Srbislava Todorović i Vasilije Tešić, par u životu i poslu: Od daske za serviranje hrane do radionice koja starom drvetu daje novi život

Srbislava Todorović (27) iz Čačka i Vasilije Tešić (30) iz Bariča kod  Obrenovca nisu običan mladi par. Deleći život i i strast ka kreativnosti i prirodi, ne želeći da se nakon školovanja zarobe u rutinskom kancelarijskom poslu od devet do pet, odvažili su se i pokrenuli svoju radionicu za obradu drveta u kojoj stvaraju unikatne predmete. I oni su prethodno, kažu, kao i svi obrazovani  mladi ljudi u Srbiji slali svoje biografije na adrese raznih poslodavaca iščekujući odgovore. Potom se sve preokrenulo kada je nastala jedna - drvena daska za serviranje hrane, a njihova kancelarija postala - priroda širom Srbije.

- Pre tri godine, sasvim slučajno došli smo na ideju da za sebe napravimo dasku za  serviranje hrane, odlučili da to podelimo na društvenim mrežama. Reakcija naših  prijatelja bila je sjajna. Otuda se rodila spontana ideja da osnujemo „Dabar and KO - priča ovaj par.

Inspiracija za naziv brenda bio je dabar, neverovatno hrabra i uporna životinja koja  gricka drvo, jer joj je to prirodno svojstvo.

Kreativni i optimistični

- K i O skraćenica su za „kreativnost“ i  „optimizam“, naše životne parole. Sve što radimo je isključivo ručna i unikatna izrada, članovi smo udruženja „Čarobni prsti“ iz Beograda koje čini gomila sjajnih kreativaca  koji svoje proizvode uspevaju da plasiraju na domaćem i stranom tržištu. To nije  preduzetništvo u pravom smislu te reči, ali naš zakon predviđa da se i unikatni predmeti mogu prodavati, tako da to umnogome olakšava posao svim ljudima kojima je ručni  rad hobi ili glavno zanimanje, navode naši sagovornici. 

Na ideju da im “kancelarija” bude priroda širom Srbije došli su, kažu Srbislava i Vasilije - sasvim spontano.

- I Vasilije i ja obožavamo prirodu i putovanja i naš san je da uspemo u tome da se u ovom brzom životnom ritmu izborimo  za svoje vreme i mesto po suncem. Sa svojih putovanja postepeno smo počeli da  donosimo komade drveta koji su završili svoj životni ciklus i njihovom obradom dobili  smo neke neverovatno lepe komade, za koje su ljudi iskazali interesovanje. Ne  možemo reći da je naša kancelarija uvek priroda, ali bismo definitivno voleli da u  budućnosti tako bude. Volimo da kažemo da je priroda glavni umetnik, a da mi samo  dovršavamo njen posao, kaže Srbislava.

Srbislava je, inače, završila srpsku književnost i jezik sa komparatistikom na Filološkom  fakultetu u Beogradu i trenutno radi kao frilenser - predaje srpski jezik strancima i bavi se novinarstvom.

- Uz sve to, naravno, trudim se da uhvatim sve što se u radionici  dešava i podelim to sa našim pratiocima - navodi ona.

Vasilije je završio smer za lov i lovni turizam  na PMF-u u Novom Sadu i njegove studije u velikoj meri pokrivaju profesionalno znanje o prirodi, ekologiji i ekosistemu.

- Naša radionica je u Bariču blizu Obrenovca, odakle je  Vasilije rodom. Pre početka korone živeli smo u Zemunu, ali nam je pandemija malo  pomela planove, tako da trenutno živimo na relaciji Čačak-Obrenovac-priroda Srbije, navodi ovaj par.

Njihova ideja je, kažu, da starom drvetu koje je odslužilo svoj životni vek povrate stari  sjaj i dobiju unikatne komade nameštaja koji će oplemeniti svaki prostor.

