Najčešće gramatičke greške prilikom pisanja CV i motivacionog pisma

Nekad sasvim dobar i pristojan CV ili motivaciono pismo značajno može da naruži nekoliko pravopisnih ili gramatičkih grešaka koje se u njemu nađu.  Rešenje svakako može da bude uključivanje još jednog para očiju pri poslednjoj proveri ovih dokumenata i obraćanje pažnje na česte gramatičke i pravopisne greške koje se pojavljuju i u govornom i u pisanom jeziku.

U narednom tekstu pišemo o tipskim i čestim greškama na koje smo često nailazili u prijavama kandidata za posao.

Pisanje rečce NE uz različite vrste reči

Rečca ne se uz glagole uvek piše odvojeno – ne mogu, ne znam, ne želim , ne vide, ne jure. Međutim postoji izuzetak od ovog pravila i glagoli uz koje se ova rečca piše odvojeno. Jedna nastavnica srpskog jezika iz beogradske osnovne škole je pronašla dobar primer da ovaj izuzetak približi  svojim učenicima petacima i oni ga i danas kao odrasli ljudi prenose i svojoj deci: „ Nemam jedinicu, nisam je ni imao, neću je ni imati, nemoj ni ti“. Rečca ne se uvek piše zajedno sa ovim glagolima.

Sa druge strane, pridevi, prilozi, imenice vole da se druže da rečcom ne, tako da je pravilno pisati nesrećan, nezadovoljan, nezreo, kao i u prilozima nerado, nevoljno, a i sa imenicama neznanje, nečovek, nebriga.

Stekao sam zavidno iskustvo jel sam tri godine radio na ovim poslovima

Sigurno ste čuli u govoru da neko postavi pitanje na sledeći način: Jer si bolestan? Jer si došao? Umesto pravilnog Je l’ si bolestan? Je l’ si došao?

Često se pogrešno uzročni veznik jer, koji znači zato, zato što upotrebljava umesto upitne konstrukcije je l’koja zamenjuje konstrukciju da li. Veznik JER je uzročni veznik i koristi se na sledeći način: Nisam došao jer sam bio bolestan. Ipak,nekad se u govoru, a nažalost i u pisanom jeziku može naći rečenica: Imam iskustvo jel sam dve godine radio na ovim poslovima.

Konstrukcija je l’ predstavlja skraćeni oblik jednine prezenta pomoćnog glagola jesam i rečce li. Pravilno je zato upotrebiti ga u upitnim rečenicama i pitati: Je l’ si dobro?, Jesi li dobro? ili Da li si dobro?.

Šta to beše prelaz l u o

Dovedu li vas katkad u zabludu oblici imenica koje se završavaju na -lac. Znate da se kaže nosilac, prevodilac,  branilac, a onda se to l odjednom izgubi, pa sve znate o nosiocu stanarskog prava , razgovarate sa prevodiocem, obraćate se braniocu.

I taman kad se opustite i otpišete to l, ono se niotkuda pojavi u samo jednom padežu u množini i totalno vas zbuni: Od naših prevodilaca smo dobili traženi tekst, spisi naših branilaca su uredno overeni i pečatirani.

Krivac za ovu zbrku u glavi je glasovna promena koje se možda sećate još iz osnovne škole prelaz l u o.

Da bismo izbegli dalja objašnjavanja, dovoljno je reći da se tvrdoglavo l kod ovakvih imenica održava u nominativu jednine ( ko, šta – prevodilac) i genitivu množine ( od koga, od čega – od prevodilaca). U svim ostalim padežima u jednini i množini imenica na –lac,  na ovo l slobodno možete da zaboravite.

Zašto si ti odšetao, a nisi otšetao

Taman nekako izađosmo na kraj sa jednačenjem suglasnika po zvučnosti i usvojismo da se kaže tobdžija( od top), vrapca ( od vrabac), slatka ( od sladak). Ali zašto onda opstaje s u rečima kao što su predsednik, odšetati, podsetiti.

Dovoljno je zapamtiti – s i š kada se nađu ispred d predstavljaju izuzetak od glasovne promene jednačenje suglasnika po zvučnosti. Zato nikada neće biti pravilno – gratski, pretsednički, otšetati već gradski, predsednički i odšetati.

Samo mi još taj glagol trebati treba

Šlag na tortu bi svakako mogao da bude glagol trebati koji izaziva brojne rasprave među lingvistima.

Dakle, ovaj glagol se može menjati po licima, ali jedino ako ga koristimo samog, bez dopune u drugom glagolu. Primetićete, ova upotreba nije baš česta u našem jeziku , ali nije ni nepravilna.

Trebam te ja, trebam ovu knjigu, trebala sam onaj lek. Problem nastaje kad se glagol trebati upotrebljava sa nekim drugim glagolom. U tom slučaju on mora da ostane „neutralan“ i da se ne menja po licima.

Dakle, treba da radim, a ne trebam da radim. Treba da joj kažeš, a ne trebaš da joj kažeš.

Dakle kad je usamljen, trebati se menja po licima, kad je u društvu od promene nema ništa.

Kao što vidite, ovo su greške na koje naizlazimo u svakodnevnom pisanju i govoru, a isto tako prilikom popunjavanja dokumenata za prijavu na konkurs. Ako se nađete u nedoumici kako se neka reč piše ili izgovara od pomoći mogu da vam budu razni sajtovi kao što su Kako se piše, Srpski jezik, ili štampana izdanja poput  Rečnika jezičkih nedoumica Ivana Klajna.

Na koje greške vi najčešće nailazite i šta vam predstavlja najveći problem prilikom pismenog izražavanja?