Za i protiv odlaska u Slovačku radi zaposlenja

Otkud među našim građanima toliko interesovanje za zaposlenjem u Slovačkoj? Sa kakvim izazovima se susreću naši građani prilikom odlaska u Slovačku i kako se mogu zaštititi od eventualnih zloupotreba? Kakvi su trendovi na tržištu rada u ovoj srednjoevropskoj državi? Zašto tamošnji poslodavci imaju takvu potrebu za radnom snagom?

Darija S. (20) iz Kraljeva došla je prošle godine u Beograd da studira. Kako njena porodica nije mogla finansijski da joj pomogne, sa dečkom je pre mesec dana krenula put Slovačke, za hiljadama naših sugrađana koji odlaze zbog posla u ovu srednjoevropsku zemlju na 90 dana. Toliko mogu da ostanu bez radne dozvole.

“Radim u fabrici automobila, na baždarenju kablova. Moj dečko se zaposlio u drugoj fabrici za proizvodnju kola. Teško je, radi se od osam do 12 sati, mada uslovi nisu loši. Plata je oko 900 evra, ali od toga agencija preko koje smo došli uzima 400 evra na osnovu ugovora koji smo potpisali. Kako sam razumela, taj novac odlazi valjda na socijalno osiguranje, troškove smeštaja i neke druge obaveze. Zdravstveno osiguranje se dobija ukoliko nam to obezbedi kompanija za koju radimo. Mesečno možemo da zaradimo između 450 i 550 evra. Od dokumenata ovoj mladoj Kraljevčanki tražen je samo pasoš, agenciju sa kojom je potpisala ugovor na 90 dana ne zna čak ni ime, dodajući da su svi, a reč je isključivo o državljanima Srbije, upućeni na koordinatora koji ih „provodi kroz sve“.

Nezaposlenost ispod 7%

Slovačka u poređenju sa Srbijom ima vrlo malu stopu nezaposlenosti (oko 7%). Toj zemlji trenutno nedostaje 80.000 radnika rekao je nedavno za britanski Ekonomist Miroslav Kralik, predsednik Slovačko-srpske privredne komore. Preduzeća se žale da će ostati bez već ugovorenih poslova ako ne dođu radnici iz inostranstva jer Slovaci legalno odlaze u druge zemlje EU zbog boljih plata..

O tome kolika je disproporcija na tržištima rada Slovačke i Srbije govore i podaci dva najveća portala za zapošljavanje u dve zemlje, a to su Poslovi.Infostud.com i Profesia.sk, inače partnerski sajtovi koji su deo najveće finske medijske korporacije Alma media.

Ponuda poslova u Slovačkoj je više od 6 puta veća nego u Srbiji, ali je odziv kandidata daleko manji nego u Srbiji. Na jedan oglas se u proseku javi skoro 20 kandidata, dok je u kod nas prethodne godine na jednu poziciju konkurisalo skoro 5 puta više kandidata nego u Slovačkoj.

Osim u automobilskoj industriji, radna snaga je tražena i u drugim proizvodnim sektorima, a ponuda poslova zavisi i od regije do regije u Slovačkoj. Dok u centralnoj i istočnoj Slovačkoj nedostaju radnici u proizvodnji, na zapadu zemlje, a pre svega u Bratislavi postoji mnogo poslova u administraciji i trgovini.

Slovački ministar za rad i socijalna pitanja Jan Rihter izjavio je u maju ove godine da je oko 5.800 radnika iz Srbije angažovano u Slovačkoj, a da od tog broja, manje od 600 ima pojedinačne dozvole za rad od slovačkih biroa rada, dok su ostale dovele često sumnjive agencije za zapošljavanje.

Kako se zaštititi od zloupotreba

Iako ima pozitivnih iskustava, prethodnih meseci su mediji u Srbiji prenosili ispovesti naših građana koji su za velike fabrike u Slovačkoj radili pod nehumanim uslovima, a nemali broj njih je prevaren od strane posredničkih agencija za zapošljavanje. Najnoviji slučaj je hapšenje naših državljana zbog spornih ugovora o radu.

U iščekivanju da dve države regulišu pitanje zapošljavanja naših građana, ostaje da oni koji se odluče za odlazak u Slovačku, budu odgovorni prema sebi i i sa pažnjom pristupe dogovaranju uslova rada.

Poslovi.Infostud.com su sa nevladinom organizacijom Astra za sprečavanje trafikinga i iskorišćavanja ljudi, svojevremeno izdali priručnik „Šest stvari koje treba da uradite pre nego što prihvatite posao u inostranstvu“. Svima onima koji žele da rade u inostranstvu savetuju da najpre provere legalnost agencije za zapošljavanje, zatim firmu u kojoj se zapošljavaju. Ugovor o radu mora biti na jeziku koji zaposleni razume, a preporučeno je da se se zabeleže kontakti ambasade Srbije i ostavi kopija pasoša članu porodice.

Nakon skandala sa prevarenim radnicima iz Srbije koje su u fabrike u Slovačkoj dovodile sumnjive agencije, slovenački parlament je usvojio izmene Zakona o strancima, kojima ubrzava postupak izdavanja radnih dozvola, omogućava sezonskim radnicima da ne traže privremeni boravak i daje pravo radnicima ako izgube posao da ga sledeća dva meseca traže.

Slovačka ambasada u Beogradu nema verziju sajta na srpskom jeziku, a više informacija o radnom zakondavstvu ove zemlje može  se dobiti preko portala slovačke vlade o zapošljavanju stranaca.

Silovit ekonomski razvoj Slovačke

U Slovačkoj živi nešto preko pet miliona stanovnika, što je manje nego u Srbiji, ali je nastanjenost otprilike ista – oko 88 lica po kilometru kvadratnom. Međutim, ova srednjoevropska država je krajem prošlog veka, po svrgavanju rigidnog režima Vladimira Mečijara, brzo uhvatila priključak sa okruženjem i doživela silovit ekonomski razvoj. Trenutno, Slovačka je zemlja sa najviše proizvedenih automobila po glavi stanovnika na svetu.