Poslovi.infostud.com koristi kolačiće kako bi vam pružao najbolje korisničko iskustvo. Nastavkom korišćenja sajta smatraćemo da ste saglasni sa korišćenjem kolačića. Saznajte više.

Koji su sve načini otpuštanja radnika u Srbiji: Od blanko otkaza do sms poruke!


 

Istek  roka na koji je radni odnos zasnovan i sporazuman raskid ugovora o radu najčešći su, prema zvaničnim podacima, oblici prestanka radnog odnosa u Srbiji. Od nešto više od milion prekinutih radnih odnosa tokom godinu dana, gotovo 60 odsto ih je prestalo na jedan od ova dva načina.

Otkazi putem sms poruka, što je u poslednje vreme postao manir poslodavaca, pogotovo velikih koji upošljavaju mnogo ljudi na određeno i preko “lizing” agencija - nigde se ne pominju. A ni oni “blanko otkazi”, koje radnik potpisuje i pre nego što stavi potpis na ugovor o radu sa poslodavcem.

Upravo “blanko” otkazi, kako smatra Sarita Bradaš, istraživačica Fondacije Centar za demokratiju, predstavljaju praksu koja nigde nije zabeležena osim u - Srbiji. Da je “blanko otkaz” ozbiljan oblik zloupotrebe, a da je istovremeno problematično dokazati na sudu da je radnik potpis na dokument stavio još prilikom zasnivanja radnog odnosa, upozorava i drugi sagovornik sajta Poslovi.Infostud.com - pravnik Milan Predojević.

Koliko ih ima

- Jedini javno dostupni podaci o otkazima nalaze se u godišnjim izveštajima Nacionalne službe za zapošljavanje budući da Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja koji ima ažurne podatke, iste ne objavljuje. Iz Izveštaja o radu NSZ za 2019. godinu od ukupno 1.083.101 prekida najčešći razlozi prestanka radnog odnosa su istek roka na koji je radni odnos zasnovan (409.971) i sporazum između poslodavca i zaposlenog (225.062). Treba imati u vidu da podaci o prekidima radnog odnosa na određeno vreme, a koji su najučestaliji, ne znače da je to broj osoba koje su ostale bez posla, jer neki poslodavci (naravno nezakonito) sklapaju ugovore na određeno vreme sa zaposlenima i 12 puta godišnje (na mesec dana), tako da je moguće da za jednu osobu postoji 12 odjava ili prekida - objašnjava Sarita Bradaš.

Pravnik Milan Predojević ističe da su najčešći oblici otkaza ugovora o radu u Srbiji oni koji su najjednostavniji za poslodavca i zahtevaju najmanje procedura.

- To je, na prvom mestu - otkaz zbog isteka ugovora o radu na određeno vreme.  Kod ovakvih ugovora poslodavac samo treba da sačeka protek vremena koji je u ugovoru  određen i rešenjem može da oglasi da je radni odnos prestao, jer je isteklo vreme na koje je zasnovan. Nije potrebno dokazivati da je radnik prekršio radnu obavezu ili radnu disciplinu, niti da ne obavlja svoj posao kvalitetno, kao kod nekih drugih otkaznih razloga. Dovoljno je samo konstatovati da je protekao rok na koji je radni odnos zasnovan i rešenje o otkazu je legalno. Naravno, izuzetak su trudnice i porodilje jer jedino kod njih poslodavac mora da potpiše novi ugovor o radu, čak i ako je prethodni ugovor istekao, ako zaposlena dostavi dokaz o trudnoći. Ukoliko se uverenje lekara o trudnoći dostavi u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa, i u tom slučaju rešenje o otkazu se stavlja van snage po sili zakona i potpisuje se novi ugovor, koji je sa rokom trajanja najmanje do isteka porodiljskog odsustva. U svim ostalim okolnostima isteka ugovora na određeno vreme poslodavac je potpuno slobodan da odluči da li želi da ponudi nastavak saradnje zaposlenom ili će doneti rešenje o otkazu. Pored ove vrste prestanka radnog odnosa, prisutni su i ostale: otkaz zbog radne nediscipline, zbog kršenja radne obaveze, usled tehnološkog viška i tako dalje - navodi Predojević.

Najbrutalniji načini otkaza

Naši sagovornici ukazuju da postoji mnogo primera loše prakse poslodavaca kada je u pitanju otkazivanje ugovora o radu zaposlenima. Jedan od njih je i aktiviranje takozvanog - blanko otkaza.

