Pregovori o minimalcu u Srbiji: Troje mere – jedan seče

Da minimalna zarada treba da bude veća saglasne su sve tri stane za pregovaračkim stolom. Ono oko čega nisu saglasni je - za koliko tačno treba da se uveća minimalna cena rada po radnom satu. Dok sindikati zahtevaju da minimalac prati minimalnu potrošačku korpu i da se zbog inflacije usaglašava dva puta, a ne jednom godišnje, poslodavci smatraju da ima prostora za povećanje minimalne zarade na oko 41.500 dinara, što je znatno manje od tog nivoa. Država je, pak, izašla sa računicom koja je bliskija stavu poslodavaca.

Hoće li minimalac dobaciti do minimalne potrošačke korpe

Koliko će minimalna zarada u Srbiji iznositi od januara 2023. biće poznato najkasnije do 15. septembra, što je zakonski rok. Sledeća sednica Socijalno-ekonomskog saveta SES na kojoj bi svi članovi socijalnog dijaloga trebalo da usaglase stavove zakazana je za 13. septembar. Međutim, za očekivati je da će, kao godinama unazad, država “preseći” i odrediti garantovanu cenu rada u Srbiji. A teško da će ona biti onolika koliku zahtevaju predstavnici radnika.

 Od 1. januara 2023. godine minimalna zarada biće povećana “za najmanje 14 odsto”, izjavio je 2. septembra ministar finansija Siniša Mali.

“To znači da bi minimalac iznosio oko 40.000 dinara, odnosno 350 evra, što je ogroman skok imajući u vidu krizu”, naveo je ministar.

 Ovaj porast minimalca bi, prema predlogu Vlade Srbije, podrazumevao i određeni ustupak poslodavcima - da se poveća neoporezivi deo zarade na 12 odsto, sa sadašnjih 19.300 dinara, na 21.700 dinara.

Tačnu garantovanu cenu rada objaviće vlada do pomenutog roka 15. septembra.

Sindikati su, u više navrata, ukazivali da je neophodno da minimalna zarada, koju u Srbiji prima oko 400.000 radnika, bude bar u visini iznosa minimalne potrošačke korpe, koja se prema poslednjim dostupnim podacima za jun mesec kreće na nivou od 44.346,53 dinara, i svakog meseca je sve veća zbog inflacije.

Predstavnici radnika, takođe, traže da se ne čeka januar sa početkom primene novog minimalca, upravo zbog rastuće inflacije. Tako bi već septembarska plata - koja se isplaćuje u oktobru, trebalo da bude u visini minimalne potrošačke korpe, dok bi se u decembru pregovaralo za minimalnu zaradu koja bi važila od januara.

Šta kažu poslodavci

Poslodavci u Srbiji su, pak, kada je reč o minimalcu, spremni da pristanu na povećanje od najviše 12 odsto. 

Da bi privreda mogla da isplati povećanu minimalnu cenu rada, nužno je umanjenje poreza i doprinosa na zaradu. Ovakav stav iznelo je, uoči početka pregovora, čak 87 odsto preduzeća u anketi koju je sprovela Unija poslodavaca Srbije.

Da su se stekli uslovi za povećanje minimalne cene rada smatra 68,3 odsto poslodavaca.

“Najveći deo njih - 19,8 odsto - smatra da je optimalno povećanje minimalne zarade između devet i 12 odsto. To znači da bi neto minimalna mesečna zarada iznosila oko 41.500 dinara”, navodi Unija poslodavaca Srbije.

Minimalna zarada nedovoljna za „minimalan život“

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata ASNS, koja ne učestvuje u pregovorima, zahteva da minimalna zarada iznosi najmanje 50.000 dinara i da se primenjuje odmah. ASNS je ovaj zahtev javno saopštio pozivajući vladu i reprezentativne sindikate da “u ovo teško i nepredvidivo vreme kroz minimalnu zaradu obezbede barem minimalnu, elementarnu socijalnu sigurnost za većinski deo radnika i građana Srbije”.

Postoje i organizacije koje ukazuju da je neophodna “plata za život”, te da minimalac mora da prati troškove života.

Tako je Centar za politike emancipacije ukazao da najavljeno povećanje od 14 odsto, uz povećanje neoporezivog dela zarade, nije dovoljna niti adekvatna mera u situaciji u kakvoj se naše društvo danas nalazi.

“Minimalne zarade moraju ispratiti realne troškove života i radnicima obezbediti dostojanstven život”, naveo je CPE i podsetio da je još 2018. u okviru SES-a dogovoreno da će minimalna zarada pokriti minimalnu potrošačku korpu, što se i dalje nije desilo.

Ukazujući da minimalna zarada nije dovoljna za život CPE ističe da koncept plate za život podrazumeva da radnik ili radnica i njihove porodice mogu da zadovolje osnovne životne potrebe: hranu, odeću, stanovanje, javni prevoz, komunalne i telekomunikacione troškove, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, slobodno vreme i kulturu, uključujući i mogućnost štednje u visini od 10 odsto iznosa zarade.

“Računica međunarodne mreže Clean Clothes Campaign, koja je radila istraživanje troškova života u regionu Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope, uključujući i Srbiju, kaže da je plata za život u Srbiji za 2021. godinu iznosila 114.752 dinara. Ova cifra je tokom 2022. godine samo rasla”, ističe CPE.

Šta ima u minimalnoj potrošačkoj korpi

Računica minimalne potrošačke korpe, koju redovno objavljuje Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, pokazuje da je tročlanom domaćinstvu mesečno potrebno minimum 44.346,53 dinara (za jun 2022.). U ovo je uračunato 400 grama junetine - mesečno, zatim 1,8 kilograma svinjskog mesa, 2,8 kilograma piletine, 200 grama juneće džigerice i 300 grama suvih rebara.

Tročlano domaćinstvo mesečno za hranu i bezalkoholna pića troši 20.744,48 dinara. Ostatak do 44.346,53 dinara troši se na račune za komunalne i druge troškove stanovanja - 8.261,91 dinara, odeću i obuću 1.204,32 dinara…

Mesečno tročlano domaćinstvo, prema minimalnoj korpi, troši 1.574,12 dinara za zdravstvo, 2.626,81dinara za transport, ali i 128,28 dinara za – obrazovanje, manje nego što je mesečno predviđeno za 100 grama aleve paprike.

Koliki je sada minimalac

Minimalna zarada u Srbiji se određuje po satu rada i ove godine iznosi 201,22 dinara neto.

Minimalac se, tako, kreće od 32.195,2 dinara (februar) do 37.024,48 dinara u mesecima koji broje najviše radnih dana (mart, avgust).