Pravnik odgovara

Poštovani, 

U rad od 120 radnih dana računaju se samo radni dani, bez obzira koliko je trajalo radno vreme (3, 6 ili 12 časova) a ne računaju se radni dani u kojima lice koje obavlja privremene i povremene poslove nije radilo zbog bolesti ili druge vrste odsustvovanja sa rada. Radno vreme se utvrđuje u ugovoru i po pravilu se poklapa sa radnim vremenom zaposlenih. Posao može da se obavlja sa punim ili nepunim radnim vremenom. 

Poštovani, 

Poslodavac može da Vam ponudi izmenu ugovorenih uslova rada radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada i u drugim slučajevima predviđenim odredbom čl. 174 Zakona o radu. Odgovarajućim poslom smatra se posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu. S obzorom da iz Vašeg pitanja zaključujemo da ste premešteni da niže radno mesto za koje (pretpostavljamo) se zahteva i niži stepen stručne spreme mišljenja smo da poslodavac nije postupio u skladu sa zakonom. Ukoliko poslodavac smatra da ste prekršili radnu disciplinu  zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla i ako smatra da ipak ne treba da Vam prestane radni odnos,  onda je mogao da Vam izrekne jednu od mera za nepoštovanje radne discipline (privremeno uadljenje bez naknade zarade u trajanju od 1-15 radnih dana, novčanu kaznu ili opomenu sa najavom otkaza ugovora o radu) u skladu sa odredbom čl. 179a Zakona o radu.  

Poštovani,

Povreda na radu, u smislu Zakona o zdravstvenom osiguranju, je svaka povreda, oboljenje ili smrt nastala kao posledica nesreće na poslu, odnosno kao posledica svakog neočekivanog ili neplaniranog događaja, uključujući i akt nasilja koji je nastao usled rada ili je povezan sa radom i koji je doveo do povrede, oboljenja ili smrti osiguranika koja je nastupila odmah ili u periodu od 12 meseci od dana nastanka povrede na radu. Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano je da se povredom na radu, u smislu ovog zakona, smatra povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma, te da se povredom na radu smatra i povreda koju osiguranik pretrpi na redovnom putu od stana do mesta rada ili obrnuto, na putu preduzetom radi izvršavanja službenih poslova i na putu preduzetom radi stupanja na rad, kao i u drugim slučajevima utvrđenim ovim zakonom. 

Poštovani, 

Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu, što znači da minimalna zarada nije garantovano primanje zaposlenog  već se zvanični iznos minimalne zarade može umanjiti srazmerno ostvarenom rezultatu rada u odnosu na standardni, odnosno zahtevani rezultat. Na primer, zaposleni je radio puno radno vreme a nije ispunio normu za 10% pa će na ime minimalne zarade primiti 10 % niži iznos od zvanično važećeg. Dakle, ukoliko zaposleni nije ostvario standardni učinak a po ugvovoru o radu mu pripada zarada u visine minimalne zarade poslodavac može da isplati zaradu na srazmerno nižem nivou.  Što se tiče Vašeg slučaja mišljenja smo  da bi poslodavac trebao da isplaćuje minimalnu zaradu a u napred navedenom slučaju smo Vam pojasnili u kom slučaju ona može biti niža od minimalne. 

Poštovani, 

Poslodavac može  da  zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog vremena. Dakle, ukoliko radite nepuno radno vreme kod jednog poslodavca po osnovu ugovora o radu mogli biste sa drugim poslodavcem da zaključite ugovor o PP poslovima do punog radnog vremena. U tom  slučaju oba poslodavca plaćaju doprinose za obavezno socijalno osiguranje svaki za deo radnog vremena ostvarenog kod njega. 

Poštovani,

U slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, za prvih 30 dana privremene sprečenosti za rad koju isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava, visina naknade zarade obezbeđuje se u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade. Osnovicu čini prosečna zarada ostvarena u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Počev od 31. dana privremene sprečenosti za rad visina naknade zarade obezbeđuje se u visini od 100 % koju isplaćuje Republički fond za zdravstveno osiguranje. Zaradu čini osnovna zarada zaposlenog, deo zarade za radni učinak i uvećana zarada. Ukoliko osiguranik nije ostvario zaradu za svih 12 meseci koji prethode mesecu u kome je otvorio bolovanje osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za mesece u kojima je radio a za mesece u kojima nije ostvario zaradu uzima se zagarantovana minimalna zarada.  

Poštovani, 

Da bi firma prestala da postoji potrebno je da prođe postupak likvidacije ili stečaja u kojem možete prijaviti svoja potraživanja. S obzirom da firma još uvek postoji savetujemo Vam da podnesete tužbu nadležnom sudu ili da se obratite Inspekciji za rad. Kada Vam prestane radni odnos potrebno je da se prijavite na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje radi ostvarivanja prava na novčanu naknadu. Isplata novčane naknade se nastavlja za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada zbog posebne nege deteta, prema propisima iz oblasti rada. 

Poštovani, 

Novčana naknada se isplaćuje nezaposlenom koji je dobio otkaz ugovora o radu od strane poslodavca ali ne svojom krivicom. Na primer, ako je proglašen viškom zaposlenih, ako ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, u slučaju prestanka radnog odnosa na određeno vreme, privremenih i povremenih poslova, probnog rada. itd.