Activa - Nikola Sologub
Par reči o sebi i biznisu
Moje ime je Nikola Sologub, apsolvent sam na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, osnivač i vlasnik studija Activa. U Studiju se bavimo kreativnim web rešenjima, što uključuje dizajn, programiranje, internet, marketing i konstantno istraživanje najdinamičnijeg medija. Više o Studiju možete saznati na adresi www.activa.rs.
Zašto ste izabrali da se bavite preduzetništvom?
Kao i svi kojima su potrebni dodatni izvori sredstava, nisam puno razmišljao o poslu kroz životni poziv. Bilo je tu promoterskih aktivnosti, rada u kafićima, časova programiranja... Onda je došao prijatelj prijatelja kome je trebala internet prezentacija. Iako neiskusan u tom polju, prihvatio sam i napamet izdiktirao cenu. Taj rizik se u prvom mahu nije isplatio. Zaradio sam mnogo manje nego da sam radio uobičajene poslove. Međutim, posao je bio manje-više u struci, a i kada je došao drugi klijent, bio sam obazriviji. Došao je trenutak kada se studije privode kraju i polako mozak počinje da uključuje stavku zvanu posao. Često sam dolazio na Infostud, listao oglase i zamišljao se na različitim radnim mestima. Ipak, ti oglasi su mi bili nedovoljno dinamični. Želeo sam da programiram, ali i da imam odnos sa klijentima, da pomažem i u marketingu. Tada sam počeo da razmišljam kako mogu sam da počnem. Ako vidite sebe kako nešto pravite, a potom to i reklamirate i prodajete, na putu ste da postanete preduzetnici.
Da li moramo da imamo genijalnu ideju da bismo započeli sopstveni biznis?
Šta je vaš proizvod? Treba li taj proizvod još nekom ili samo vama? Ohoho, hajmo u istraživanje. Kažu da je najbolje mesto za otvoriti pekaru tamo gde ih je najviše. Obradovao sam se kada se otvorila pekara nedaleko od moje zgrade. Pekara se posle dva meseca zatvorila, zato što je svega par nas tu kupovalo. Premestili su se, bliže centru, na raskrsnici gde su bile još dve pekare. To je tržište od njih tražilo, oslušnuli su i probijaju se, vlasnik više ne radi dve smene.
Nije im trebala genijalna ideja. Ne treba ni vama.
Gde je nastala Vaša ideja za biznis?
Oduvek mi se sviđalo da sa klijentima prikupljam ideje i oblikujemo proizvod koji će dobiti. Jedinstven pristup klijentu u pružanju usluga predstavlja imperativ. Kako se internetu u našoj zemlji još uvek pristupa sa zanemarivanjem potencijala koji nosi, plasmanom inovativnih metoda dokazanih u inostranstvu našao sam prostor za uspeh.
Koji momenat ističete kao najteži u dosadašnjem poslovanju i na koji način ste ga prevazišli?
Svaki početak je težak. Mislim da mi je najteže bilo da shvatim kako veće firme obezbeđuju sredstva I konstantne poslove za veći broj radnika. Kada sam zaposlio prvog radnika, to je bilo udvostručavanje ljudstva i pored uobičajenih dnevnih aktivnosti morao sam da uvrstim i nove kako bih izdržao širenje.Drugi težak momenat je svakako formiranje prvog proizvoda. Za razliku od usluga, u našoj delatnosti proizvod podrazumeva da je kod u potponosti moguće redistribuirati i proširiti. Sve aktivnosti su finansirane iz budžeta Studija. U početku, budžet je mali i jako brzo se prazni i dolazi do odlaganja.
Koje su najčešće zamke biznisa sa kojima se susreću preduzetnici?
Ono što budući preduz etnici trebaju znati jeste da ih čeka 80% utroška vremena na stvari koje ih inicijalno ne zanimaju. Hajde do pravnika, hajde do knjigovođe... aha... doprinosi, takse, porez... klijent jedan, drugi...nazad do tima... predračuni, računi, gotovinski računi... banka, ponuda, izveštaj, dokumentacija... Onda tako izdriblani gomilom stvari, treba se skoncetrisati i posvetiti onome što je krucijalno za biznis - proizvodu. Bez brige, već posle par meseci postajete uigrani kao da ste dugo u tom poslu. Sve po difoltu, tefter, sastanci i jedna po jedna stavka je štiklirana, koliko god bile različite prirode.
Da ste ponovo na početku da li biste izabrali isti ovaj put i šta biste promenili?
Možda bih drugačije formirao cene, ili se drugačije postavio prema pojedinim klijentima i saradnicima, u nekim situacijama manje ili više rizikovao, različito formulisao prioritete.. Sa stečenim iskustvom bih verovatno bio efikasniji. Svakako bih opet izabrao preduzetnički put. Tu sigurno nisam pogrešio.
Šta biste poručili budućim preduzetnicima?
Puno toga za primeniti, a tako malo toga obrađeno na fakultetu. Zato su tu inkubatori, treninzi, seminari... Studentsko organizovanje doprinosi razvijanju preduzetničkog duha, u njima se mogusteći znanja koja će puno koristiti. Tu je i država koja podstiče preduzetništvo. Recimo NSZ ima solidan program za samozapošljavanje i širenje zapošljavanjem drugih lica. Čeka vas dosta teških trenutaka, ali i nemerljivo više lepih. Ogromna količina informacija i kalkulacija unaprediće vaše veštine i produktivnost. Steći ćete dosta poznanstva. Postoji mogućnost i da steknete nadprosečne prihode. Rizikujte, spremnost na rizik je jedina preduzetnička veština koja je urođena i ne može se naučiti. Imate priliku da steknete iskustvo kakvo se na drukčiji način ne može steći. Ne oklevajte, iskoristite je!
Šta Vam pomaže u trenucima kada Vam je najteže?
Puno rada, neispavanih noći i stresa. Potrebno je puno snage, upornosti i istrajnosti. Više nego ikada pitaćete se da li je sve na svom mestu. Ocena više nije bitna, sada radite za sebe. Zašto to raditi? Ubrati plod takvog rada je nemerljivo slatko. Samopouzdanje je vraćeno, novčanik osvežen, uspešan osmeh na licu uz koju lepu reč i iskren stisak ruke zadovoljnog korisnika vašeg proizvoda. Ono što mi dodatno pomaže jeste jedan opuštajući sudoku u koji treba uglaviti brojeve kako bi kolona zvana profit imala pozitivan ishod. Naravno, uvek su tu porodica i prijatelji, kako bi odvukli pažnju od problema I usmerili je na lepe stvari.
Dobre strane preduzetništva su sveobuhvatno znanje, iskustva i poznanstva koja se preduzetništvom stiču. Svakako tu je i mogućnost natprosečne zarade, ali je ne treba očekivati u početku. Zadovoljstvo i motivacija uspehom koji ostvarite kao preduzetnik veći su i jači.
Loša strana može biti više ulaganja svih raspoloživih resursa (vremena, energije, novca...). Takođe, ljudi obično misle da je prednost to što sami organizujete vreme i odnos prema obavezama. Međutim, struktura nadređeni-podređeni, može biti jako korisna. Često možete da smanjite aktivnosti baš kada su potrebne, ili da se nepotrebno preopteretite, a da niste toga svesni.