Tehnika koja će vam pomoći da “rasturite” na razgovoru za posao

Nalazite se na razgovoru za posao. Predstavili ste se, nervoza je popustila i čini vam se da dajete sasvim dobre odgovore na postavljena pitanja. Sve dok intervjuer ne usmeri razgovor ka konkretnim primerima poput: “Opišite mi situaciju kada se ste rešili konflikt u timu”, “… premašili ciljeve”, “…pridobili novog klijenta”…

Iii vraća se nervoza. Prisećate se raznih situacija sa prethodnog posla, ne bi li se našla neka anegdota koja bi vam dala makar delimičan odgovor. Nije jednostavno za kratko vreme se prisetiti situacije koje bi vas prikazala u željenom svetlu (a da je pri tome istinita). Dobra vest je da se možete pripremiti za ovaj tip pitanja pomoću STAR tehnike.

Šta je STAR tehnika?

STAR tehnika omogućuje da date jasan i potpun odgovor na bihevijoralna pitanja, tako što ćete opisati konkretnu situaciju, aktivnosti i rezultate koje ste postigli.

Naziv tehnike je akronim sledećih engleskih reči: situation, task, action, result.

SITUACIJA – Zamislite scenu i dajte intervjueru neophodne detalje za primer koji planirate da ispričate.

ZADATAK – Opišite koji su bili vaši zadaci i odgovornosti u navedenoj situaciji.

AKCIJA – Navedite i objasnite koje ste korake preduzeli i zašto.

REZULTATI – Ispričajte kojim rezultatima su vodile aktivnosti i koraci koje ste preduzeli.

Kako je primeniti?

Sada kada znate u čemu se tehnika sastoji, potrebno je da naučite kako da je primenite.

Prisetiti se odgovarajućeg primera je tek početak. Potrebno je da to što želite, ispričate dovoljno (ali ne preterano) detaljno i razumljivo, bez priče Od Kulina bana. Upravo u tome treba da vam pomogne ova tehnika.

1. Prisetite se odgovarajuće situacije koju ćete koristiti kao primer. Ne možete u napred znati koja pitanja će vam biti postavljena u toku razgovora, pa je korisno da pripremite nekoliko primera. Čak i ako za vreme razgovora ne možete da se setite odgovarajućeg , zatražite minut da razmislite. Time ćete pokazati da ste spremni da se potrudite oko odgovor
2. Odabrani primer prepričavate sa razlogom – imali ste važnu ulogu u ostvarenim rezultatima. Objasnite koji su bili vaši zadaci i odgovornosti, koji cilj ste zacrtali, bez da se (za sada) upuštate u objašnjavanje načina realizacije.
3. Pošto ste u prethodnom koraku objasnili koja je bila vaša uloga, vreme je da objasnite koje ste korake preduzeli. Izbegavajte opšte formulacije poput: Potrudio sam se, Uložio sam mnogo vremena, Sa svim klijentima je isto… Budite konkretni i ispričajte šta ste i na koji način radili – koju ste strategiju primenili,  koji ste softver koristili, da li ste i na koji način napravili plan aktivnosti.
4. Kakav je bio ishod aktivnosti koje ste preduzeli? Preporuka je da navodite primere sa pozitivnim ishodom. Ukoliko se odlučite za primer koji je imao negativan ishod, potrudite se da istaknete šta ste iz toga naučili. Kao i do sada, izbegavajte opšte formulacije, ako je moguće, kvantifikujte ostvarene rezultate.

Kako bi to izgledalo u praksi

Intervjuer: Opišite mi na koji način ste izvršili podelu zadataka među članovima tima.

Kandidat: S – Kao student, bio sam član jedne studentske organizacije u okviru koje smo pokrenuli veliki projekat. Niko od nas nije imao ideju koliko će to posla podrazumevati. Došlo je do konflikta u podeli zadataka – svaki član je hteo jednostavnije i zanimljivije zadatke, dok su složeniji, administrativni poslovi ostali bez izvršilaca.

T – Moj zadatak je bio da vodim računa o realizaciji projekta po fazama, u skladu sa definisanim rokovima. Odlučio sam da opravdam poverenje i postaram se da svaki korak bude relizovan na dogovoren način, bez obzira na to da li se nekome sviđa zadatak koji je dobio.

A –  Ako uzmemo u obzir da su svi članovi tima želeli da učestvuju u realizaciji zanimljivih zadataka, a niko na složenim administrativnim zadacima, imao sam dve mogućnosti.. Da manje zanimljive zadatke uradim samostalno (gde je tu timski rad?) ili pronađem način da ravnopravno podelim posao. Sa jedne strane sam zapisao sve poslove koje je potrebno obaviti, a sa druge imena ljudi koji su u timu. Svakoj osobi sam dodelio jednak broj zanimljivih I manje zanimljivih zadataka.

R – projekat je realizovan u skladu sa definisanim rokom, pri čemu su svi članovi shvatili da ne mogu uvek birati zadatke koje će obavljati, niti će se zadatak koji je pred njima uvek dopadati.

Vežbajte pomoću ove tehnike i budite spremni za sledeći razgovor za posao 🙂