Poslovi.infostud.com koristi kolačiće kako bi vam pružao najbolje korisničko iskustvo. Nastavkom korišćenja sajta smatraćemo da ste saglasni sa korišćenjem kolačića. Saznajte više.

Muke savremenog posla: Izgaram, a ne znam da gasim tu vatru!


Sve više ljudi izgara na poslu i ne zna kako da tu vatru ugasi! Sindrom “sagorevanja” ili izgaranja na random mestu, predstavlja psihičku i emocionalnu iscrpljenost na poslu i nije ga jednostavno prepoznati, ali ni priznati sebi ili kolegi da bi ovim problemom trebalo da se pozabavi. Interesantno je da je „sveprisutniji širom sveta, čak i u zemljama gde se to ne bi očekivalo, poput Švedske.

 

Liči na depresiju

 Senior consultant HR agencije Tim centar dr Boris Popov kaže da istraživanja i iskustva kliničara ukazuju na tri glavna simptoma, ili bolje rečeno - pokazatelja izgaranja.

- Prvi znaci su obično emocionalna iscrpljenost i umor. Zaposleni saopštava da je jako premoren i da se ne može odmoriti ni nakon dobro prospavane noći. Iscrpljenost se zna javiti i pri samoj pomisli na sve ono što asocira na posao: jutarnji alarm za buđenje, zvono telefona, zvuk da je stigao novi e-mail i sl. Važno je naglasiti da ovaj pokazatelj sindroma izgaranja dosta liči na depresiju, i da zapravo nije uvek u praksi lako razdvojiti ova dva stanja. Izgaranje najčešće prati neki duži izuzetno stresan period na poslu, koji se možda preklopio i sa stresnim aspektima u drugim sferama života i tako još intenzivirao. Osim toga, depresija nije nužno vezana za poslovni domen i okidači ne moraju imati veze sa poslom. Drugi tipični pokazatelj izgaranja je ciničan, negativan, nihilistički stav i distanciranje od posla, kao i doživljaj kako je posao beznačajan i nesvrsishodan.  Treći simptom se odnosi na sumnju zaposlenog u svoj doprinos, kao i pad samopouzdanja, te doživljaj lične uspešnosti na poslovnom planu. Ova tri pokazatelja često idu upravo tim redosledom.

Kako komentarišete sve učestaliji sindrom pregorevanja, sagorevanja ili izgaranje na poslu?

- Činjenica da je Međunarodna zdravstvena organizacija po prvi put u svojoj klasifikaciji bolesti i poremećaja (ICD-11)  uvrstila izgaranje kao fenomen vredan pažnje i daljeg proučavanja govori o tome da je “Burnout” u porastu. To govore i brojke u mnogim državama, čak i tamo gde se to ne očekuje usled visokog nivooa brige o zaposlenima, kao na primer u Švedskoj. Kao najčešći razlozi za takve rezultate navode se visoki radni zahtevi i očekivanja od zaposlenih, nepravedan tretman od strane menadžera, pritisak na zaposlene da budu dostupni 24h uz pomoć računara, telefona i drugih uređaja.. Iz toga se može zaključiti da promene na planu psihologije rada ne idu u prilog zaposlenima i da se fenomenu izgaranja i njegovoj prevenciji mora posvetiti ozbiljnija pažnja.

Postoji li neki način ili metod da se „sagorevanje” prepozna na vreme?

- Iskustva govore da to nije uvek lako, pogotovo što ljudski organizam kroz stresan period prolazi sa visokim nivoom „borbene gotovosti”, što je u biološkom smislu adaptivno. Kada stresan period prođe, onda dolazi do prepoznavanja da smo potrošili više resursa nego što smo imali, i postajemo svesni umora, isrcpljenosti i apatije. Tu je važno da ne negiramo postojanje problema - na primer „Nisam ja slabić, „burnout” ne postoji za mene”, “To je samo umor, proći će samo od sebe” ili „Nemam prava na odmor i oporavak, suviše ljudi zavisi od mene”. Ukoliko ne prepoznamo da smo “sagoreli”, mogu nastati štetne posledice kako po nas same, kao što su pad imuniteta i pogoršanje psiho-fizičkog zdravlja, tako i po kompaniju i onda se prave greške u radu, tu je pad produktivnosti, češći konflikti i dr.

Fitilj je skraćen

Pojedina iskustva pokazuju da, iako mnogi zamišljaju osobu koja je izložena sagorevanju na poslu, kao frustriranu i besnu, ona to zapravo nije, nego je karakterišu cinizam i apatija. Da li se slažete sa tim ocenama i šta pokazuju vaša iskustva?

- Uglavnom da. Ključni pokazatelj izgaranja jeste emocionalna iscrpljenost i apatija. Neretko se javlja i cinizam, kao i pad samopouzdanja i vere u sopstvene mogućnosti. Kao posledica negiranja problema, može doći do eskalacije konflikata - ukoliko nam drugi ukazuju na to negiranje, a mi to ne prepoznajemo. Dakle, bes u izgaranju nije dominantan simptom, ali u izgaranju nam je “fitilj skraćen”, tako da lakše planemo i dovodimo sebe u konfliktne situacije.

Kako rešavati problem ovog sindroma?

