Miloš Vasić: Želeo sam da dokažem da iz male sredine poput Blaca mogu da prodam nešto i u Americi

Prodaja putem interneta sve je popularnija i dostupnija i u Srbiji. Od ovog posla u Srbiji može da se živi, a to nam dokazuje i primer Miloša Vasića iz Blaca, koji radi od kuće i različite proizvode plasira na svetskom tržištu.

Miloš je nakon završene srednje škole upisao Ekonomski fakultet i nakon dve godine shvatio da se u tim studijama ne pronalazi, pa je pokrenuo ugostiteljski biznis. Ovaj posao je i dan danas uspešan, ali Miloš je želeo nešto novo i znajući da je internet poslovanje budućnosti, počeo da istražuje i da se edukuje. Za dropšiping, prodaju putem interneta, ali takvu da vi nužno ne morate da posedujete fizički proizvod koji prodajte, saznao je 2007. godine. Već u avgustu iste godine, upustio se u avanturu, prepoznavši dropšiping kao savršen model poslovanja. Putem svog sajta, Miloš je pokrenuo i Dropšiping akademiju, za sve one koji žele da nauče nešto više o ovom načinu poslovanja.

Šta je bio okidač da se otisnete u ove vode?

- Glavni okidač je bio moj utisak da je internet poslovanje definitivno sadašnjost i budućnost poslovanja. Nešto što može otvoriti put ka svetskom tržištu, a opet ne iziskuje velike troškove. A najviše to što je kod internet poslovanja uloženi trud srazmeran veličini uspeha, u većini slučajeva.

Šta vam je glavni cilj na samom početku? Da li ste imali jasnu viziju kuda treba da idete?

- Prvi cilj bio mi je da prodam bar jednu jedinu stvar na svetskom tržištu. Da dokažem sebi i drugima da mogu iz male sredine poput Blaca (5000 stanovnika) da prodam nešto nekom iz recimo Amerike. Išao sam postepeno sa ciljevima. Postavljao sam manje ciljeve koji su ispunjavanjem vodili do glavnog, a to je uspešna online prodavnica koja svakog dana prodaje proizvode širom sveta. Mislim da je to recept koji se može primeniti na mnoga druga poslovanja, malim koracima do velikog cilja tj uspeha.

Šta su bile najveće prepreke i izazovi pri pokretanju posla?

- Neke od glavnih prepreka ogledale su se u tome da živim u Srbiji, gde trgovina na internetu nije na zavidnom nivou i samim tim je otežano podešavanje platnih procesora. Te neke stvari sam potpuno sam istraživao kako bih došao do najboljeg rešenja. Takođe, izazov je bio taj što sam jedan od pionira u ovom poslu i nisam imao gde dovoljno da se edukujem, pa sam samim tim i pravio velike greške. Na sreću, kada sam ih ispravio to se višestruko isplatilo.

Da li ste imali saradnike ili pomoć u startu?

- Ne. Radio sam potpuno sam. Bilo bi mi još lakše da sam imao saradnike, ali u nekim situacijama bilo je bolje što sam radio sam. Pomoć sam uglavnom traćio na Google-u i Youtube-u. Naravno, od velike pomoći bila je i zajednica (grupa na Facebook-u) Dropšiping Balkan, gde smo razmenjivali svoja iskustva i time zajedničkim snagama prevazilazili neke probleme.

Koje veštine ste morali da savladate, a nikada se pre toga time niste bavili?

- Marketing i prodaja. To su veštine sa kojima nisam imao dodirnih tačak ranije, ali sam iskustvom i konstantnim učenjem uspeo da ih u dobroj meri savladam. Upravi zato mislim da je internet poslovanje fenomenalan biznis model, jer uvek imate nešto novo da naučite što kasnije možete da primenite i u ostalim granama biznisa.

Koliko je bilo teško doći do svojih klijenata?

- Do prvih klijenata nije bilo mnogo teško doći, ali je teško zadržati klijente, odnosno posvetiti im pažnju i navesti ih da nastave saradnju sa vama. Taj odnos je lako započeti, malo teže zadržati, ali kada se zadrži onda ide sve mnogo jednostavnije.

Koliko je danas teško živeti od sopstvenog posla?

- Zavisi koji je posao u pitanju... Kada napravim paralelu između mog offline posla (fast food) i mog online posla (dropšiping) razlika je ogromna. Prvenstveno zbog tržišta, jer ja sa mojim offline poslom mogu da računam na 5-6 hiljada ljudi, a dok u online poslu, moje tržište se broji u stotinama miliona kupaca. Ne mislim da je uopšte teško živeti od sopstvenog posla i svakog savetujem da pokrene sopstveni biznis jer su mogućnosti velike. Rizik jeste prisutan, ali rezultati su posle i više nego dobri.

Jednostavno moramo da prestanemo da tražimo radna mesta, već da ih stvaramo.

Šta su najvažnije lekcije koje ste na ovom putu savladali?

- Upornost se uvek isplati! Ovu lekciju sam mnogo puta savladao i jednostavno to se uvek ispostavilo kao tačno. Pre ili kasnije, ali upornost se uvek isplati. I nikada ne treba olako odustajati, jer nekada baš na korak od cilja odustanemo, a da samo samo još malo bili uporni, ostvarili bi zacrtano. Zato uvek kada i pomislim da odustanem od nečega, potrudim se još malo i uglavnom se to "još malo" mnogo isplati.

Da li ste želeli da odustanete i kako ste tu prepreku prevazišli?

- Da. Kao verovatno i svako, uvek. Pomišljanje o odustajanju je sastavni deo biznisa, a pogotovo uspešnog biznisa. To nije ništa čudno, čak mislim da je to prirodan tok i da je nekad i poželjno. Jer ako ne pomišljate da odustanete ponekad, onda nije dovoljno težak put kojim idete, a ako taj put nije dovoljno težak onda i uspeh neće biti toliko velik.

Verovao sam u sebe i svoje ideje i one su me odvratile od odustajanja. Vizualizovao sam svoje ciljeve svakodnevno i to mi je pomoglo da svaki put kada posmislim na odustajanje - krenem još odlučnije dalje.

Fotografije: Privatna arhiva