Pravnik odgovara

Imate pravo i na uveaanje zarade po osnovu prekovremenog rada kao i zbog rada noau, a u skladu sa op?tim aktom i ugovorom o radu..Naime, elanom 108 st.1 Zakona o radu propisano je da zaposleni ima pravo na uveaanu zaradu u visini utvr?enoj op?tim aktom i ugovorom o radu, i to: tae. 2) za rad noau i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvr?ivanju osnovne zarade - najmanje 26% od osnovice; tae. 3) za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice. Stav 2 istog elana propisuje: Ako su se istovremeno stekli uslovi po vi?e osnova utvr?enih u stavu 1. ovog elana, procenat uveaane zarade ne mo?e biti ni?i od zbira procenata po svakom od osnova uveaanja.

Elan 125 st.5 zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisuje: ako ?kola ne mo?e da obezbedi strueno lice za najvi?e ?est easova nastave sedmieno iz odre?enog predmeta, mo?e da rasporedi ove easove nastavnicima tog predmeta do kraja ?kolske godine. U svakom slueaju, za ovakvu preraspodelu treba da se donese pismeno re?enje i da se dostavi zaposlenom koji po osnovu ovog ostvaruje svoja dalja prava.

Poslodavac mo?e da uvede poslednju radnu subotu u mesecu u trajanju od 5 h. Jedna je moguanost da se ovo evidentira kao preraspodela radnog vremena, koja je zakonom dozvoljena u odre?enim slueajevima i odre?enom obimu. Naime ista je moguaa, izme?u ostalog, kada to zahteva priroda delatnosti poslodavca. Me?utim, preraspodela radnog vremena vr?i se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od ?est meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude du?e od punog radnog vremena. U slueaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne mo?e da traje du?e od 60 easova nedeljno. Ako je situacija takva da na polugodi?njem godi?njem nivou prosek radnog vremena bude veai od punog radnog vremena, tada se radi o prekovremenom radu , koji je poslodavac du?an dodatno da plati. radi lak?eg utvr?ivanja da li se radi o prekovremenom radu i preraspodeli radnog vremena, napominjemo da puno radno vreme iznosi 40 easova nedeljno.

Elan 50 Zakona o radu propisuje da puno radno vreme iznosi 40 easova nedeljno, ako ovim zakonom nije drukeije odre?eno. Radno vreme du?e od ovog jeste prekovremeni rad, koji se posebno plaaa, osim u slueaju preraspodele radnog vremena. Preraspodela radnog vremena ne spada u prekovremeni rad. Shodno el. 57 zakona o radu poslodavac mo?e da izvr?i preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje kori?aenje sredstava rada, racionalnije kori?aenje radnog vremena i izvr?enje odre?enog posla u utvr?enim rokovima. Preraspodela radnog vremena vr?i se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od ?est meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude du?e od punog radnog vremena. U slueaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne mo?e da traje du?e od 60 easova nedeljno.

Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvr?uje poslodavac.Elan 56 zakona o radu propisuje da poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noau ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena mo?e da organizuje na drugi naein. Poslodavac je du?an da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje sedam dana pre promene rasporeda radnog vremena.

Elanom 57 Zakona o radu propisana je moguanost preraspodele radnog vremena. Poslodavac mo?e da izvr?i preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje kori?aenje sredstava rada, racionalnije kori?aenje radnog vremena i izvr?enje odre?enog posla u utvr?enim rokovima. Preraspodela radnog vremena vr?i se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od ?est meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude du?e od punog radnog vremena.U slueaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne mo?e da traje du?e od 60 easova nedeljno.