Žene 45+: Stare za poslodavce, nevidljive za donosioce odluka

Objavljeno: 04.03.2022.

"Radila sam u državnoj firmi, kao službenik, ostala sam bez posla pre 10 godina. Od tada radim sve što ima: piljarnica, štamparija, knjigovodstvo. Ne biram, ali nije lako. Kod knjigovođe radiš po ceo dan za 200 evra, neprijavljen. Sve što slušam na televiziji - daju penzionerima, zapošljavaju mlade…Nas žene ovih godina i statusa niko ni ne pominje”, ovako svoju situaciju opisuje C.V, starosti 56 godina, jedna od učesnica fokus grupa koje je u nekoliko gradova širom Srbije organizovala Mreža za podršku ženama 45+.

Gotovo 50% ukupno nezaposlenih žena ima više od 45 godina

Oko 420.000 žena u Srbiji starosti između 45. i 64. godine, prema podacima iz Ankete o radnoj snazi za 2020, spada ili u kategoriju nezaposlenih ili neaktivnih na tržištu rada. Statistika, takođe, beleži da se zaposlenost upravo posle 45. godine kod žena smanjuje, što kod muškog pola nije slučaj. Najveća razlika među polovima u broju neaktivnih beleži se između 55. i 59. godine, pa je tako taj broj kod žena gotovo 100.000 dok je kod muškaraca tek oko 50.000.

Mima Perišić, iz Udruženja Žene na prekretnici kaže za sajt Poslovi Infostud da sva istraživanja pokazuju da su žene u ovim godinama daleko ranjivije od muškaraca.

"Njihova ranjivost na tržištu rada počinje mnogo pre, već od 45. godine. Od te godine žene se suočavaju sa nemogućnošću da ostvare jednaka prava na rad, ne samo u odnosu na svoje muške vršnjake, koji u tim godinama beleže najvišu stopu zaposlenosti, već i u odnosu na žene drugih starosnih kategorija. Njihova stopa zaposlenosti je najniža u poređenju sa svim starosnim grupama. Recimo, stopa zaposlenosti među ženama u od 30. do 44. godine je 70,6 odsto, da bi od 45. do 62. ta stopa pala na 50,7 odsto. Prema podacima NSZ, žene starije od 45, čine više od 46 odsto nezaposlenih žena na evidenciji, ističe Perišić., čije je Udruženje deo Mreže za podršku ženama 45+, koju čine i udruženja Putokaz iz Kragujevca, Laris iz Čačka i Miona iz Aleksandrovca.

Glavna tačka spoticanja predrasude poslodavaca

Ipak žene 45+ se suočavaju i sa brojnim drugim preprekama na putu do zaposlenja.

- Jedan od ključnih razloga jeste da poslodavci imaju predrasude da su najefikasniji radnici u dobi od 30. do 45. godine i između dva kandidata istih kvalifikacija i sposobnosti, u gotovo dve trećine slučajeva odabrali bi osobu mlađu od 45. godina”, dodaje Mima Perišić.

Iako se broj nezaposlenih i neaktivnih žena u ovoj starosnoj grupi godinama blago smanjuje, naša sagovornica ističe da je to najverovatnije posledica odlaska u penziju, odnosno bolesti, jer nema jasnih pokazatelja da se tokom pandemije zaista i smanjila nezaposlenost.

Bez konkretnih mera za zapošljavanje žena

“Nije poznato da je politika zapošljavanja ili da su nadležne institucije predvidele i realizovale neke specifične mere i programe usmerene na zapošljavanje žena, pa i žena starijih o 45 godina. Naprotiv, Strategija zapošljavanja u Republici Srbiji za period 2021–2026.godine i prateći Akcioni planovi na nacionalnom i lokalnom nivou u najvećoj meri ne uključuju rodnu perspektivu. Ekonomsko osnaživanje žena nije na agendi donosioca odluka. Postoje deklarativne izjave i sporadične inicijative, ali primeri iz prakse dokazuju da ne postoje ciljane mere i program podrške ženama, ni na nacionalnom, ni na lokalnom nivou. Na primer, nikada nije urađena evaluacija aktivnih mera zapošljavanja iz rodne perspektive, te se tako i ne zna koja od aktivnih mera za zapošljavanje daje bolje rezultate u pogledu veće zaposlenosti žena. Na lokalu je većina radnih mesta usmerena prema muškarcima i mlađim ženama”, kaže naša sagovornica.

