci polo?i pripravnieki ispit, a ukoliko ga ne polo?i u tom roku - prestaje mu radni odnos.Pripravnik koji polo?i pripravnieki ispit mo?e nastaviti da radi na neodre?eno vreme i biti raspore?en na odgovarajuae radno mesto ako u dr?avnom organu za to postoje uslovi.

U skladu sa elanom 11,st.1 zakona o finansijskoj podr?ci porodici sa decom naknada zarade za zaposlene kod poslodavca, obraeunava se i isplaauje u visini osnovne zarade zaposlenog za mesec koji prethodi mesecu u kome otpoeinje kori?aenje odsustva, uveaane po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu, u skladu sa zakonom, a najvi?e do pet proseenih meseenih zarada u Republici. Elan 12:Pun iznos naknade zarade, utvr?en u smislu elana 11. ovog zakona, pripada licima iz elana 10. ovog zakona pod uslovom da su neposredno pre ostvarivanja ovog prava bila u radnom odnosu, odnosno samostalno obavljala delatnost vi?e od ?est meseci neprekidno.

Ukoliko niste potpuno nesposobni za rad,mo?te da se zaposlite u skladu sa preostalim radnim sposobnostima ,bilo ugovorom o radu ili radeai van radnog odnosa (ugovor o delu,ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova?).Postoji i moguanost eventualne prekvalifikacije ili dokvalifikacije,u skladu sa programima Nacionalne slu?be za zapo?ljavanje,te im se obratite radi eventualnog poha?anja istih.Tako?e,raspitajte se da li ste u moguanosti da ostvarite subvencije za samozapo?ljavanje.Savetujemo da budete uporni i na neki od navedenih naeina poku?ate da re?ite svoj problem.

Mo?e. Elan 50 Zakona o radu propisuje da puno radno vreme iznosi 40 easova nedeljno, ako ovim zakonom nije drukeije odre?eno. Op?tim aktom mo?e da se utvrdi radno vreme kraae od 40 easova nedeljno, ali ne kraae od 36 easova nedeljno. Elan 57 Zakona o radu glasi:poslodavac mo?e da izvr?i preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje kori?aenje sredstava rada, racionalnije kori?aenje radnog vremena i izvr?enje odre?enog posla u utvr?enim rokovima.Preraspodela radnog vremena vr?i se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od ?est meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude du?e od punog radnog vremena.U slueaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne mo?e da traje du?e od 60 easova nedeljno.