EVO ME U TRAMVAJU: Izgubimo skoro dva dana mesečno na putu do i od posla!

Kafa s nogu, brzinsko tuširanje i spremanje, polazak na posao i špic u saobraćaju deo su svakodnevnice većine zaposlenih koji radni dan započinju jutarnjom smenom. Retki su oni koji uštinu par minuta više za lagani doručak pre polaska jer put do posla predstavlja trku s vremenom i avanturu u kojoj se treba naoružati strpljenjem. Ruke gore, ako vam ovo zvuči poznato!

Istina je da je život u velikom gradu, naročito Beogradu, protkan činjenicom da ćete svakodnevno dosta vremena provesti u putu do posla i kasnije u povratku do kuće. A onda vas dočekaju obaveze oko porodice i domaćinstva. Kad podvučete crtu, dan prođe dok trepnete i sutra sve ponovo Jovo nanovo. Niste jedini ako imate osećaj da nemate dovoljno vremena za sebe - to je zato što ga zaista i nemate. Ako je svakodnevnica takva da se protiv nje bolje ne može onda je pravo rešenje da vreme koje imamo na raspolaganju iskoristimo na najbolji način.

Neumoljiva statistika 

Osim vaše lične štoperice, trenutno ne postoje zvanični podaci koji pokazuju koliko nam vremena iscuri putujući sa posla i na posao. Zanimljivo je istraživanje koje kvartalno sprovodi Republički zavod za statistiku Srbije, koje pokazuje pad u broju prevezenih putnika u prvih meseci 2020.godine u odnosu na isti period prošle godine. Gradski prevoz (autobusi, tramvaji i trolejbusi) beleži smanjenje od 33,2% a prigradska železnica 31,1% na nivou cele zemlje u odnosu na 2019.godinu.

Na ove brojke, bez dileme, uticala je situacija sa korona virusom, ali pođimo, ipak, od samih sebe. U našoj prestonici, za put u jednom smeru koji pređemo za oko 60 minuta može se reći da je popriličan uspeh. Na dnevnom nivou to je u proseku 2 sata našeg vremena, a pošto mesečno odlazimo na posao 22 dana u proseku, prevoz nam oduzme oko 44 sata svakog meseca, odnosno na godišnjem nivou čak 528 sati! Prema ovoj vrtoglavoj matematici svakog meseca izgubimo gotovo dva dana (1,83) putujući sa posla i na posao. Okvirnu računicu ne treba uzimati zdravo za gotovo jer postoje objektivni razlozi koji mogu da utiču na nju - radovi na putu, kvar vozila i sl. Svakako da i bez toga zvuči zastrašujuće, zar ne?

A kako stvari izgledaju u praksi

S jedne strane, u ostalim gradovima Srbije, situacija je znatno “labavija” u odnosu na Niš, Beograd ili Novi Sad. Kako zbog manjeg broja stanovnika, tako i zbog kraćih relacija koje se prelaze. S tim u vezi, javni prevoz se ne kotira visoko na rang listi prevoznih sredstava. Krenimo od ravničarskih gradova Vojvodine pa do okruga južne Srbije. Bicikle voze svi, bilo da su u pitanju odlazak na posao, u školu, kupovinu itd a za specijalne prilike tu je četvorotočkaš.

Dobra saobraćajna infrastruktura, nedostatak gužve na perifernim putevima i manji broj zadržavanja, ovim ljudima omogućava da do svog radnog mesta dođu gotovo za isto vreme kao i zaposleni koji na primer putuju iz jedne u drugu beogradsku opštinu.

- Za dolazak do posla potrebno mi je nekih sat i po vremena u jednom smeru, s obzirom da svakodnevno putujem autobusom na relaciji Novi Sad-Beograd - kaže Bojana N. (35) iz Novog Sada. Ona objašnjava da iako pređe znatno dužu razdaljinu u odnosu na svoje kolege, dešava se da u putu provedu istu minutažu:

- Kao prosvetnom radniku, meni rad u smenama, dežurstva i eventualni duži ostanak u Beogradu zbog obaveza ne predstavlja problem, jer auto-prevoznici svakodnevno imaju veliki broj polazaka/dolazaka. Iako je sada vidno smanjen broj putnika u autobusima zbog trenutne epidemiološke situacije, imam mogućnost da deo posla obavljam i od kuće - priča nam Bojana.

