Nenad radi u Coca-Coli 18 godina i otkriva nam kako se menjao posao operatera u proizvodnji

Kada je, pre 18 godina, Nenad Mladenović počeo da radi u pogonu za proizvodnju vode „Rosa“, kompanije Coca-Cola, u Toplom Dolu, posao operatera bio je mnogo teži. Mnoge stvari radile su se ručno, a tokom godina, Nenad je bio svedok procesa koji je sve više automatizovan, a teške poslove od operatera „preuzimale“ su mašine. Tako su i operaterima u proizvodnji zaduženja sve više bila da nadgledaju proizvodne linije koje pune, etiketiraju i pakuju flaše vode.

Uči se i napreduje postepeno, uz starije kolege

Ni te 2006, , kaže Nenad, nije mu bilo teško da radi. U ovoj fabrici je dobio prvo zaposlenje i tu je ostao do danas. Počeo je kao operater u proizvodnji 1, sa najmanjim nivoom odgovornosti. Kasnije je dobio zvanje operater 2, a potom i operater 3.

- Kada sam počeo da radim, bio sam na liniji koja puni balone od pet i šest litara vode. Rad je bio dosta teži nego danas, pravljenje balona se podešavalo ručno, a sada je takozvana mašina „duvaljka“ potpuno automatizovana. Od težih poslova, operateru danas ostaje da stavi balone na paletu. To su velike količine vode, ali to rade četiri osobe u smeni - objašnjava Nenad Mladenović.

- U ovom delu punjenja i pakovanja se obično počinje. Kako se prelazi na neke druge linije, povećava se i odgovornost.

Sve je automatizovano, raste plata ali raste i odgovornost

Naš sagovornik je više godina proveo u ovom delu proizvodnje, ali je, sa još nekoliko kolega, bio zainteresovan da nauči i rad na liniji za punjenje flaša od 1,5 i 0,5 litara. Učili su od starijih kolega, kako bi, kada se ukažu slobodna radna mesta, mogli da pređu na ovaj posao.

- Kada je napravljena nova sistematizacija, dobio sam priliku za dodatnu obuku i da polažem za operatera 2. Unapređen sam, što je podrazumevalo da sam na novoj poziciji zadužen i za štelovanje mašina i zamenu alata. Naučio sam održavanje i moje zaduženje je da mašine rade perfektno. Sve to radimo sami, uz pomoć naših inženjera. Porasla je plata, ali i odgovornost - objašnjava Mladenović. – Jedna mašina izbacuje 16.800, a druga 28.000 boca na sat, linija za staklenu ambalažu i nešto više, tako da je zbog tolike količine i brzine kojom se ceo proces dešava odgovornost još veća - priča Nenad za Infostud.

Organizovan prevoz do fabrike, a hrana u menzi kao u hotelu

Pre tri godine Nenad je postao operater u proizvodnji 3. Sada je njegov posao i da zameni neki deo na mašini, ako se pokvario ili polomio, da trebuje delove koji su potrebni za remont i da učestvuje u remontu, kada za to dođe vreme. Pozicije koje su pred Nenadom su operater 4, posle smenovođa ili organizator održavanja. Napominje da, ako je neko dobar radnik, nakon određenog perioda, može da očekuje napredovanje i veću zaradu.

On kaže da je zadovoljan poslom i uslovima, jer da je drugačije, sigurno ne bi tu proveo tolike godine. Od Surdulice je organizovan prevoz do fabrike, obezbeđeno je i privatno zdravstveno osiguranje, a u Toplom Dolu imaju i menzu sa besplatnim obrocima.

- Naše kuvarice spremaju hranu kao da smo u hotelu. U svakoj smeni imamo obrok u menzi, voće, stvarno svega dovoljno i veoma ukusno – priča nam Nenad. – Čak i u trećoj smeni čeka nas hrana, tako da o tome ne moramo da razmišljamo.

Svojim mlađim, budućim kolegama poručuje da ne može sve preko noći da se postigne. I nije plata, iako je kaže njome zadovoljan, jedino merilo na poslu.

- Posao mora da se voli, da gledaš na firmu kao na svoju kuću, da se postaviš domaćinski. Brineš da sve bude u redu. Kada nam dolaze supervizori, uvek dobijamo samo pohvale, kako je u našem pogonu sve savršeno čisto i uredno, „pod konac“. Za to smo zaslužni svi mi koji radimo zajedno – naglašava Nenad Mladenović.