Javljanje birou ili brisanje sa spiska

(Preuzeto iz Blic-a 03.09.2007.)

Prijavom kod Nacionalne službe za zapošljavanje nezaposleni, osim što zvanično stiču status nezaposlenog lica, dobijaju i niz prava i mogućnosti koje im pomažu da lakše dođu do zaposlenja. Što se novca tiče, registrovani nezaposleni od NSZ, ali samo deo njih, mogu računati na novčanu naknadu i subvencije za samozapošljavanje.

Za prijavljivanje kod Nacionalne službe zapošljavanja potrebna je lična karta, radna knjižica, dokaz o stručnoj spremi (original dokumenta na uvid), a za one koji su radili, pa izgubili posao akt o prestanku radnog odnosa. Prijavljeni su dužni da se NSZ javljaju svaka tri meseca, inače rizikuju da budu obrisani sa spiska nezaposlenih.

Nezaposleni koji uđu na spisak NSZ na kome je pre mesec dana bilo više od 820.000 imena treba da se naoružaju strpljenjem jer na posao u Srbiji u proseku se čeka oko četiri godine. Međutim, to je samo prosek koji ne bi trebalo da obeshrabri sve, prvenstveno one koji imaju završen fakultet. Tako, recimo, u grupi onih koji na posao čekaju između tri i pet godina ima više od 36.000 ljudi sa trećim stepenom stručne spreme a deset puta manje onih sa VII-1 stepenom, odnosno fakultetskom diplomom.

Zakonom je regulisano da pravo na novčanu naknadu može ostvariti nekoliko grupa nezaposlenih i to tehnološki viškovi, oni čije su firme likvidirane ili otišle u stečaj, zatim u slučaju neostvarivanja rezultata rada, odnosno utvrđene nesposobnosti za rad, prestanka radnog odnosa na određeno vreme, u nekim slučajevima premeštaja bračnog druga, zatim ako je radnik bio zaposlen u inostranstvu. Naknada se isplaćuje između tri meseca i dve godine, zavisno od toga koliki radni staž ima njen korisnik. Na konto ovog prava ne može se dobiti manje od minimalne zarade niti više od prosečne republičke plate. Novčanu nadoknadu ostvaruje samo oko deset odsto od ukupnog broja nezaposlenih. Da bi se ovo pravo i ostvarilo, nezaposleni koji dobijaju naknadu imaju i pravo na penzijsko-invalidsko i zdravstveno osiguranje. Te doprinose za njih plaća država.

Ostali pravo na zdravstveno osiguranje ostvaruju zavisno od toga kolika su njihova i primanja članova njihovih porodica.

Ako im primanja nisu veća od propisanog cenzusa (za samce mesečni prihod ne veći od minimalne zarade a za ostale prosek primanja članova porodice u kojoj žive ne veći od 75 odsto minimalca po članu domaćinstva), doprinose za njihovo zdravstveno osiguranje plaća država. Da bi dobili zdravstvenu knjižicu, oni osim stare knjižice ispostavi RZZO gde žive treba da podnesu fotokopiju svoje i ličnih karata članova domaćinstva kao i uverenja kojima će dokazati primanja članova porodice (poresko uverenje, potvrdu poslodavca o visini primanja ili penzijski ček, zavisno od sastava domaćinstva).

Nezaposleni čija su primanja veća od pomenutih cenzusa doprinose za zdravstveno osiguranje mogu plaćati sami, tako što će mesečno uplaćivati 12,3 odsto od 40 odsto prosečne zarade u republici. Od ove godine nezaposleni, uostalom kao i drugi građani zdravstvene knjižice vade i overavaju u ispostavama Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Oni zdravstvene knjižice overavaju jednom godišnje.

R. Marković