Ne pitaju šta radiš, već koliko imaš godina

Najgora situacija je, prema njenim rečima, a pokazuju podaci NSZ-a, u regionu Zapadne Srbije i Šumadije, dok su gradovi sa najvećim brojem nezaposlenih žena iznad 45 godina Kruševac, Kragujevac, Kraljevo, Jagodina, Loznica, Novi Pazar, Leskovac…

Učesnice u pomenutim fokus grupama kao razlog za svoju neaktivnost najčešće navode porodične razloge, nemogućnost da nađu adekvatno plaćen posao, ali i na predrasude poslodavaca kada su u pitanju njihove godine. Tako Svetlana, 55 godina, svedoči da ju je poslodavac, nakon što je rekla koliko ima godina pitao:”Pa, da li ti znaš koliko imaš godina? Ljiljana, koja je dve godine mlađa i ekonomista je po zanimanju kaže sledeće:”Niko te ne pita šta znaš da radiš ili koliko imaš iskustva, sve ih zanima samo koliko imaš godina starosti”.

Tri četvrtine žena spremno da se prekvalifikuje

“Postoje predrasude poslodavaca o starijim radnicima i radnicama – neretko se mladost ističe kao kriterijum za dobijanje posla, što je svojevrsna starosna diskriminacija. Sa produženjem životnog i radnog veka, neprihvatljiv je stav da su žene od 45 godina starije radnice. Upravo zbog iskustva, zbog posvećenosti poslu, zbog osećanja pripadnosti timu, žene u toj dobi mogu mnogo doprineti uspehu preduzeća. I žene su, to mnoga istraživanja pokazuju, mnogo sklonije sticanju novih znanja kako na radnom mestu, kod poslodavca, tako i van njega”, kaže Nataša Vučković, iz Fondacije centar za demokratiju, koji je svojevremeno takođe sprovodio istraživanje o položaju žena na tržištu rada u Srbiji.

Da su žene ove starosne dobi spremne da stiču nova znanja i veštine, odnosno da učestvuju u prekvalifikaciji i dodatnom školovanju potvrđuje i Mima Perišić. Ona kaže da je tu spremnost pokazalo tri četvrtine žena učesnica u njihovim fokus grupama, ali da najveći broj onih koje uspeju da se zaposle radi na određeno vreme, na nesigurnim radnim mestima, odnosno na privremenim i povremenim poslovima. Određeni procenat ovih žena ima jaku želju da pokrene sopstveni posao, ali ih u tome sprečavaju ili nedostatak kapitala ili pomanjkanje informacija o programima podrške samozapošljavanju.

Na birou i do 5 godina

"Niske kvalifikacije, hronično oboljenje ili invaliditet, život u ruralnim krajevima, etnička pripradnost, status samohrane majke i siromaštvo su dodatni faktori ranjivosti zbog kojih generalno žene, uključujući i žena 45+, manje učestvuju na tržište rada. Dalje, zbog nemogućnosti da se zaposle, ove grupa žena spada u kategoriju onih koji se najduže zadržavaju na birou rada. Prema podacima Nacionalne službe, gotovo 30 odsto njih čeka na posao do pet godina”, kaže Perišić i dodaje da tako žene gube i radne navike, samopouzdanje, kontakte, ali i zaboravljaju stečena znanja i veštine što ih naposletku dovodi u jedan začarani krug.

Zaposlena žena ima svoje ja

Nataša Vučković ističe i činjenicu da žene u tim godina, osim intenzivne brige o deci, počinju često da brinu i o roditeljima. “Oblici brige o starijim članovima porodice su različiti, ali to značajno angažuje vreme, energiju, pa i finansijska sredstva. Često žene više ne mogu da odgovore na striktno radno vreme, a ne raspolažu sredstvima koja bi im omogućila da za brigu o roditeljima angažuju nekog drugog, a ustanova za brigu o deci i o starijima nema dovoljno. Zato se odlučuju da ostave posao”, kaže ona uz napomenu da je neophodno unaprediti ustanove za brigu o deci i starijima. Takođe, i dizajnirati javne politike tako da sa većom pažnjom i empatijom pruže šansu onima koji su najranjiiviji da izađu iz kruga siromaštva, nezaposlenosti ili isključenosti sa tržišta rada.

Kako reče Dragana iz Niša, takođe učesnica pomenutih fokus grupa:

”Zaposlenost znači ispunjenje i zadovoljstvo. Da žena bude sigurna u sebe, da ima svoje ja. Da ima samopoštovanje. Nezavisna je od tuđeg mišljenja, sposobna da menja sebe i utiče na svoje okruženje. I ima mogućnost da menja ono što joj ne odgovara”.

