Pravnik odgovara

Poštovani, 

Ugovor o PP poslovima je rad Van radnog odnosa i zaposleni nema pravo na bolovanje, godišnji odmor, zaradu (već ugovorenu naknadu za rad) i druga prava koja bi imao da je u radnom odnosu i da ima zaključen  ugovor o radu. Jedan od uslova za obavljanje privremenih i povremenih poslova je da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini. Jedno lice može kod istog poslodavca da radi najduže 120 radnih dana na jednom poslu i da po završetku tog posla zaključi ugovor o PP poslovima na drugom poslu.  Ukoliko ste sve vreme radili na istim poslovima onda poslodavac zloupotrebljava institut ugovora o PP poslovima. Da bi se to sprečilo sudska praksa je zauzela određeni stav, štiteći rad na poslovima koji su sistematizovani kod poslodavca. Dakle, ako poslodavac zaključi ovaj ugovor za poslove koji su sistematizovani kod poslodavca i za koje se unapred zna da za njima postoji stalna potreba, u slučaju spora- sud često donosi presudu u korist radnika koji je obavljao takve poslove u trajanju dužem od dve godine, jer je zauzet stav da nakon dve godine ovakav rad prerasta u radni odnos na neodređeno vreme. Ukoliko ste odlučite da pokrenete sudski spor savetujemo Vam da to uradite uz pomoć advokata. 

Poštovani, 

Iz navedenog poizlazi  da je poslodavac imao potrebu za Vašim radom  u dugom vremenskom periodu  ali je zaključivao  ugovore o privremenim i povremenim poslovima. Jedan od uslova za obavljanje privremenih i povremenih poslova je da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini. Jedno lice može kod istog poslodavca da radi najduže 120 radnih dana na jednom poslu i da po završetku tog posla zaključi ugovor o PP poslovima na drugom poslu. Dakle, jedno lice može da radi kod istog poslodavca više meseci u toku jedne kalendarske godine, prelazeći sa jednog na drugi privremeni odnosno povremeni posao. Ukoliko ste sve vreme radili na istim poslovima onda poslodavac zloupotrebljava institut ugovora o PP poslovima. Da bi se to sprečilo sudska praksa je zauzela određeni stav, štiteći rad na poslovima koji su sistematizovani kod poslodavca. Dakle, ako poslodavac zaključi ovaj ugovor za poslove koji su sistematizovani kod poslodavca i za koje se unapred zna da za njima postoji stalna potreba, u slučaju spora- sud često donosi presudu u korist radnika koji je obavljao takve poslove u trajanju dužem od dve godine, jer je zauzet stav da nakon dve godine ovakav rad prerasta u radni odnos na neodređeno vreme. Sama činjenica da  ste stekli u međuvremenu diplomu fakulteta ne obavezuje poslodavca da Vam da ugovor o radu na određeno vreme. Potrebno je da postoji radno mesto i stalna potreba za Vašim radom kao i drugi uslovi za prijem u radni odnos. 

Poštovani, 

Jedan od uslova za obavljanje privremenih i povremenih poslova je da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini. Jedno lice može kod istog poslodavca da radi najduže 120 radnih dana na jednom poslu i da po završetku tog posla zaključi ugovor o PP poslovima na drugom poslu. Dakle, jedno lice može da radi kod istog poslodavca više meseci u toku jedne kalendarske godine, prelazeći sa jednog na drugi privremeni odnosno povremeni posao. Ukoliko ste sve vreme radili na istim poslovima onda poslodavac zloupotrebljava institut ugovora o PP poslovima. Da bi se to sprečilo sudska praksa je zauzela određeni stav, štiteći rad na poslovima koji su sistematizovani kod poslodavca. Dakle, ako poslodavac zaključi ovaj ugovor za poslove koji su sistematizovani kod poslodavca i za koje se unapred zna da za njima postoji stalna potreba, u slučaju spora- sud često donosi presudu u korist radnika koji je obavljao takve poslove u trajanju dužem od dve godine, jer je zauzet stav da nakon dve godine ovakav rad prerasta u radni odnos na neodređeno vreme.

Poštovani, 

Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos. Srazmerni GO se računa tako što se zaposlenom  prvo utvrdi dužina godišnjeg odmora za godinu dana (prema kriterijumima iz akta poslodavca, a zakonski minimum je 20 radnih dana u kalendarskoj godini). Prethodno utvrđen broj dana se podeli sa brojem meseci u godini, i tako dobijen broj predstavlja godišnji odmor koji zaposlenom pripada za mesec dana rada. Ovaj broj dana po mesecu se množi sa brojem meseci za koje zaposleni ostvaruje pravo na godišnji odmor, čime se dobija srazmeran godišnji odmor koji mu pripada. Npr. 20 radnih dana godišnje se deli sa 12 meseci= 1,66. Ovaj rezultat se množi sa 3 (3 meseca koje ste radili od marta do jula- računaju se samo puni meseci rada što bi značilo ako ste počeli da radite npr 14. marta onda mart mesec ne ulazi u obračun) i dobije se 5 dana srazmernog godišnjeg odmora. 

Poštovani, 

Ugovor o radu smatra se zaključenim kad ga potpišu zaposleni i poslodavac. Ugovor o radu zaključuje se u najmanje tri primerka od kojih se jedan obavezno predaje zaposlenom, a dva zadržava poslodavac. Međutim,  ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad. Cilj ove zakonske odredbe je obezbeđenje zaštite zaposlenih i veća odgovornost poslodavca. Istovremeno poslodavac može biti kažnjen za prekršaj  odnosno platiti novčanu kaznu ukoliko ne zaključi ugovor o radu sa zaposlenim. 

Poštovani, 

Jedan od uslova za upis pripravnika  u Advokatsku komoru jeste dokaz  da je pripravnik nezaposlen ili rešenje o prestanku radnog odnosa ukoliko je bio u radnom odnosu pre upisa u Komoru. S obzirom da želite da zasnujete rad van radnog odnosa dok traje pripravnički staž savetujemo Vam da proverite u nadležnoj Advokatskoj komori da li je takav vid radnog angažovanja nespojiv sa pripravničkim radom ili ne. 

Poštovani, 

Sve što se isplaćuje licu angažovanom po osnovu ugovora o delu ima karakter ugovorene naknade na koju se plaćaju porezi i doprinosi kao i na samu naknadu za obavljeni rad. Kada je reč o doprinosima za socijalno osiguranje, lice koje ostvaruje ugovorenu naknadu po osnovu ugovora o delu uvek ima pravo na uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 26% na iznos koji predstavlja osnovicu za uplatu poreza. Takođe ima pravo na uplatu doprinosa za zdravstveno osiguranje samo ako već prethodno nije zdravstveno osigurano po osnovu radnog angažovanja ili penzije, jer se doprinosi za zdravstveno osiguranje plaćaju samo po jednom, prioritetnom osnovu. To praktično znači da poslodavac koji ugovor o delu potpiše sa licem bez radnog angažovanja (nezaposlenim licem) ima obavezu uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje po stopi od 10,3 % od osnovice na koju se plaća i porez i doprinos za penzijsko osiguranje.