- Hvatanje u koštac sa problemom izgaranja u kompaniji nije lako. Pre svega je neophodno shvatiti ozbiljnost situacije i uvideti da je izgaranje problem koji narušava kako mentalno zdravlje zaposlenih, tako i održivost kompanije na duže staze. Potrebno je preduzeti sistemski pristup i problem rešavati na strateškom nivou. Na planu prevencije, potrebno je pre svega kreirati kulturu u kojoj je otvoreno komunicirati stres i burn out OK, a ne da to budu tabu teme. Jako je važno s vremena na vreme sprovoditi procene nivoa izgaranja, kao i procenu radnog opterećenja zaposlenih. Kako je liderstvo jedan od stubova svake organizacije, neophodno je da menadžeri budu dobro obučeni i da svoje timove vode na jasan, transparentan i fer način, kao i da zaposlenima dodeljuju smislene zadatke, na koje oni mogu imati uticaja. Osim toga, potrebno je posebno voditi računa o tzv. overachievers-ima, za koje treba pripremati jasne planove napredovanja, kao i prepoznavanja njihovog rezultata. Kada već primetimo znake izgaranja kod nekih zaposlenih, tu je važno da pozovemo u pomoć stručne programe, poput Programa psihološke podrške, putem kojih će oni dobiti neophodnu stručnu, psihološku pomoć u prevladavanju svojih tegoba. U tom kontekstu, psihološko savetovanje je najbolji vid pomoći.

Na udaru lekari, nastavnici i perfekcionisti

Koje profesije su najugroženije ovim sindromom i zašto?

- Tradicionalno rečeno, izgaranjem su pogođene najviše one profesije koje imaju najviše direktnog kontakta su klijentima, a to znači zdravstveni radnici, nastavnici i sl, kao i oni sa najviše odgovornosti, na primer, menadžeri koji su odgovorni za veliki novac ili poslovni rezultat. No, kako se sami poslovi menjaju, tako u prvi plan dolaze neke osobine ličnosti koje predisponiraju zaposlenog da brže “sagori”. Tako na primer identifikovano je da su perfekcionisti i radoholičari glavni kandidati za sagorevanje”, iz razloga što od sebe očekuju mnogo, ne odmaraju se dovoljno i nikada nisu zadovoljni postignutim. Osim toga, zaposlenima koji imaju izraženije ove crte je lakše manipulisati od strane poslodavaca, jer će obično preuzeti više posla na sebe i truditi se da ga obave i preko granica svojih mogućnosti. To na duže staze definitivno vodi u iscrpljenost i „burnout”.

Šta bi bile prednosti, a šta mane radnog dana u prošlosti i ovoga što imamo na delu danas?

- Percepciju šta su prednosti, a šta mane u velikoj meri određuju individualne razlike. Na primer, to što kompanije obezbeđuju puno benefita u smislu društvenih igara koji se mogu igrati na radnom mestu poput stoni fudbala ili tenisa možda neće odgovarati onima koji imaju bogat socijalni život izvan posla i koji žele što ranije otići sa posla, a ne tamo provoditi i svoje slobodno vreme. Takođe, jedna od značajnih promena u savremenom poslovnom svetu je i ta što se organizacijske kulture menjaju i postaju „ležernije” i tolerantnije na različitosti nego ranije. Više je „neobičnih frizura”, pirsinga-a i tattoo-a, a manje formalnog oblačenja nego što je to bilo ranije. Da li će to nekome prijati ili ne, zavisi od svojih ličnih afiniteta i vrednosti. Ključ zadovoljstva i ispunjenosti poslom leži u uklopljenosti pojedinca u oragnizacijsku kulturu i njene vrednosti. Naravno, neke promene su gotovo po pravilu nepovoljne, kao što je sve više stresa i izgaranja kod zaposlenih.

Današnji poslovi, daleko više nego ranije, „upadaju” i menjaju privatan život. Kako se sa time boriti?

- Sve većim razvojem savremenih tehnologija, ali i transformacijom samih poslova, granice između privatnog života i rada nestaju i balans je teže uspostaviti. Ekstreman primer toga je trenutno aktuelna pandemija koja je katalizirala promene koje se naziru već odavno i koje otežavaju održavanje tog balansa. Na primer, rad od kuće, koliko god može imati prednosti, ima i brojne nedostatke. Na primer, radno vreme postaje suviše fleksibilan pojam, da ne kažem da je teško uskladiti roditeljsku ulogu i posao koji se obavlja od kuće. Osim toga, koji deo stambenog prostora treba proglasiti” za radni? Zanimljiva činjenica je da je u Švajcarskoj sud presudio da tokom pandemije COVID-19 poslodavac mora da isplati naknadu zaposlenom za korišćenje privatnog, stambenog prostora u poslovne svrhe.

Podelite vest

Podelite na društvenim mrežama

Direktan link do vesti

Komentari na vest (1)


  • Danilo

    pre 1 mesec i 4 dana

    Problem sagorevanja na poslu uopšte nije naivan! Doživeo sam to pre 7 godina i od tada ne mogu više fizički da izdržim da radim dugo kao nekad, iako ne radim teške poslove. Mogu neko vreme da se forsiram ali ni blizu kao pre sagorevanja. Radio sam svaki dan, po ceo dan mi je zvonio telefon, u sezoni pritisak je bio prevelik i sve sam trpeo zbog malo bolje plate. Uvek sam mislio, kad mi pukne film sve ću da otkačim i idem dalje. E, jednog dana film nije pukao a ja više nisam mogao da se javljam na telefon. Psiha je htela da se javi, ali telo nije dozvolilo. Tačnije, mozak tera ruku da uzme telefon, a telo je blokira. Osećaj je bio grozan. "Burnout" me je stigao. Usledio je odmor od par nedelja, vraćanje na posao ali bez uspeha i dao sam otkaz. Trebalo mi je nekoliko meseci da se oporavim. Sagorevanje potcenjuje samo onaj ko nema predstavu šta je veliki stres i pritisak i kako je to kada imate osećaj da ste blizu tačke pucanja. Čuvajte se sagorevanja, čuvajte zdravlje, pogotovo ako imate porodicu. Ili menjajte nešto ili bežite od groznih poslova jer ko zna šta posle može da vas snađe. Ne prolazimo svi isto u tome.