- Potpisivanje blanko otkaza ugovora o radu, čini mi se da je praksa koja nigde nije zabeležena nego u Srbiji. Na ovu praksu upozoravali su i sindikati i Zaštitnik građana. Od zaposlenih se traži da pre zaključivanja ugovora o radu, kao uslov za dobijanje posla, potpišu sporazum o prestanku radnog odnosa. Takav sporazum poslodavcu daje ucenjivački potencijal: može ga aktivirati u bilo kojem trenutku bez ikakvih obaveza prema radniku. To je ujedno način da disciplinuje ‘radnika/cu‘, da u slučaju kršenja prava na primedbu zaposlenog kaže: ‚Ako ti se ne sviđa, možeš da ideš‘. U slučaju sporazumnog otkaza radnik/ca, a blanko potpis ugovora o radu je baš to, nema pravo na otkazni rok, pravo na otpremninu, niti pravo na novčanu naknadu za vreme nezaposlenosti. Budući da je sporazum između poslodavca i zaposlenog drugi po učestalosti razlog prekida radnog odnosa, najmanje što bih očekivala od inspekcije rada je da istraži ovaj fenomen. Jednostavno, reč je o zloupotrebi zakona i surovoj eksploataciji radnika - upozorava Sarita Bradaš.

Pravnik Milan Predojević potvrđuje da, u slučaju takozvanog blanko otkaza, potpis na dokumentu nesporno pripada zaposlenom, a da ga poslodavac najčešće zloupotrebljava na taj način da blanko dokument pretvara u sporazumni prestanak radnog odnosa ili čak otkaz od strane zaposlenog.

“Ovo predstavlja ozbiljan oblik zloupotrebe, a prilično je često u praksi i problematično je na sudu dokazati da ste potpis na dokument stavili još prilikom zasnivanja radnog odnosa”, ukazuje Predojević.

Čemu se nadati

On ističe da su svakako najteži oblici kršenja prava radnika oni u kojima poslodavci ne priznaju bilo kakvo pravo licu koje ostaje bez posla, niti imaju nameru da daju otkaz u skladu sa postupkom koji je zakon propisao.

- Oni praktično ‘najure’ radnika ne sprovodeći zakonsku proceduru utvrđivanja odgovornosti zaposlenog za neko skrivljeno ponašanje, ostavljajući ga bez isplate zaostalih primanja i bez akta o prestanku radnog odnosa (usled čega ne mogu da ostvare prava kod Nacionalne službe za  zapošljavanje). Pri tom se koriste neinformisanošću zaposlenih te ih ubeđuju da su oni zapravo odgovorni za propuste u radu i da je otkaz sasvim normalna stvar, te da treba da budu srećni što se ne poteže pitanje naknade štete, koju su navodno nesavesnim radom naneli poslodavcu. U realnosti, da bi se ovako nešto konstatovalo i da bi se na osnovu nepoštovanja radnih dužnosti i discipline otkazao ugovor o radu potrebno je sprovesti zakonski postupak i tačno navesti koje činjenice ukazuju da je nastupio osnov za otkaz i koji dokazi upućuju na to. Takođe, potrebno je dati mogućnost zaposlenom da se o svemu izjasni. Prema tome, nije ova vrsta otkaza nešto što se može sprovesti prečicom, a da se nazove zakonitim - objašnjava Predojević.

U praksi je, smatra Milan Predojević, zapravo vrlo realno da zaposleni dobiju radni spor jer neki poslodavci ne mare mnogo za zakonske odredbe kojima su propisani postupci za eventualni otkaz i kojima se štite prava radnika.

- Računaju na to da zaposleni neće želeti da se upuštaju u sudske postupke koji ponekad mogu da budu dugi i iscrpljujući, kao i da kolege zaposleni neće želeti da svedoče na sudu protiv poslodavca, iz straha za sopstveni posao. Međutim, kršenje prava radnika ponekad je toliko očigledno, da je dokaza mnogo i lako je utvrditi da se radi o nezakonitom otkazu. Takođe, zaposleni često ne veruju institucijama, pa tako ni sudu, jer smatraju da će poslodavac kao ekonomski snažnija strana u sporu vršiti uticaj na inspektore za rad i na sudije i ne veruju u pozitivan ishod pravne borbe. Međutim, smatram da treba biti uporan i da evidentne nezakonitosti ne mogu biti potvrđene u sudskom postupku - ukazuje pravnik.

 Sarita Bradaš ističe da radnik, ukoliko mu je povređeno pravo iz radnog odnosa ili pravo na rad, može prijavom da se obrati Inspekciji rada.

- Radnik može da povede i radni spor pred nadležnim sudom. U svakom slučaju, preporučujem radnicima kojima je prekršeno pravo na rad ili iz radnog odnosa da se za pomoć obrate sindikatu ili nekoj od organizacija civilnog društva koja se bavi pružanjem besplatne pravne pomoći - preporučuje Bradaš.

Gde su nevidljivi 

Sumnja da je zvaničan broj nezaposlenih realno predstavljen uvek postoji. I to iz razloga što ima mnogo “nevidljivih” koji rade na privremeno-povremenim poslovima, preko “lizing” agencija i na crno, a koje zvanična statistika - ne broji.