Na pitanje da li koristi neki drugi vid prevoza, ona navodi da je prvobitni izbor bio voz. Bez obzira što se nešto duže putuje, cenovno je ekonomičniji. Međutim, izmeštanje glavne železničke stanice u Prokop doprinelo je da voz zameni autobusom. 

Ima li alternative za stanovnike velikih gradova

Pored javnog prevoza koji je i dalje najčešće korišćen vid transporta, ljudi se opredeljuju i za vožnju kolima. Poznata prečica ili eskiviranje nekog čvorišta u gradu može vam uštedeti vreme samo ako vas na konačnoj lokaciji čeka mesto na kojem ćete ostaviti svog ljubimca. U suprotnom, kružićete okolnim ulicama dok ne ugledate slobodno mesto za parkiranje. Imajte na umu da često može da vas iznenadi i znak sa obaveštenjem: “Rezervisano za vozila…” - bolnice, suda, ambasade, hotela i sl.

Druga alternativa može da bude već pomenuti bicikl koji je najkomotnije voziti kada su u pitanju razdaljine do 5 km u jednom smeru. Brzo se stigne čak iako lagano vozite i razlika u vremenu u odnosu na automobil ili javni prevoz nije baš tako značajna. Najveća ušteda se krije u tome što se rekreirate dok idete na posao/sa posla i ne morate dodatno da trošite vreme i novac na sportske aktivnosti. Plus, bićete zdraviji. Podvarijanta ove alternative može da bude i električni trotinet čije je korišćenje u povoju poslednjih par godina. Međutim, budite oprezni jer ovaj vid prevoza nije regulisan u našim saobraćajnim propisima.

Gubitak vremena na prevoz do posla i nazad je globalni trend i opterećuje ljude širom planete. Tako je popularni ruski servis Yandex otkrio da svaki deseti stanovnik Moskve godišnje provede jedan mesec na putu od kuće do posla i nazad. Takođe, kod njih 23% ispitanika putuje manje od 30 minuta, 38% od 30-60 minuta, 27% nešto duže od sat vremena, a 12% provodi više od 3 sata u oba smera. Od ukupnog broja ispitanika njih 68% koristi javni prevoz.

I razvijeni svet muku muči

U kineskoj prestonici se svakog radnog dana javnim prevozom do posla vozi 6,1 miliona ljudi, pola miliona njih potroši u proseku više od 3 sata u putu. Ovo je poražavajuća činjenica s obzirom da je jedno istraživanje pokazalo da ako se svakog dana na put do posla i natrag potroši sat vremena, onda kinezi imaju 30,6 odsto manje vremena za spavanje, 16,1 odsto manje vremena za vežbanje, 5,8 odsto manje vremena za porodicu, kao i 4,1 odsto manje vremena za pripremu hrane, a sve te aktivnosti spadaju u oblike zdravog ponašanja.

Britanci su otišli korak dalje. Njihovo istraživanje baziralo se na koji način zaposleni provode vreme putujući javnim prevozom. Kako prenosi BBC, studija koju je predvodila doktorka Džulijet Džejn iz Univerzitetskog centra za transport i društvo, pokazala je da 54% putnika koristi internet u javnom prevozu. Oni koji su bili na putu do posla uglavnom su slali mejlove kako bi spremni dočekali taj radni dan, dok su oni koji su se vraćali sa posla ugrabili priliku da privedu kraju neobavljen posao. Ova studija je pokrenula i brojna pitanja poput toga da li to vreme treba uvrstiti u radno vreme i gde se onda postavlja granica koja definiše gde počinje slobodno vreme, a završava se posao.