Čak 61 odsto zaposlenih u Srbiji strahuje od sagorevanja na poslu

Zaposleni se često nazivaju najvećim kapitalom kompanije. Ali podaci pokazuju da se veliki broj njih ne oseća tako. Najnovije istraživanje „Šta to radi zaposlene?“, koje su u junu 2026. sproveli Osiguranik, TIM Centar, Rezilient i Infostud, otkriva ozbiljan jaz između onoga što zaposlenima treba i podrške koju zaista dobijaju.

Izgleda da se o stresu, preopterećenosti zadacima, pa i potrebnoj pomoći i dalje ne priča lako. A i kad se to ne prećutkuje, podrška teško stiže. To vidimo iz istraživanja koje je obuhvatilo 3.452 zaposlena i 842 donosioca odluka.

Tako na primer, kada zaposleni otvoreno pokažu da su preopterećeni, pod stresom i da im treba pomoć, svega 12 odsto naiđe na razumevanje i konkretnu podršku. Njih 35 odsto ima razumevanje nadređenih, ali ne postoje mehanizmi podrške. U strahu od posledica 26 odsto ispitanika o problemu i ne priča. U firmama u kojima radi 28 odsto ispitanika, takvo priznanje se smatra znakom slabosti.

Prvo se gradi organizaciona kultura Radojka Šolak, suosnivač Motiva Metrics i članica Izvršnog odbora Društva psihologa Srbije, objašnjava da ovo pitanje ne treba posmatrati samo kroz to da li kompanije nude određene wellbeing benefite.

„Mnogo je važnije kako način organizacije posla i organizaciona kultura utiču na svakodnevno iskustvo zaposlenih“, kaže ona za Infostud i naglašava: „Podatak da svega 12 odsto zaposlenih navodi da od menadžmenta dobija razumevanje i pomoć kada je preopterećeno, dok značajan procenat stres skriva ili ga doživljava kao nešto što će biti protumačeno kao slabost, govori da problem nije samo u nedostatku pojedinačnih programa podrške, već i u kulturi organizacija u Srbiji“.

Briga o dobrobiti zaposlenih počinje mnogo pre psihološkog savetovanja, aplikacije za meditaciju ili obeležavanja Dana mentalnog zdravlja. Kako Radojka Šolak napominje, ona se vidi u tome da li organizacije podržavaju bazične psihološke potrebe zaposlenih za autonomijom, kompetencijom i povezanošću, koje su ključne za njihovo optimalno funkcionisanje i dobrobit.

„Zato je važno da se poslodavci u Srbiji pomere od pitanja „šta možemo da ponudimo zaposlenima?“ ka pitanju „kakve uslove za rad i kakvu kulturu zapravo stvaramo?“, dodaje ona.

Menadžeri povećavaju stres

Nisu za pohvalu ni odgovori na pitanje kako menadžeri utiču na zaposlene. Čak 47 % ispitanika je reklo da im oni povećavaju stres. Na 42 % zaposlenih – nemaju uticaj. Svega 11 % kaže da im nadređeni – snižavaju stres.

Svega trećina (35 odsto) zaposlenih sadašnji tempo rada smatra održivim. Jedan zaista mali deo, četiri odsto, spremno je i da poveća učinak. Ali naspram njih je čak 61 odsto radnika koji poručuju da će ovakvim tempom u naredne dve godine – sagoreti.

„Posledice se prvo vide na samim zaposlenima. Dugotrajna izloženost visokim zahtevima uz nedostatak podrške troši psihološke resurse i može dovesti do hroničnog stresa, iscrpljenosti i sagorevanja, ali i pada zadovoljstva, motivacije i angažovanosti. Dugoročno, takvo radno iskustvo može ugroziti i njihovo zdravlje i kvalitet svakodnevnog funkcionisanja“, kaže na to Radojka Šolak.

Ono o čemu bi poslodavci zaista tebalo da razmisle jeste činjenica da se te posledice ne odražavaju samo na nivou pojedinca, već i na nivou timova i organizacije.

„Kada zaposleni dugo funkcionišu u okruženju koje ne podržava njihove psihološke potrebe, organizacija neko vreme dobija prividnu produktivnost, ali cenu plaća kroz česta odsustva sa posla, greške, fluktuaciju i gubitak kvalitetnih ljudi. Deo tih posledica ne vidi se odmah, zbog čega kompanije u velikom broju slučajeva reaguju tek kada se problem odrazi na poslovne rezultate“,dodaje Radojka Šolak.

Wellbeingom, odnosno blagostanjem zaposlenih, ne bavi se dve trećine kompanija koje su učestvovale u istraživanju. Pojedinačne akcije neguje 19 procenata, a 15 odsto sistemski gradi zdravo radno okruženje.

„Važno je istaći činjenicu da u Srbiji imamo kompanije koje ozbiljno pristupaju brizi o mentalnom zdravlju zaposlenih. Neke od njih su uključene i u program Društva psihologa Srbije „Lideri mentalnog zdravlja“, koji doprinosi tome da se ova tema sistemski uvede u organizacije i da se osnaže oni koji imaju važnu ulogu u kreiranju zdravog radnog okruženja“ podseća Radojka Šolak.

Visoki zahtevi uz visoku autonomiju

Na naše pitanje da li je merljiv učinak takvih programa, ona odgovara da jeste. Ali ne kroz jedan univerzalni indikator mentalnog zdravlja.

„Potrebno je povezati iskustva zaposlenih sa konkretnim pokazateljima stanja u organizaciji, odnosno sagledati kako su stres i sagorevanje povezani sa angažovanošću, motivacijom, namerom da se napusti posao, čestim odsustvima sa posla i fluktuacijom zaposlenih“, objašnjava Šolak.

S tim u vezi, ona kaže da nije dovoljno pitati zaposlene samo kako se osećaju. Važno je razumeti šta utiče na njihovo iskustvo.

„Ako imamo visoke zahteve, a istovremeno nisku autonomiju, nedovoljnu podršku ili osećaj da se stres ne sme pokazati, teško je očekivati dugoročno dobre rezultate “.

Tu je posebno važna uloga rukovodioca. Istraživanja, ističe ona, dosledno pokazuju da je kvalitet rukovođenja ključan za kreiranje motivacionog ambijenta i angažovanost zaposlenih, što se dalje odražava i na radni učinak.

„Način na koji rukovodilac postavlja očekivanja, daje povratnu informaciju, uključuje zaposlene u odlučivanje i pruža podršku može značajno uticati na to da li će se zaposleni sa stresom lakše nositi ili će on biti dodatno pojačan. Upravo zato je značajno da kompanije zaista nauče da prepoznaju rizike po mentalno zdravlje svojih zaposlenih, otvoreno razgovaraju o temama mentalnog zdravlja i stvaraju okruženje u kojem je traženje podrške prihvatljivo“, zaključuje Radojka Šolak.

Celokupno istraživanje „Šta to radi zaposlene?“, možete besplatno preuzeti OVDE.