Mnogo ideja, malo vremena

- Uglavnom  koristimo drvo hrasta, bora i jasena od starih vajata i magaza, ali i odsečene panjeve  od kojih pravimo klub stočiće. Tu su i drvo oraha, divlje trešnje i kedra. Svake godine  sadimo drveće, kako bismo planeti zemlji odužili svoj dug i učinili našu okolinu  zelenijom i zdravijom. Pre nego što smo počeli da radimo ovo zajedno, ja sam na  drvetu izrađivala ogrlice, tehnikom dekupaž, a Vasilije je nabavio stolarsku mašinu sa  željom da pravi kućice od drveta. Naša zajednička ideja prevazišla je naše stare  ambicije, navodi Srbislava.

Ideja, navodi, uvek imaju beskonačno mnogo, a vremena je malo da ih sve ostvare.

- Inspirišu nas razgovori i ljudi koji uvek imaju zanimljive predloge, a najviše priroda koja  je, po našem mišljenu, vrhunski umetnik. Voleli bismo da naša radionica ostane mala, u smislu da ne pređemo na masovnu proizvodnju i da sve svoje komade i dalje  možemo da izrađujemo ručno - kaže ovaj par.

U vreme pandemije, kada su svi zaposleni koji su to mogli posao  "nosili" kući, Srbislava i Vasilije to nisu morali da čine.

Ipak, korona je i njima, na neki način, pomela životne planove, ali su za vreme  pandemije i dalje uživali u čarima prirode i u njoj radili.

Maštaju o zelenim kancelarijama

- Ova situacija nas je sve  podsetila na to koliko je prirodna važna i koliko smo, zapravo, izgubili kontakt sa njom.  Verujemo da će ljudi u narednom periodu shvatiti da život bez prirode nije normalan i  moguć i da će se u tom smislu i poslodavci opametiti i osmisliti nova moderna radna  okruženja koja su u skladu sa čovekovim primarnim potrebama. Mi volimo da maštamo  o zelenim kancelarijama, u srcu šume, priča Srbislava.

Iako trenutno njihov rad u radionici nije dovoljan da pokrije ceo kućni budžet, Srbislava i Vasilije se nadaju da će se u narednom periodu to promeniti.

Ovaj par ne voli da planira budućnost, već dozvoljavaju, kako kažu, da ih život sam vodi.

- Nadamo se da će prevagu odneti posao u koji uložimo najviše truda i srca, a ne  krijemo, voleli bismo da to bude posao sa drvetom - kažu Srbislava i Vasilije.

Na pitanje koja je njihova definicija preduzetništva u današnje vreme i koliko je  važno odvažiti se i iskoračiti iz uobičajenih okvira razmišljanja i  poslovanja Srbislava odgovara da smatraju da mladi ljudi u Srbiji imaju dosta potencijala: kreativnog, životnog i  poslovnog.

- Verujemo da je vaspitanje u našoj zemlji donekle pogrešno. Od malena te  uče da se negde „uhlebiš“, da „gledaš svoja posla“ ili „nađeš posao u državnoj firmi“.  To ne bi smelo da bude tako. Mladi bi trebalo da se ohrabre da budu preduzetnici, da  uzmu život u svoje ruke i razvijaju sopstvene kreativne potencijale. Verovatno je da bi  to dovelo i do velikog društvenog napretka. Veoma je važno biti svoj. Jer kao što kaže  jedna poznata izreka: „Svi ostali su zauzeti“, navodi Srbislava.

Danas se traži šablon – budite drugačiji, menjate sebe

I Srbislava i Vasilije su, kako navode, kao i svi mladi fakultetski obrazovani ljudi u ovoj zemlji bili u prilici da  šalju svoje biografije na bezbroj adresa i ne naiđu na poslodavce koji će  prepoznati njihove potencijale.

- Čini nam se da se danas uglavnom traži šablon. Da  budeš kao i svi ostali. Zato savetujemo svim mladim ljudima da to vreme iskoriste za  sebe i zapitaju se šta je zapravo to što oni istinski žele. „Da li zaista želim da radim od  devet do 5 posao koji ne volim ili na kome nema nikakvog kreativnog rasta?“. Budući da smo malo pesimistični po pitanju toga da će se u našoj zemlji bilo šta skorije  promeniti, ostaje nam da menjamo sebe. Probajte. Lepo je, poručuju Srbislava Todorović i Vasilije Tešić.