Godišnji odmor – Prava i obaveze zaposlenog i poslodavca

Sezona godišnjih odmora je počela! Zajedno sa njom, na našem sajtu su počela i da pristižu pitanja vezana za vaše pravo na odmor ili odsustvo sa posla u odnosu na ugovor koji imate sa svojim poslodavcem.

Ekipa sajta Poslovi.infostud.com vam je pripremila odgovore na najčešća pitanja vezana za ovu temu iz rubrike “Pravnik odgovara” koja se nalazi na našem sajtu.

Ovaj priručnik će vam pomoći da se informišete o svojim pravima i obavezima vezanim za godišnji odmor koje je propisao aktuleni Zakon o radu.

Na samom početku važno je da znamo

Kada se stiče pravo na godišnji odmor?

Bilo da ste u radnom odnosu na određeno ili neodređeno vreme, pravo na  godišnji odmor zaposleni stiče u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca.

Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svakih mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.

U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od 20 radnih dana što je utvrđeno opštim aktom i ugovorom o radu.

Dužina godišnjeg odmora u odnosu na godine staža

Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.

Ukoliko imate preko 30 godina radnog staža Ili preko 55 godina života, a opšti akt vašeg preduzeća u tom slučaju propisuje odmor od 30 dana, vi imate pravo da tada od svog poslodavca tražite odmor od 30 dana.

Ko odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora?

U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Poslodavac nema pravo da traži od Poslodavac nema pravo da traži od zaposlenog da se prevremeno vrati sa godišnjeg odmora.

Ukoliko poslodavac ne postupi u skladu sa navedenim odredbama zakona možete podneti prijavu inspekciji rada. Za povredu odredaba zakona koje uređuju godišnji odmor predviđena je novčana kazna od 400.000 do 1.000.000 dinara za poslodavca sa svojstvom pravnog lica.

Sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze.

Rok do kada se mogu iskoristiti neiskorišćeni dani godišnjeg odmora

Zakonom je propisano da u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana, s tim da se pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa kao pet radnih dana.

Godišnji odmor koristi se jednokratno, ili u dva ili više delova. Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.

U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.

Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. Izuzetno, ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora.

Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora. Dakle, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora i nije dužan da vam odobri korišćenje godišnjeg odmora u terminu u kojem vi želite.

Članom 68 Zakona o radu propisano je da zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa.

Naknada štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora

Poslodavac nije dužan da vam odobri korišćenje godišnjeg odmora, međutim vi tada imate pravo na naknadu štete. Zakonom je propisano da je u slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.

Isplatu navedenih obaveza poslodavac je dužan da izvrši najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.

Rad za vreme praznika i privremena sprečenost za rad za vreme godišnjeg odmora

Ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno sprečen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju - ima pravo da po isteku te sprečenosti za rad nastavi korišćenje godišnjeg odmora.

Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za rad na dane državnih praznika, koji su neradni dani, samo ako je te dane radio. Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju, ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora.

Obaveštenje o privremenoj sprečenosti za rad

Poslodavac može zaposlenog da uputi na odgovarajuću analizu u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu koju odredi poslodavac, o svom trošku, radi utvrđivanja okolnosti koje se tiču privremene sprečenosti za rad ili da utvrdi postojanje navedenih okolnosti na drugi način u skladu sa opštim aktom. Odbijanje zaposlenog da se odazove na poziv poslodavca da izvrši analizu smatra se nepoštovanjem radne discipline.

Kolektivni godišnji odmor

U slučaju korišćenja kolektivnog godišnjeg odmora, poslodavac može da donese rešenje o godišnjem odmoru u kome navodi zaposlene i organizacione delove u kojima rade i da isto istakne na oglasnoj tabli, najmanje 15 dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora, čime se smatra da je rešenje uručeno zaposlenima.

Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi, a na zahtev zaposlenog poslodavac je dužan da to rešenje dostavi i u pisanoj formi.

Plaćeno odsustvo

Zakonom je propisano da zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) u ukupnom trajanju do pet radnih dana u toku kalendarske godine, u slučaju sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu.

Dakle, opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu zaključenim sa poslodavcem, propisuju se slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo, kao i broj dana po svakom osnovu.

Neplaćeno odsustvo

Zakonom je propisano da poslodavac može, ali ne mora, zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo). Za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drukčije određeno.

Za vreme neplaćenog odsustva poslodavac ima pravo da odjavi zaposlenog. Po povratku sa neplaćenog odsustva poslodavac ponovo prijavljuje zaposlenog. Poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo), nevezano da li radite na određeno ili neodređeno vreme.