Preduzetnice u Srbiji: Samo 20% žena ima nekretninu na svoje ime

Žene čine jednu trećinu od ukupnog broja preduzetnika u Srbiji, tačnije 33,7 odsto, naspram 66,3 odsto koliko je muškaraca, pokazuju najnoviji podaci Agencije za privredne registre. Takođe, u našoj zemlji tek svaka četvrta žena je osnivač, član, zakonski zastupnik ili direktor nekog preduzeća.

Povodom Međunarodnog dana ženskog preduzetništva koje se poslednjih osam godina obeležava svakog 19. novembra, za Infostud smo razgovarali sa poslovnim ženama o preprekama i stereotipima sa kojima se suočavaju kao vlasnice privatnog biznisa.

Pored toga, istraživanje koje je nedavno sprovela Fondacija Ane i Vlade Divca pokazalo je da žene teže dobijaju kredite i pristupaju izvorima finansiranja, manje su umrežene, prisutna je rodna segregacija u obrazovanju, teže usklađuju rad i privatni život, često nailaze na prepreke i stereotipe, zbog čega je i njihov udeo u preduzetništvu nedovoljan.

U EU preduzetništvo jedan od izbora samozapošljavanja

Iako udeo žena preduzetnica, odnosno vlasnica mikro, malih ili srednjih preduzeća nije u Srbiji značajno manji u odnosu na prosek u Evropi, Sanja Popović Pantić, predsednica Udruženja poslovnih žena kaže da je broj preduzetnica nedovoljan, jer se uslovi na tržištu rada u EU i Srbiji prilično razlikuju.

- U Evropi je izbor preduzetništva kao opcije samozapošljavanja samo jedan od mnogih izbora na tržištu rada dok je kod nas taj izbor mnogo suženiji. Ukoliko niste zaposleni i ne radite za platu, opcija je ili da postanete preduzetnica ili da radite po ugovoru o delu. Doduše, može se raditi u skorije vreme i na digitalnim platformama, ali to najčešće rade mlade žene i problem je što taj rad nije formalizovan. Drugi modaliteti radnog angažovanja kod nas nisu razvijeni. Zato smatramo da je udeo preduzetnica nedovoljan za Srbiju, jer nema mogućnosti izbora kakvi postoje u Evropi - kaže ova sagovornica.

Puno predrasuda i kritike

Sanja Pantić dodaje da je razloga za mali udeo žena u preduzetništvu poprilično.

- Žene teže mogu doći do početnog kapitala zbog toga što tek 20 odsto njih ima na svoje ime uknjiženu nekretninu na koju bi mogle upisati hipoteku. To je najdrastičniji primer razlike između muškaraca i žena. Onda, kada, najčešće, uz pomoć prijatelja i porodice obezbede sredstava za otpočinjanje poslovanja suočavaju se sa rodnim stereotipima na svakom koraku. Nepoverenje u ženu kao preduzetnicu je veoma rasprostranjeno i ne zna se da li je teže biti mlada žena na početku karijere ili kada u nekim zrelijim godinama, na primer posle 50. godine započnete biznis. Ovde na Balkanu mnogo je predrasuda i prema polu i prema godinama, a ako tome dodamo i neke dodatne karakteristike, na primer, ako je u pitanju žena sa sela ili iz neke manje zastupljene etničke grupe, položaj se dodatno komplikuje i potrebna je još veća podrška, da bi se koliko-toliko izjednačila sa pozicijom muškaraca u svetu preduzetništva i privrede – navodi Sanja Pantić.

Sofija Bajić, predsednica udruženja „Biznis na štiklama” dodaje da je u Srbiji teško biti preduzetnik, a ako si još ženskog pola onda je sve duplo teže. I sama ističe činjenicu da žene najčešće nisu vlasnice imovine što im otežava uzimanje bankarskih kredita, kao i da svakodnevno nailaze na brojne prepreke ali i odsustvo podrške najbližih.

