Pravnik odgovara

Poštovani, 

Zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja (u daljem tekstu: porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana. Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja. Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva. Što se tiče privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, za prvih 30 dana privremene sprečenosti za rad koju isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava, visina naknade zarade obezbeđuje se u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade.  Počev od 31. dana privremene sprečenosti za rad visina naknade zarade obezbeđuje se u visini od 100 % koju isplaćuje Republički fond za zdravstveno osiguranje. 

Poštovani, 

Zaposleni je u obavezi da poštuje radno vreme utvrđeno ugovorom o radu. Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac. Ako priroda posla i organizacija rada dozvoljava, početak i završetak radnog vremena može se utvrditi, odnosno ugovoriti u određenom vremenskom intervalu (klizno radno vreme). Dakle, ukoliko nije u pitanju klizno radno vreme već je precizno utvrđeno ugovorom o radu onda bi poslodavac trebalo blagovremeno da Vas obavesti o drugačijem rasporedu. 

Poštovani, 

Smatramo da postupak poslodavca nije u skladu sa zakonom. U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. Ukoliko je došlo do prekida rada odnosno smanjenja obima rada bez krivice zaposlenog, poslodavac zaposlenog može da pošalje na tzv. prinudni odmor u kom slučaju zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonomno radu. 

Poštovani, 

U slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, za prvih 30 dana privremene sprečenosti za rad koju isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava, visina naknade zarade obezbeđuje se u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade. Osnovicu čini prosečna zarada ostvarena u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Počev od 31. dana privremene sprečenosti za rad visina naknade zarade obezbeđuje se u visini od 100 % koju isplaćuje Republički fond za zdravstveno osiguranje. Zaradu čini osnovna zarada zaposlenog, deo zarade za radni učinak i uvećana zarada. Ukoliko osiguranik nije ostvario zaradu za svih 12 meseci koji prethode mesecu u kome je otvorio bolovanje osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za mesece u kojima je radio a za mesece u kojima nije ostvario zaradu uzima se zagarantovana minimalna zarada.