Tasha

pre 1 godinu i 8 meseci

Postovana Sandra, Ima nas dosta sa istim problemima, posebno nas zena preko 50 godina i bez nade i bilo kakve perspektive. Ko nam je kriv sto nismo npr. u IT struci. Oni sada vedre i oblace, ucenjuju firme odlaskom iz istih ako im se ne povecaju plate. Da bi ih zadrzali i dali vece plate, u bankama ce sada povecati provizije klijentima i stalno smisljaju nove provizije kako bi podigli vec velike plate direktorima i menadzerima, a neki uzimaju od klijenata provizije i na ruke. To je primer u nekim bankama. U drzavne malobrojne firme nemoguce je " upasti", traze polozen drzavni ispit i svi konkursi su namesteni , mi ostali smo spali na privatnike koji mogu da rade sta hoce i zaposle koga hoce jer su u pitanju njihove firme. Kada na prijavi vide godiste, odmah je odbacuju i nije im vazno znanje i iskustvo. Dosta mi je saosecanja nekih poznanika koji kazu kako mora da se nesto pojavi. Tesko da ce se pojaviti neki posao posle nekoliko godina provedenih na birou. Poznato je da se lakse zaposljavaju oni iz radnog odnosa, koji menjaju firmu i posao za bolju platu, nego oni koni su duze nezaposleni. To nikoga nije briga. Bilo bi dobro da postoji neko udruzenje koje ce se boriti za nasa prava na visem nivou, a ne da nas edukuju za trazenje posla. Mi koji dugo trazimo posao , svega smo se naslusali i videli i nije nam potrebna takva vrsta podrske. Takodje bi bilo dobro da postoji i pravna podrska za nasa prava na sudu. U slucajevima da nam firme duguju zarade i penziono , a da nemamo nikave prihode i da zelimo da ostvarimo svoja prava po osnovu onoga sto smo zaradili, bilo bi dobro da nam drzava obezbedi besplatnu pravnu pomoc i zastupanje. Naravno da nema nista od toga. Oni koji imaju redovne i dobre mesecne prihode, ne razumeju nase muke. Ocigledno cemo ostati bez penzije, ako je docekamo ili ce ona biti toliko mala da necemo moci da platimo ni racune, a kamoli da se prehranimo . Mozemo samo da strepimo da nam ne dodju izvrsitelji na vrata.To ceka nas koji imamo preko 55 godina i 20- tak godina staza i puno godina na birou.

Predaja nije opcija

Drage dame,posle razgovora koji sam upravo obavila,nadam se da ću uskoro imati pozitivne vesti za sve nas.Kada budem dobila konačan odgovor,zamoliću vas za maksimalnu podršku.Nadajmo se najboljem.Srdačan pozdrav!

Sandra

Sve što se ovde iznosi je teška i turobna istina. U pravu ste sve, do jedne i iznele ste suštinu problema. Teško je boriti se, još teže izboriti se ali drugog izlaza nema, zar ne? U tom smislu, inicijativa da se nešto pokuša je dobra i svako ko ume da je kanališe je dobrodošao među nas, koje smo pogođene diskriminacijom od strane društva i poslodavaca, ignorisane od strane države i omalovažavane od strane brojnih potcenjivača. Svi oni, koji imaju bilo kakva ograničenja u smislu rada i opstanka (bolesni, invalidi, osobe sa posebnim potrebama i dr.), štite svoja prava kroz različita udruženja. Poštujući svakoga, bez uvrede, ističem da smo mi (žene 45+) ozbiljno diskriminisane, te tako treba i da delujemo, udružujući se i boreči se za svoja prava na život jer ih, složićete se, i mi, kao i druge, ugrožene kategorije stanovništva, imamo. Svi nam dele savete i shvataju nas kao neradnike, to nam je jasno ali treba da se držimo one "sit gladnom ne veruje", jer je ovo doslovan primer kako ta izreka pokriva stvarne situacije i da se, koliko možemo, usprotivimo.

Marija

"Takvim stavom nećete postići ništa." Preskočite moje komentare, nisam Vam se lično obratila, pa nemojte ni Vi meni deliti savete. Još jednom, pozdrav.

Draga Marija,samo polako.Niko Vam ništa loše nije mislio,niti napisao.Smatram da smo sve u veoma nezavidnoj situaciji.Pa,ako ne pokušamo jedna drugoj da pomognemo (pa makar i samo rečima utehe),verujte biće nam sve gore.Ja zaista nisam mislila ikoga da povredim,samo želim da svaka žena pokaže da vredi,da može i da hoće napred.Takvim stavom nećete postići ništa.Znate kako kažu-,,Lepa reč i gvozdena vrata otvara".Želim Vam puno uspeha u pronalaženju posla.Jer,sve smo mi u istom ,,košu".Srećno od srca Vam želim!

