Pravnik odgovara

Poštovani, 

Ugovor o delu spada u rad van radnog odnosa. Porez na dohodak građana i doprinos za PIO se uvek plaćaju, bez obzira da li je angažovani radnik zaposlen ili nije. Doprinosi za zdravstveno osiuranje se plaćaju samo za radnika koji nije zdravstveno osiguran. Ako preduzetnik ili pravno lice angažuje radnika onda je u obavezi da obračuna i plati porez i doprinose. Zapravo, obveznik je fizičko lice koje ostvaruje prihod – naknadu, ali je poslodavac taj koji obračunava i uplaćuje te troškove. Rad po osnovu ugovora o delu računa se u staž osiguranja. 

Poštovani, 

Ugovor o PP poslovima je rad Van radnog odnosa i zaposleni nema pravo na bolovanje, godišnji odmor, zaradu (već ugovorenu naknadu za rad) i druga prava koja bi imao da je u radnom odnosu i da ima zaključen  ugovor o radu. Jedan od uslova za obavljanje privremenih i povremenih poslova je da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini. Jedno lice može kod istog poslodavca da radi najduže 120 radnih dana na jednom poslu i da po završetku tog posla zaključi ugovor o PP poslovima na drugom poslu.  Ukoliko ste sve vreme radili na istim poslovima onda poslodavac zloupotrebljava institut ugovora o PP poslovima. Da bi se to sprečilo sudska praksa je zauzela određeni stav, štiteći rad na poslovima koji su sistematizovani kod poslodavca. Dakle, ako poslodavac zaključi ovaj ugovor za poslove koji su sistematizovani kod poslodavca i za koje se unapred zna da za njima postoji stalna potreba, u slučaju spora- sud često donosi presudu u korist radnika koji je obavljao takve poslove u trajanju dužem od dve godine, jer je zauzet stav da nakon dve godine ovakav rad prerasta u radni odnos na neodređeno vreme. Ukoliko ste odlučite da pokrenete sudski spor savetujemo Vam da to uradite uz pomoć advokata. 

Poštovani, 

Iz navedenog poizlazi  da je poslodavac imao potrebu za Vašim radom  u dugom vremenskom periodu  ali je zaključivao  ugovore o privremenim i povremenim poslovima. Jedan od uslova za obavljanje privremenih i povremenih poslova je da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini. Jedno lice može kod istog poslodavca da radi najduže 120 radnih dana na jednom poslu i da po završetku tog posla zaključi ugovor o PP poslovima na drugom poslu. Dakle, jedno lice može da radi kod istog poslodavca više meseci u toku jedne kalendarske godine, prelazeći sa jednog na drugi privremeni odnosno povremeni posao. Ukoliko ste sve vreme radili na istim poslovima onda poslodavac zloupotrebljava institut ugovora o PP poslovima. Da bi se to sprečilo sudska praksa je zauzela određeni stav, štiteći rad na poslovima koji su sistematizovani kod poslodavca. Dakle, ako poslodavac zaključi ovaj ugovor za poslove koji su sistematizovani kod poslodavca i za koje se unapred zna da za njima postoji stalna potreba, u slučaju spora- sud često donosi presudu u korist radnika koji je obavljao takve poslove u trajanju dužem od dve godine, jer je zauzet stav da nakon dve godine ovakav rad prerasta u radni odnos na neodređeno vreme. Sama činjenica da  ste stekli u međuvremenu diplomu fakulteta ne obavezuje poslodavca da Vam da ugovor o radu na određeno vreme. Potrebno je da postoji radno mesto i stalna potreba za Vašim radom kao i drugi uslovi za prijem u radni odnos. 

Poštovani, 

Jedan od uslova za obavljanje privremenih i povremenih poslova je da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini. Jedno lice može kod istog poslodavca da radi najduže 120 radnih dana na jednom poslu i da po završetku tog posla zaključi ugovor o PP poslovima na drugom poslu. Dakle, jedno lice može da radi kod istog poslodavca više meseci u toku jedne kalendarske godine, prelazeći sa jednog na drugi privremeni odnosno povremeni posao. Ukoliko ste sve vreme radili na istim poslovima onda poslodavac zloupotrebljava institut ugovora o PP poslovima. Da bi se to sprečilo sudska praksa je zauzela određeni stav, štiteći rad na poslovima koji su sistematizovani kod poslodavca. Dakle, ako poslodavac zaključi ovaj ugovor za poslove koji su sistematizovani kod poslodavca i za koje se unapred zna da za njima postoji stalna potreba, u slučaju spora- sud često donosi presudu u korist radnika koji je obavljao takve poslove u trajanju dužem od dve godine, jer je zauzet stav da nakon dve godine ovakav rad prerasta u radni odnos na neodređeno vreme.

Poštovani, 

Sve što se isplaćuje licu angažovanom po osnovu ugovora o delu ima karakter ugovorene naknade na koju se plaćaju porezi i doprinosi kao i na samu naknadu za obavljeni rad. Kada je reč o doprinosima za socijalno osiguranje, lice koje ostvaruje ugovorenu naknadu po osnovu ugovora o delu uvek ima pravo na uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 26% na iznos koji predstavlja osnovicu za uplatu poreza. Takođe ima pravo na uplatu doprinosa za zdravstveno osiguranje samo ako već prethodno nije zdravstveno osigurano po osnovu radnog angažovanja ili penzije, jer se doprinosi za zdravstveno osiguranje plaćaju samo po jednom, prioritetnom osnovu. To praktično znači da poslodavac koji ugovor o delu potpiše sa licem bez radnog angažovanja (nezaposlenim licem) ima obavezu uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje po stopi od 10,3 % od osnovice na koju se plaća i porez i doprinos za penzijsko osiguranje.

Poštovani, 

Ugovor o delu je pogodno rešenje kada je konkretno lice u radnom odnosu kod jednog poslodavca pa ne može da zasnuje radni odnos niti  da obavlja PP poslove kod drugog poslodavca. U tom slučaju nema zakonskih smetnji da po osnovu ugovora o delu obavlja određene poslove za drugog poslodavca, pod uslovom da su ti poslovi van delatnosti tog poslodavca. Međutim, ukoliko stručnu praksu organizuje NSZ onda se pod nezaposlenim licem u smislu obavljanja stručne prakse koju ta institucija organizuje smatraju  lica koja nemaju nikakvo radno angažovanje. Prema tome, ukoliko imate ugovor o delu nećete ispuniti uslov za učešće na konkursu prema stavu Nacionalne služe za zapošljavanje.