Nije posao električara više onako težak i zamoran kao što je bio pre deceniju ili dve. Nije više ni toliko potrebna fizička snaga, budući da ima mnogo mašina koje vam olakšavaju rad, dok se i opseg primene umnogome proširio, pa je daleko dinamičniji i zanimljiviji nego ranije.
Međutim, suprotno tome, sve je manje mladih ljudi koji se odlučuju da život posvete ovom zanatu i sebi tako obezbede siguran posao i dobru zaradu.
Korona im nije napravila zastoj
Baš to i pokazuje statistika najvećeg domaćeg sajta za zapošljavanje poslovi.infostud.com, gde se nedvosmisleno vidi da zainteresovanih za ovo zanimanje gotovo i da nema.
– Kao neko ko ovaj posao radi gotovo dve decenije mogu da kažem da iz godine u godinu postoji potreba za kvalitetnim radnicima. Onome ko gleda sa strane to jeste malo čudno imajući u vidu da situacija sa pandemijom koronavirusa nije uticala na ovu oblast rada, budući da smo mi sve vreme imali posla, ali jednostavno nedostaju nam majstori – kaže Nikola Bošnjak iz SZR „Beomont“ i dodaje:
– Relativno skoro smo, baš preko sajta Poslovi Infostud primili nekoliko električara, ali nismo bili zadovoljni njihovim učinkom. Konkurs je kod nas gotovo uvek otvoren, imamo potrebu za novim kadrovima, samo kao što rekoh, nije toliko lako da se oni pronađu. Kad to kažem, pogotovo mislim na mlađu populaciju.
Dobri đaci nisu uvek dobri majstori
Naš sagovornik naglašava da je za posao električara formalno obrazovanje veoma važno, ali takođe podvlači da nijednog trenutka nije preduslov za dobijanje posla.
– Školovanje električara traje četiri godine i tokom njega đaci se osposobljavaju za sve vrste radova. Mi se konkretno bavimo instalacijama jake i slabe struje, tako da radimo ugradnju interfona, alarmnih sistema i video nadzora, stambenih i poslovnih objekata, bolnica… Zapošljavali smo i tek svršene učenike, kao i one starije, i naše iskustvo pokazuje da teoretsko znanje uopšte ne mora da bude presudno za kvalitetno obavljanje posla. Naravno, baza znanja mora da postoji, pogotovo ona iz fizike, ali podjednako je važno da majstor bude pedantan i vešt za alatom. Jer, on je taj koji jednu firmu čini dobrom i predstavlja je gde god da radi, a alat i oprema mu samo pomažu u tome.
Početna plata 500 evra
Problem sa manjkom radnika, kako kaže Bošnjak, može da se pronađe i u činjenici da postoji veliki broj električara koji rade samostalno, bez ikakvih prijava, i takvi majstori, kako on kaže, „obaraju cenu rada“.
– Početna plata za električare iznosi oko 500-600 evra, a za one iskusnije i bolje može da bude duplirana, a neretko i više od toga. Međutim, investitori novih objekata se veoma često odlučuju da umesto firmi angažuju pojedince koji rade samostalno, ali je kvalitet tako izvedenih radova veoma upitan iz prostog razloga što su to uglavnom „majstori za sve zanate“, i to veoma često nije pametan izbor – kaže Bošnjak.
Identična iskustva imaju i u firmi Rasveta Šimić, gde takođe naglašavaju da uprkos velikom obimu posla imaju problem da pronađu kvalitetne radnike.
– Upotreba mašina poput „šlicerica“ koje se koriste za rezanje kanala u zidovima i postavljanje instalacija, mnogo su olakšale posao, ali i ubrzale proces rada što nije ni malo zanemarljivo. Ipak, uprkos svim tim savremenim pomagalima danas je mnogo teže pronaći radnika nego što je to bio slučaj ranijih godina. Imam utisak da se mladi ljudi sve manje odlučuju za ovaj poziv, a da mi pri tome nije jasno zašto, budući da zarada uopšte nije mala i nigde nije ispod 500 evra – kaže Nemanja Šimić iz firme „Rasveta Šimić“.
