Kome više škodi nepojavljivanje na zakazanom intervjuu za posao – kandidatima ili poslodavcima?
Da li konkurisanje za neko radno mesto sa sobom nosi i određenu odgovornost? Verovatno mislite: “Zašto bi kandidat imao odgovornost? Odgovornost treba da ima poslodavac.”. Ako bi ovo pitanje preformulisali i pitali vas da li konkurisanje za radno mesto sa sobom treba da nosi i osnovno poštovanje prema, možda budućem, poslodavcu, šta biste odgovorili?
Kada kažemo poštovanje, mislimo na osnovnu komunikaciju između kandidata i poslodavca. Slažemo se sa tim da se kandidatima dešava da ne dobiju nikakav odgovor od poslodavca, bez obzira da li je to prvi krug selekcije ili neki od narednih. I naravno, smatramo da tako nešto ne sme da se dešava. Međutim, zašto se dešava da kandidati ne dođu na zakazan intervju za posao, a pritom o tome ni ne obaveste poslodavca?
Ovo je tema kojom su se i mediji u svetu bavili i pokušali da istraže zašto do ovakvih situacija dolazi. Jedno takvo istraživanje uradila je i naša kompanija. Rezultati govore da se kandidati ne pojave na zakazanom intervjuu uglavnom zato što se prijavljuju na više oglasa ili se u međuvremenu zaposle. Takođe, rezultati pokazuju da kandidati odustanu od razgovora za posao zbog negativnih saznanja o uslovima rada i samom poslodavcu, zato što nemaju dovoljno samopouzdanja ili motivacije, predomisle se i na samom kraju – ponašaju se neodgovorno.
Pitanje nedolaženja na zakazan intervju, pokrenuli smo i na našoj LinkedIn stranici, a u diskusiju su se uključili HR menadžeri, marketing stručnjaci i mnogi drugi. Glavni zaključak njihove diskusije je da se ovakvo ponašanje dešava zbog prethodnih negativnih iskustava. Neka od tih su da se poslodavac nikada nije javio na poslat CV, da HR nikada nije obavestio kandidata zašto nije prošao u naredni krug selekcije i da postoji veliko nepoverenje u sam proces selekcije. Ako je tako, da li onda treba da odustanemo od bilo kakvog konkurisanja na otvorene radne pozicije? Naravno da ne!
Jedno od tema diskusije bilo je i to da kandidati, raspitujući se o poslodavcu, čuju negativne komentare, informacije o lošim uslovima za radnike, malim platama, nepoštovanju prema zaposlenima, a ako je tako, zašto onda uopšte kod takvog poslodavca konkurišemo za posao? Ukoliko unapred znamo da o nekom poslodavcu kruži loš glas, da uslovi nisu idealni, zašto trošimo i svoju i tuđu energiju i konkurišemo za taj posao, a pritom, ako nas pozovu na razgovor, na zakazani intervju ne odemo?
Portal Clutch takođe se bavio ovom temom i uradio jednu anketu koja je dala veoma interesantne podatke. Kako piše portal, 35 odsto kandidata koji su anketirani smatraju da je neodgovorno kada podslodavac ne odgovori kandidatu, dok njih 21 odsto smatra da je neodgovorno kada je situacija obrnuta. Podaci govore da kandidati više opravdavaju svoje ponašanje nego isto ponašanje poslodavaca. Skoro polovina, 41 odsto, smatra razumljivim kada kandidat ne odgovori na poziv poslodavca. Pitanje koje se nameće je zašto opravdavamo isto ponašanje kada se ispoljava kod nas, ali ne i kada se ispoljava od strane poslodavca?
Kandidati su naveli i razloge zbog kojih ne odgovore na poziv poslodavca ili se ne pojave na zakazanom intervjuu, a među njima su:
- prihvatanje nekog drugog posla,
- neodgovorno ponašanje poslodavca
- ili odluka da taj posao ipak nije za njih.
Većina se slaže da se ovakvi postupci češće dešavaju na početku procesa selekcije, a manje kada su kandidati u drugom ili trećem krugu selekcije.
Diskusija na našem LinkedIn profilu kao zaključak donela je i to da se ovakvo ponašanje smatra neodgovornim bez obzira ko ga radi. Pojedini HR menadžeri, koji su doživeli ovakve situacije, kažu i da je takvo ponašanje odraz nekulture i da je zaista neprofesionalno. Anketa portala Clutch pokazala je i da većina anketiranih kandidata smatra da je neodgovorno i neprofesionalno kada se obe strane ovako ponašaju. I to je svakako prava poruka i poslodavcima i kandidatima.
Neodlaženje na zakazan intervju bez prethodne potvrde poslodavcu o sprečenosti ili slanjem informacija da za određen posao niste zainteresovani, jeste neprofesionalno i češće može da našteti samom kandidatu, nego poslodavcu. Kompanije najčešće čuvaju baze CV-ja koje dobiju od kandidata i ovakvim ponašanjem sasvim sigurno ćete izgubiti priliku da ikada više radite u određenoj kompaniji.
Na vama je da se ponašate odgovorno i baš onako kako želite i da se budući poslodavac ponaša prema vama. Naravno, niste u obavezi da odete na zakazani intervju zbog toga što ste konkurisali za posao, ali je stvar kulture da takvu informaciju podelite sa poslodavcem. Odlaskom na intervju svakako ćete saznati više informacija o određenoj poziciji, steći utisak na koji način posluje poslodavac, staviti do znanja šta očekujete od posla i možda nagovestiti da ste u budućnosti zainteresovani za rad u kompaniji, ali pod drugačijim uslovima i na drugoj poziciji. Takvim ponašanjem bićete u poziciji i da u budućnosti menjate posao i možda karijeru ipak izgradite u kompaniji za koju ste davno konkurisali.
Interesuje nas i vaše mišljenje, iskustva, priče od vaših prijatelja, kolega. Da li vi nekada niste otišli na zakazan intervju i zašto ste to uradili? Šta mislite, ko je time više dobio, vi ili poslodavac?
