Pravnik odgovara

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca  - najmanje 0,4% od osnovice. Dakle, uvećanje zarade po osnovu minulog rada obračunava se samo po osnovu vremena provedenog u radnom odnosu kod poslednjeg poslodavca, poslodavca porethodnika, kao i povezanih lica u skladu sa zakonom. Ovde se misli na statusnu promenu  odnosno promenu  poslodavca u smislu čl. 147 Zakona o radu. Stausnom promenom se društvo reorganizuje tako što na drugo društvo prenosi imovinu i obaveze dok njegovi članovi u tom društvu stiču udele, odnosno akcije. To može biti promena pravne forme i promena vlasništva nad kapitalom. Dakle, radi se o povezanom drušvu sa sadašnjim poslodavcem a ne sa prethodnim poslodavcima koji nisu u vezi sa sadašnjim poslodavcem kod kojeg ostvarujete pravo na minuli rad. 

Poštovani, 

Poslodavac je dužan da jednako postupa prema svim zaposlenima. Postupak poslodavca predstavlja neposrednu diskriminaciju. Diskriminacija je  zabranjena u odnosu na sva prava iz radnog odnosa. U slučajevima diskriminacije zaposleni može da pokrene pred nadležnim sudom postupak za naknadu štete od poslodavca, u skladu sa zakonom.

Poštovani, 

Osnov za naknadu zarade tokom trudničkog bolovanja, koja se isplaćuje iz sredstava poslodavca prvih 30 dana, a od 31. dana na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, čini prosečna zarada koju je osiguranica ostvarila u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Ukoliko osiguranica nije ostvarila zaradu za svih 12 meseci koji prethode mesecu u kome je otvorila bolovanje osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za mesece u kojima je radila, a za mesece u kojima nije ostvarila zaradu, uzima se zagarantovana minimalna zarada. Ukoliko smatrate da Vam je naknada zarade niža od iznosa koji Vam pripada, možete se obratiti Inspekciji rada.

Poštovani, 

Osnov za naknadu zarade tokom trudničkog bolovanja, čini prosečna zarada koju je osiguranica ostvarila u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Ukoliko osiguranica nije ostvarila zaradu za svih 12 meseci koji prethode mesecu u kome je otvorila bolovanje osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za mesece u kojima je radila, a za mesece u kojima nije ostvarila zaradu, uzima se zagarantovana minimalna zarada. Dakle,  za vreme trudničkog bolovanja naknada zarade Vam neće biti ispod minimalne zarade. 

Poštovani, 

Zakon o radu propisuje da poslodavac može zaposlenom da isplati jubilarnu nagradu u visini utvrđenoj opštim aktom odnosno ugovorom o radu. Nikakve druge pojedinosti o isplati jubilarne nagrade u Zakonu o radu nisu date, pa su elementi isplate ove nagrade u isključivoj nadležnosti akata poslodavca.  S obzirom da nemamo uvid u opšti akt poslodavca, ne možemo znati koliki je rok za isplatu jubilarne nagrade. 

Poštovani, 

Osnov za naknadu zarade tokom trudničkog bolovanja čini prosečna zarada koju je osiguranica ostvarila u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.  Ukoliko osiguranica nije ostvarila zaradu za svih 12 meseci koji prethode mesecu u kome je otvorila bolovanje osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za mesece u kojima je radila, a za mesece u kojima nije ostvarila zaradu, uzima se zagarantovana minimalna zarada.  Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, za zaposlena lica  utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Prvih 30 dana trudničkog bolovanja doprinose plaća poslodavac, od 31. dana RFZO. Doprinosi za vreme porodiljskog odsustva idu na teret države.