Pravnik odgovara

Poštovani, 

U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. Izuzetno, ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora. Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora. Dakle, Vi možete poslodavcu pismeno da se obratite sa molbom za korišćenje GO ali poslodavac odlučuje u zavisnosti od potreba posla. Poslodavac Vam ne može uskratiti pravo na GO. Ukoliko poslodavac ignoriše Vaš zahtev možete se obratiti Inspekciji rada. 

Poštovani, 

Radno angažovani po ugovoru  o PP poslovima nemaju svojstvo zaposlenog i ne zasnivaju radni odnos. Poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa: 1) nezaposlenim licem; 2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog vremena; 3) korisnikom starosne penzije. Ugovor se zaključuje  u pisanom obliku i sadrži podatke o poslodavcu i radniku, vrstu i opis poslova koji su predmet ugovora, radno vreme, mesto i način obavljanja posla, trajanje ugovora i visinu naknade za obavljeni rad.  Dakle, radnik nema pravo na godišnji odmor, naknadu zarade zbog bolovanja i dr. prava koja su svojstvena radnom odnosu.  Poslodavac može (ali nije obavezan) da obezbedi  naknadu troškova prevoza na rad i sa rada, naknada za ishranu u toku rada i dr.  Rad po ovom ugovoru poslodavac mora da prijavi penzijskom i zdravstvenom osiguranju i da uplaćuje doprinose. Radni staž obuhvata vreme koje je osiguranik proveo na radu i bio obavezno osiguran po osnovu zaposlenja i za koje je plaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje. U staž osiguranja (pored prethodnog navedenog) računa se i vreme za koje osiguranik prima novčanu kaknadu za koju je plaćen doprinos, vreme koje provede na obavljanju privremenih i povremenih poslova, vreme za koje je ostvario ugovorenu naknadu za koju je plaćen doprinos, kao i samostalna uplata doprinosa (po članu 15. Zakona o PIO).

Poštovani, 

U skladu sa odredbom čl. 108 Zakona o radu zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to: 1) za rad na dan praznika koji je neradni dan - najmanje 110% od osnovice; 2) za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade - najmanje 26% od osnovice; 3) za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice; 4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca (minuli rad) - najmanje 0,4% od osnovice. Dakle, Zakon o radu nije propisao da za rad nedeljom zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu. S obzirom da poslodavac može opštim aktom i ugovorom o radu da utvrdi veća prava i povoljnije uslove rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, moguće je opštim aktom i ugovorom o radu utvrditi i druge slučajeve u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, kao što je uvećanje zarade po osnovu rada nedeljom.

Poštovani, 

Radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana. Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac. Radni dan, po pravilu, traje osam časova. Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način. Nedeljni odmor se, po pravilu, koristi nedeljom. Poslodavac može da odredi drugi dan za korišćenje nedeljnog odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahteva. Ako je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora, poslodavac je dužan da mu obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno u toku naredne nedelje. Naime, Zakon o radu nijednom odredbom nije nije zabranio rad nedeljom, odnosno nije isključio mogućnost rasporeda radnog vremena koji bi uključio i rad nedeljom. To znači da odmor nedeljom nije imperativna odredba, te da poslodavac može, poštujući odredbe o obaveznom nedeljnom odmoru u trajanju od 24 časa neprekidno, da odredi i nedelju za radni dan i da mu takav raspored rada ne nameće obavezu plaćanja uvećane zarade za rad nedeljom. Ukoliko radite prekovremeno u toku radne nedelje onda imate pravo na uvećanje zarade po osnovu prekovremenog rada.