Pušenje na radnom mestu

Cigarete sadrže veliki broj štetnih materija od kojih neke još nisu u potpunosti ispitane. Neke od najštetnijih su:

• Nikotin - izaziva zavisnost, blokira prenos nervnih impulsa u ganglijskim sinapsama nervnog sistema. Prvo deluje razdražujuće, a onda depresivno i do mozga stiže za 7-8 sec. Dovodi do porasta krvnog pritiska i ubrzava rad srca i, pritom, sužava krvne sudove pa je dotok krvi do srca i mozga snižen.
• Ugljen-monoksid - njegovo dejstvo blokira snabdevanje organizma kiseonikom što dovodi do glavobolje, vrtoglavice, poremećaju u disanju i grčenju krvnih sudova.
• Katran - Lepljiva materija braon boje koja se deponuje u plućima. Sadrži više od 200 komponenti, od kojih su mnoge toksične, a 60 može da izazove tumore.
• Ugljovodonici - odgovorni su za hronični bronhitis pušača i imaju kancerogeno dejstvo.
• Amonijak - daje specijalni, nadražujući miris duvanu koji sagoreva. U organizmu može dovesti do krvarenja i slabljenja desni. Na sluznici usta i nosa izaziva sniženje sposobnosti čula ukusa i mirisa, dok na sluznici grkljana može da izazove neizlečive posledice.

Tehnolozi duvanske industrije u cilju postizanja komercijalnih efekata dodaju i materije koje su otrovne a neke i kancerogene (azbest - omogućava duže zadržavanje pepela na cigareti, titan itd.)

Osim toga, za vreme tinjanja cigarete, stvaraju se nerastvorljivi kristali radioaktivnog olova, radioaktivnog polonijuma i kalcijum fosfata, koji se talože u ćelijama ispod sluzokože disajnih puteva što može da dovede do razvijanja raka.

Dobro je znati i da poslednja trećina cigarete sadrži više katrana, nikotina i ostalih otrova, nego prve dve trećine zajedno.

Izvesno je da ove štetne materije (i veliki broj nenabrojanih) završavaju u organizmu pušača, međutim, koliko je i okolina ugrožena? Da li vaše kolege, koje vam često prigovaraju i nagovaraju vas da ostavite taj „otrov", imaju pravo da to „zahtevaju" od vas? Ukoliko se puši u prostoriji u kojoj su oni primorani da borave - da, imaju pravo zato što brinu o svom zdravlju.

Naime, dim koji se otpušta direktno iz žara cigarete i dim koji pušači izduvaju sadrži sve štetne materije koje se nalaze i u cigareti. Veliki deo tog dima se ne primećuje, a čak i kada se prostorija provetrava, dim se zadržava i duže od 3 sata. Udisanje ovog dima se naziva pasivno pušenje. Istraživanja Svetske zdravstvene organizacije, i brojna druga, pokazala su da i pasivno pušenje izaziva veliki broj oboljenja kod nepušača. Dakle, ono što treba imati na umu jeste da dim cigarete ne ugrožava samo zdravlje pušača već u velikoj meri i zdravlje osoba u okruženju.

Prema Zakonu o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu pušenje je zabranjeno u svakom zatvorenom radnom i javnom prostoru, kao i u prostoru koji nije zatvoren, a koji je funkcionalni deo prostora u kome se obavljaju delatnosti zdravstvene zaštite, vaspitanja i obrazovanja, društvene brige o deci i socijalne zaštite.

Osim toga, pušenje je zabranjeno i na dvorišnim prostorima, kao i otvorenim prostorima za održavanje pozorišnih, bioskopskih i drugih vrsta predstava. Naravno, poslodavac može u zatvorenom radnom prostoru da odredi posebnu prostoriju za pušenje na kojoj je obavezan da istakne znak da je pušenje u toj prostoriji dozvoljeno. ovo nije moguće u zatvorenom radnom prostoru državne uprave i lokalne samouprave, zdravstvene zaštite, vaspitanja i obrazovanja, društvene brige o deci, socijalne zaštite, kulture, sporta i rekreacije, proizvodnje, kontrole i prometa lekova, proizvodnje, smeštaja i prometa životnih namirnica.