- Koliko puta smo mogle čuti od žena preduzetnica da se muž protivi odlasku na neki seminar. A zamislite kako sve izgleda kada imate porodicu i decu koja očekuju da ste maksimalno posvećeni porodičnom životu - kaže Sofija koja je nedavno aplicirala za bespovratna sredstva kod grada Novog Sada, jer želi da pokrene konsultanstki posao.

Ona dodaje da je ceo život u preduzetništvu, pošto su njeni roditelji imali jednu radnju na Fruškoj Gori.

- Kasnije sam sa mužem gradila firmu koju je pre nekoliko godina preuzeo naš sin. Sada hoću da pokrenem svoj biznis, pošto biti preduzetnik podrazumeva savladavanje različitih veština pored posla koji vam je osnovna delatnost. Morate znati i marketing, i tržište, plasman, prodaju, knjigovodstvo…I pomoć ženama koje ulaze u preduzetništvo iz svih ovih oblasti je značajna - kaže naša sagovornica.

Muškarci dominantniji u IT-ju

Žensko i muško preduzetništvo moguće je razlikovati i po oblastima u kojima posluju pa su zanimanja poput proizvodnje i prerade hrane ili ličnih usluga, najčešće kozmetičkih rezervisana za žene, dok su muškarci dominantniji u IT-ju, građevinarstvu, mašinstvu…

- Raste udeo preduzetnica u delatnostima zasnovanim na znanju, pre svega u oblasti edukacije, finansijskog i bankarskog konsatlinga, biznis koučinga i to je dobro. Sa druge strane, zanimljivo je da se rodne razlike pojavljuju i u digitalnom svetu. Prema nekim istraživanjaima digitalne preduzetnice odnosno one koje obavljaju poslovanje u digitalnom okruženju i dalje se opredeljuju uglavnom za one online poslove koji su manje plaćeni poput prevođenja, a slabo su zastupljene u bolje plaćenim poslovima na digitalnim platformama, poput programiranja. Tako se rodna neravnopravnost prenosi iz offline sfere na online poslovanje, što je pomalo neočekivano jer se veruje da je svet interneta jednak za sve i svima pruža iste mogućnosti - dodaje Sanja Pantić.

Zbog svih prepreka sa kojima se suočavaju žene na preduzetničkom putu i država, i veliki broj lokalnih samouprava, kao i različiti projektni finansijeri prepoznali su žensko preduzetništvo kao teže zapošljivu kategoriju pa se ženama nude različiti zajmovi ili bespovratna sredstva za pokretanje sopstvenog biznisa.

Sanja Pantić kaže da je celom sektoru mikro, malih i srednjih preduzeća neophodna državna podrška, a naročito je to potrebno ženama, i to ne samo za potrebe osnivanja preduzeća već i onima koji se u zreloj fazi poslovanja nađu u problemu.

- Najčešće programi podrške ovu grupu preduzetnica zanemaruju a njih je, rekla bih, i najviše, a posebno se u kriznim situacijama taj broj poveća - kaže predsednica Udruženja poslovnih žena navodeći da je udruženje na čijem je čelu realizovalo više od 100 različitih projekata podrške i pomoći ženama preduzetnicama, od besplatne edukacije i informisanja o dostupnim fondovima i izvorima finansiranja do pomoći u digitalnoj transformaciji.

Bolje je nego pre 10 godina

Iako i ovaj Međunarodni dan preduzetništva žene preduzetnice dočekuju suočene sa gotovo istovetnim problemima kao i ranijih godina, statistika ipak pokazuje da se situacija popravila poredeći je sa decenijom ranije.

Današnje preduzetnice su uglavnom fakultetski obrazovane, dok su pre 10 godina imale najčešće srednjoškolsko obrazovanje. Istovremeno, udeo preduzetnica u ukupnom broju malih i srednjih preduzeća krajem 2021. bio 33% odsto i to na osnovu kriterijuma udela žene u vlasništvu od najmanje 51 odsto, dok je deceniju ranije preduzetnica bilo samo 26% odsto iako se tada računalo da žena koja ima i samo jedan odsto vlasništva u firmi i upravljačku poziciju ima status preduzetnice.