- Zvanični podaci, sem onih u izveštajima o radu NSZ, ne postoje i zaista nije jasno koji je razlog za to. Upravo iz tih razloga nije moguće proceniti tačan broj onih koji su ostali bez posla, jer svi neformalno zaposleni su potpuno nevidljivi, ne samo za statistiku o prekidima radnog odnosa, već i za bilo koji oblik scijalne zaštite i zaštite prava na radu i u vezi sa radom. Povećanje ili smanjenje broja zaposlenih (bilo iz administrativnih ili anketnih izvora) ne daje podatke o onima koji su ostali bez posla - ukazuje Sarita Bradaš.

Šta je kamen spoticanja

Sarita Bradaš smatra da je funkcionisanje mehanizama za zaštitu radnih prava važnije od toga da svaki zaposleni poznaje svoja prava.

- Zakon o radu svakako nije zanimljivo štivo za većinu zaposlenih, i to potpuno razumem. Ono što nedostaje, kako u oblasti radnih prava, tako i u širem korpusu socijalnih i ekonomskih prava, jeste edukacija. Učenici su zatrpani brojnim sadržajima, ali ne postoji namera da se edukuju o ljudskim pravima, o onom što ih čeka prilikom traženja posla i zaposlenja. Sindikat jednako propušta priliku da uvede obrazovne programe. Važnije od toga da poznaju radna prava jeste funkcionisanje mehanizama za njihovu zaštitu - navodi Sarita Bradaš.

Milan Predojević ističe da, pre svega, postoje razlike između ugovora o radu s jedne strane i radnog angažovanja van radnog odnosa s druge strane. Na toj drugoj strani su ugovori o delu i ugovori o privremenim i povremenim poslovima.

- Neka prava rezervisana su samo za radni odnos. Primera radi to su pravo na godišnji odmor i pravo na bolovanje. Takođe, nije svejedno da li je reč o ugovoru o radu na određeno vreme ili na neodređeno, pre svega u pogledu načina prestanka radnog odnosa, o čemu sam već govorio. Radnici su vremenom sve informisaniji i to je pozitivno, mada smatram da to nije osnovni problem. Mišljenja sam da su strah od gubitka posla, nepoverenje u poslodavce i institucije i slabi sindikati, glavni kamen spoticanja u ostvarivanju radničkih prava - ističe on.

Sudski sporovi i značaj solidarnosti

Koliko se, pred srpskim sudovima, vodi sporova zbog otkaza ugovora o radu - nije poznato.

Na pitanje koji bi pravni savet dao radnicima, u uslovima kada je nezaposlenost velika i kada su mnogi primorani da prihvate bilo kakav posao, Milan Predojević odgovara da nije siguran da ima pravo da deli takve savete i - koliko bi to bilo fer.

“Šta poručiti radniku kome je očajnički potreban bilo kakav posao da bi prehranio porodicu? Kako mu savetovati da uđe u sudski spor koji je uvek rizičan, a s druge strane treba preživeti do okončanja istog, čak i ako se spor dobije. Ipak, moram da kažem sledeće: dok god se budemo ponašali kao da je poslodavcima sve dopušteno, do tada ćemo imati poteškoća u zaštiti prava zaposlenih. Kako očekivati da pravna država zaživi ako se i samo ne ponašamo kao da živimo u pravnoj državi”, ukazuje Predojević.

Naravno, kako navodi - institucije sistema su na prvom mestu i inspektorat za rad i sudovi imaju ključnu ulogu u zaštiti prava iz radni odnosa, ali veoma je važna solidarnost i snažna organizacija sindikata.

- U razvijenim zemljama jak sindikat pregovara sa poslodavcem o tome da li će imati samo trinaestu ili i četrnaestu platu, koliki su bonusi i slično. Kod nas se još uvek borimo da se primene zakonske odredbe, što bi trebalo da je potpuno normalna stvar. Zbog toga, mišljenja sam da bi solidarnost među zaposlenima mogla da bude jako važna u budućnosti i da bi zaposleni morali da budu ujedinjeni u sindikalnim organizacijama u zahtevima prema poslodavcima. Ako poslodavac bude imao situaciju da niko ne želi da prihvati ponižavajuće uslove, neće imati ko da mu radi, pa će biti prinuđen da promeni ophođenje prema zaposlenima. Takođe, sindikat mora da bude zaštitnik prava zaposlenih i da solidarno reaguje i kada samo jedan zaposleni ima problem, jer ako nezakonito postupanje prođe kod jednog, lakše će sutra i kod drugog zaposlenog - zaključuje Predojević.

Podelite na društvenim mrežama

Direktan link do vesti