Nisam se Vama obraćala. Bez osude molim Vas. "Žene koje ne žele da se pokrenu i izađu iz svoje ,,zone komfora" ne moraju ni da se javljaju.Od kukanja nema ništa!" Na koje žene ste mislili? Ja nijedan takav komentar ovde nisam tako shvatila. Pozdrav!

Draga Marija,ako ste mislili na mene kada ste rekli da će par njih iz ,,Udruženja" uzeti novac,moram da Vam pojasnim neke stvari.Niko nije pominjao nikakvo ,,Udruženje",to je bio apel ženama koje imaju iste i slične probleme da same pokušamo nešto da preduzmemo.Najlakše je dići ruke od svega i čekati nečiju milostinju.Žene koje ne žele da se pokrenu i izađu iz svoje ,,zone komfora" ne moraju ni da se javljaju.Od kukanja nema ništa! Moramo same sebi pomoći,jer i sami ste rekli da ne možete da očekujete pomoć od rodbine,prijatelja...Ja imam 52 god,23 god radnog staža,5,5 god sam na birou i imam stambeni kredit od 206 eur mesečno(nemam više nikakvu imovinu,niti moj suprug). Prema tome,ne sudite unapred nikome,jer će Vam pre pomoći neko koga ni ne poznajete.Srdačan pozdrav i sve najbolje!

Imam 43 godine i poslednjih 6 godina slusam kako sam matora da bi me neko zaposlio. Cak ni prijatelji ili poznanici ne zele da me zaposle na neke obicne pozicije kao prodavac, blagajnik i slicno. Do sad sam radila preko 15 probnih radova, besplatno. Zavrsim posao, npr. slozim robu, izdam fakture, sve bude u redu i na kraju ne dobijem posao. Ne idem vise na probni rad, retko saljem CV, ili posaljem cisto iz radoznalosti jer unapred znam ishod, ako mi uopste odgovore. Sa biroa su me zvali jednom za sest godina i nisam prosla konkurs za prodavca obuce. Naslusala sam se uvreda, direktnih i indirektnih, i nagledala podrugljivih pogleda tako da zaista vise nemam ni nade ni snage. U medjuvremenu sam izgubila zdravlje, fizicko i mentalno, samopouzdanje, i prijatelje koji nisu prstom mrdnuli kad sam bila beskucnik sa malim detetom, a mogli su. Dosta njih je imalo i veze po firmama, rodjake, partnere, i opet nisu hteli cak ni da pitaju da li nekom treba radnik. Svakakve poslove sam radila, cistila sam i toalete dok sam fizicki mogla, i opet sam bila etiketirana kao nesposobna, lenja i kako ne umem da se snadjem. Od udruzenja nema nista, mozete da pokusate, ali mislim da je to uzaludan posao. Par njih na vrhu udruzenja ce uzimati platu od ministarstava, NVO-a i slicno, a mi cemo opet ostati senke od kojih svi okrecu glavu.

Sanja

Slazem se u potpunosti. Ne koristim drustvene mreze, pa pozivam sve koji mogu prosiriti ovu inicijativu na bilo koji nacin i da se organizujemo protiv diskriminacije protiv zena koje imaju preko 45+. Znam sigurno da to nece uspeti, ali mozemo probati. Ovde ce se najvise pronaci one koje kao i ja nemaju bas nikakve mesecne prihode vec godinama unazad. Da nema majcine penzije da se plate racuni i hrana, ne znam sta bih radila. Poslovi koje eventualno mozda mozemo naci su ciscenje kancelarija i zgrada i u ponekim trgovinskim objekatima gde se stoji po osam sati dnevno sedam dana u nedelji i praznikom. Pitam se zasto smo zavrsavali skole i sa fakultetskom diplomom u 50- toj mozemo eventualno da cistimo zgrade?

Drage moje dame,obzirom da će se (po ko zna koji put) organizovati ,,Parada ponosa" u našem glavnom gradu,mislim da bi bilo realno da se organizuje i ,,Parada nezaposlenih žena 45+".Svako ko smatra da bi to bilo korisno,neka se izjasni na ovoj stranici,pa da se i mi lepo organizujemo.Pre izvesnog vremena sam gledala gospodina Azdejkovića i kada sam čula kolike sume dobijaju kao pomoć i podršku iz raznih fondova i zemalja,pozlilo mi je.Nemam ništa ni protiv koga i tuđi životi me ne zanimaju,ali me i te kako zanima moj život i moja budućnost.Hajde da nešto same pokušamo,jer od čekanja nema ništa!Javite se,širite dalje,jer-što je mnogo,mnogo je!