Ukoliko ste pušač, treba da budete svesni toga kako vaša navika utiče na osobe koje nisu izabrale da udišu dim cigarete i bilo bi dobro da što više smanjite pušenje u društvu nepušača. Takođe, korektno je da nepušače u vašem okruženju pitate da li im smeta dim, odnosno da li im smeta da zapalite cigaretu i da potom ispoštujete njihovu brigu za svoje zdravlje.

Koliko puta vam se desilo da jedva čekate da se završi sastanak kako biste povukli samo jedan dim? Da li ste u takvim trenucima bili u mogućnosti da koncentrisano pratite i učestvujete u sastanaku? Koliko puta vam se desilo da u nezgodno vreme shvatite da ste ostali bez cigareta?

Sasvim je jasno da vas ovisnost o duvanu može ometati u obavljanju svakodnevnih radnji, kako na poslu, tako i u privatnom životu. Zamislite samo kako bi bilo da ne morate da se opterećujete time gde su vam cigarete, gde vam je upaljač ili kada ćete imati vremena da popušite jednu cigaretu. Zamislite i koliko bi vam tek kolege nepušači bili zahvalni! Ipak, osnovni motiv za ostavljanje cigareta treba da bude očuvanje zdravlja, kako svog, tako i svojih najbližih.

Prvi i osnovni uslov za ostavljanje pušenja jeste iskrena želja da se taj cilj ostvari. Naime, mnogi pušači godinama pričaju da žele da ostave pušenje bez da to zaista i misle. Međutim, najlakši način za ostavljanje pušenja nije univerzalan već je jedinstven za svakog pojedinca. Nekome je lakše da jednog dana samo kaže „Dosta" i da više nikada ne zapali cigaretu, dok je za nekog drugog postepeno ostavljanje najbolje rešenje.

Ukoliko ste vi osoba koja ne može da zamisli da u jednom danu ostavi pušenje, predlažemo vam da uradite analizu svoje navike - tokom jedne nedelje u tabelu koja vam je prikazana kao primer, upisujte sledeće podatke (jedna tabela za svaki dan): u prvu kolonu (Cigareta) uneste redni broj svake cigarete, u drugu kolonu (Situacija) unesite opis situacije u kojoj ste zapalili tu cigaretu i u treću kolonu (Intenzitet) unesite broj od 1 (najslabije) do 5 (najjače) kojim označavate intenzitet vaše želje za tom cigaretom. Nakon nedelju dana analize i popunjavanja tabele, obeležite sve situacije u kojima ste intenzitet želje označili sa 1, 2 ili 3 i počnite sa izbacivanjem tih cigareta. U našem primeru to znači da se počinje sa izbacivanjem druge, četvrte i pete cigarete, odnosno sa time da izdržite da u tim situacijama ne zapalite. Kasnije, kada budete spremi, izbacite i cigarete koje su ocenjene sa 4, da biste na kraju došli i do momenta kada ćete u potpunosti izbaciti cigarete iz svog života.

Na dan kada se odlučite za ostavljanje cigareta:

• uklonite sve cigarete i pepeljare iz svog okruženja
• posetite zubara kako bi vam očistio zube i odstranio neprijatan miris
• neko vreme izbegavajte situacije koje ste vezivali za pušenje (omiljeno mesto za pušenje i sl.)
• pijte veće količine vode ili bezalkoholne, negazirane tečnosti
• ako vam u ruci nedostaje cigareta, zamenite je lopticom, mekim priveskom za ključeve, olovkom...
• nađite neki drugi izvor zadovoljstva, umesto cigareta, ali ovaj put nešto što nije štetno

Ovaj proces verovatno neće biti lak ali je bitno da sve vreme imate pred očima svoj cilj i ne odustajte od njega.

Kada napokon ostvarite svoju nameru i postanete nepušač, verovatno će vam se s vremena na vreme pojaviti želja za cigaretom i u tim situacijama - savladajte je! Podsetite se koliko su vas cigarete ograničavale i koliko štete vama i vašem okruženju. Kako biste skrenuli misli sa ove nezdrave navike izaberite neki sport i budite fizički aktivni, ispunite svoje slobodno vreme na zanimljive načine i uživajte u svežem, čistom vazduhu.