Okrugli sto o ekonomskom osnaživanju žena: Gde smo i šta dalje?
Potražnja za starijim kadrovima će biti u porastu
Prema saopštenju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja stopa rađanja u Srbiji je 35% manja od potrebe proste reprodukcije stanovništva čime se svrstavamo u red zemalja sa najnižim nivoom fertiliteta u Evropi.
Situaciju dodatno otežava i to što iz zemlje godišnje ode oko 15.000 ljudi posmatrano od 2008. godine. Verovatno ćemo se relativno brzo suočiti s nedostatkom mlađe radne snage i potrebom dužeg zadržavanja starijih radnika u nekom obliku radnog odnosa. Međutim, iako će potreba za starijim radnicima rasti prepreka na tom putu su predrasude i strahovi koje poslodavci imaju kada je reč o njihovom zapošljavanju.
Predrasude vezane za starije radnike
Najčešće predrasude kada je reč o zapošljavanju starijih osoba su vezane za njihovo zdravlje. Naime, postoji predubeđenje da su starije osobe slabijeg zdravstvenog stanja, da imaju manji nivo energije i izdržljivosti. To sa svoje strane stvara strah kod poslodavaca da bi moglo da dođe do pada u produktivnosti, većeg broja grešaka usled premora, kao i češćih bolovanja i odsustvovanja sa posla.
Zatim, postoji i uverenje da entuzijazam ide isključivo uz mladost i da stariji nemaju tu vrstu želje i motivacije kao mladi.
Takođe, na starije se gleda kao na one koji se odupiru promenama i teže im se prilagođavaju.
Isto tako veruje se da stariji uglavnom nisu digitalno pismeni i niti u toku sa najnovijim dešavanjima.
Dalje, rasprostranjeno je mišljenje da su stariji izgubili na brzini i da im treba više vremana da bi obavili određeni posao zbog čega može doći do probijanja rokova i kašnjenja u poslu. Međutim, zaboravlja se da stariji upravo zahvaljujući sopstvenom iskustvu i dobro isprobanim i proverenim metodama rada uspevaju da urade stvari brže i lakše.
Osim toga na starije se gleda kao na one s kojima se ne može računati na duge staze jer kao da im na čelu piše rok trajanja i datum isteka.
Dosta rasprostranjeno uverenje je i to da stariji neće moći da istrpe da im neposredni rukovodilac bude osoba mnogo mlađa od njih. A u slučaju nekada socijalističkih i komunističkih zemlalja verovatno i strah od ideološke prebojenosti starijih zaposlenih.
I na kraju, ako je posao koji se nudi manje plaćen u odnosu na prethodne poslove koje su obavljali uvek postoji strah da će prihvatanje posla s njihove strane biti privremeno dok ne nađu nešto bolje.
Uz sve to strahuje se i da bi između mlađih i starijih zaposlenih moglo da dođe do tenzije i netrpeljivosti jer bi jedni na druge mogli da gledaju kao na konkurenciju. Stariji bi mogli da optužuju mlade da obaraju cenu rada dok bi mladi mogli da krive starije što ne odlaze u penziju i ne oslobađaju radna mesta za generacije koje stižu.
Međutim, iako je polet na strani mladosti i zapošljavanje starijih ima svojih prednosti.
Prednost zapošljavanja starijih osoba
Jedna od najvećih prednosti starijih je iskustvo koje imaju, kako životno tako i profesionalno. Na njihovoj strani su dobro isprobane i proverene metode rada. Zatim, stariji bolje poznaju pravila organizacionog ponašanja i u tom smislu se bolje snalaze. Dalje, stariji su zahvaljujući iskustvu daleko samostalniji u radu i nije ih potrebno intenzivno supervizirati.
Neka iskustva pokazuju da starije generacije imaju jače izraženu radnu etiku u poređenju sa mlađima. Možda se radi i o tome da stariji nisu više pod istom vrstom iskušenja kao mladi, recimo da ne odu na posao da bi imali produženi vikend i otputovali negde.
Osim toga s godinama se gubi potreba za dokazivanjem zbog čega se može reći da stariji prestaju da budu karijeristi. Zahvaljujući tome mnogo su spremniji da preuzmu mentorsku i savetodavnu ulogu i na taj način doprinesu formiranju zdravije organizacione kulture.
S godinama i sa zrelošću klijentna orijantacija postaje mnogo izraženija što je sigurno od značaja kada govorimo o zadržavanju klijenata i njihovom zadovoljstvu.
S druge strane kada je reč o naučno-istraživačkom radu uočljivo je da su mnogi naučnici do značajnih otkrića došli upravo u svojim šezdesetim i sedamdesetim godinama.
Ipak, nisu sve branše podjednako pogodne za zapošljavanje starijih. Prema mišljenju nekih stručnjaka, koji se bave praćenjem trendova u zapošljavanju, društveni sektor je najpogodniji za zapošljavanje starijih.
Sektori koji najviše upošljavaju starije
Kao najpogodniji za zapošljavanje starijih stručnjaci vide društveni sektor koji obuhvata zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, državnu upravu i socijalnu zaštitu.
Za starije osobe posebno su pogodni administrativni, računovodstveno – knjigovodstveni i revizorski poslovi, HR poslovi, rukovodeći poslovi, ekspertske pozicije, konsultantski poslovi, advokatura, sveštenički poziv, pružanje psihološke pomoći i savetovanje, naučno-istraživački rad i profesura, poslovi podučavanja i čuvanja dece, rad u kol centru ili za info pultom, medicinska pomoć i nega, usluge kućne nege starih i bolesnih lica, pomoć u kući i drugo.
U cilju promovisanja zapošljavanja starijih američko udruženje penzionera je uvelo i nagradu „Najbolji poslodavac za zaposlene preko 50 godina“ (The Best Employers for Workers Over 50). Interesantno je pogledati koje kompanije su se našle na listi 50 najboljih.
