Kako sindikati mogu da poprave položaj zaposlenih

Uloga sindikata u ostvarivanju i zaštiti prava zaposlenih u modernim društvima može da bude veoma značajna. Domaći zakon, koji uređuje rad već svojom prvom odredbom, ukazuje na  potencijal koji može da ostvari sindikat, iako ga ne pominje direktno.

Sindikati ključni za kolektivni ugovor

Naime, Zakon o radu u svom prvom članu određuje da se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, uređuju tim zakonom i posebnim zakonom, u skladu sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama, te kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu. U čemu se, na osnovu ovakve odredbe, prepoznaje značaj sindikata?

Uloga sindikata ključna u u sačinjavanju kolektivnog ugovora, kao akta koji uređuje radni odnos. Zakone donosi parlament države, ugovor o radu potpisuju međusobno zaposleni i poslodavci, a kolektivni ugovor, kao akt kojim se određuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, donose zajedno poslodavac i reprezentativni sindikat. Prema tome, ako zaposleni ne mogu direktno da učestvuju u donošenju zakona, mogu i treba da uzmu aktivno učešće u kolektivnom pregovaranju, kao važnom sredstvu za postizanje svojih ciljeva i poboljšanje položaja zaposlenih. Ukoliko nema kolektivnog ugovora, poslodavac je zakonom ovlašćen da donese pravilnik o radu, kao opšti akt koji uređuje radni odnos.

Propisano je da se pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu, u skladu sa zakonom uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa u sledećim situacijama:

• ako kod poslodavca nije osnovan sindikat ili nijedan sindikat ne ispunjava uslove reprezentativnosti;
• ako nijedan učesnik kolektivnog ugovora ne pokrene inicijativu za početak pregovora radi zaključivanja kolektivnog ugovora;
• ako učesnici kolektivnog ugovora ne postignu saglasnost za zaključivanje kolektivnog ugovora u roku od 60 dana od dana započinjanja pregovora;
• ako sindikat, u roku od 15 dana od dana dostavljanja poziva za početak pregovora za zaključivanje kolektivnog ugovora, ne prihvati inicijativu poslodavca.

Prema tome, samo ako se kod poslodavca ne postigne dogovor  o sadržini kolektivnog ugovora, a takav dogovor je moguć samo sa reprezentativnim sindikatom, zakon dopušta mogućnost da nadležni organ kod poslodavca donese pravilnik o radu kojim će se detaljnije urediti položaj zaposlenih. Zbog toga je važno da se zaposleni ujedine u svoju zajedničku organizaciju koja će jedinstveno nastupati prema poslodavcu, što će svakako u određenoj meri naterati poslodavca na određene ustupke i kompromise.

Ko može da se dogovara sa poslodavcem

Kolektivni ugovor sa poslodavcem može da zaključi jedino reprezentativni sindikat, kao samostalno i nezavisno udruženje zaposlenih. Kao što smo detaljnije pisali u prethodno objavljenom tekstu na ovom sajtu, zaposleni su po Ustavu slobodni da osnuju sindikat. Znači da je za osnivanje sindikata potrebno samo da postoji želja zaposlenih da se udruže u organizaciju u kojoj će zajedničkim snagama istupati prema poslodavcu u zaštiti svojih interesa. Ukoliko najmanje 15 odsto zaposlenih postigne međusoban dogovor da iskoriste mogućnost koja im je data Ustavom i zakonom i osnuju svoje udruženje, svi potpisuju pristupnicu, zajedno usvajaju opšti akt sindikata-statut, imenuju predsednika i članove organa sindikata i upisuju se u registar kod Ministarstva za rad. Na taj način ispunjen je preduslov za kolektivno pregovaranje sa poslodavcem. Po sličnom principu se osnivaju udruženja zaposlenih za određenu privrednu granu, za teritoriju i najzad za celu državu, zavisno od nivoa kolektivnog pregovaranja.

Vrste kolektivnog ugovora

Kolektivni ugovor može da se zaključikao opšti, poseban, i kod poslodavca.Opšti kolektivni ugovor i poseban kolektivni ugovor za određenu granu, grupu, podgrupu ili delatnost zaključuju se za teritoriju Republike Srbije. Poseban kolektivni ugovor može da se  zaključi i za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave. Pojedinačni kolektivni ugovor se zaključuje na nivou poslodavca.

Opšti kolektivni ugovor zaključuju reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovani za teritoriju Republike Srbije. Poseban kolektivni ugovor za granu, grupu, podgrupu ili delatnost zaključuju reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovani za granu, grupu, podgrupu ili delatnost. Poseban kolektivni ugovor za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave zaključuju reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovani za teritorijalnu jedinicu za koju se zaključuje kolektivni ugovor. Najzad, kolektivni ugovor kod poslodavca zaključuju poslodavac i reprezentativni sindikat kod poslodavca.

Prema tome, postoje veoma različiti mogući nivoi organizovanja zaposlenih, što kod poslodavca, što za celu jednu granu ili veću teritroiju, pa na kraju i za celu državu. Sve to treba posmatrati kao potencijal za menjanje položaja zaposlenih jer njihov jedinstven nastup može samo da im koristi. Čak i u slučaju rascepkanosti radnika, odnosno nemogućnosti ujedinjavanja u jedno ili  više reprezentativnih udruženja, zakon dopušta mogućnost da oni međusobno zaključe sporazum o udruživanju, radi ispunjenja uslova reprezentativnosti i učestvovanja u zaključivanju kolektivnog ugovora.

Pregovaranje i zaključenje

Ako u zaključivanju kolektivnog ugovora učestvuje više reprezentativnih sindikata ili reprezentativnih udruženja poslodavaca, odnosno sindikati ili udruženja poslodavaca koji su zaključili sporazum o udruživanju, obrazuje se odbor za pregovore. Članove odbora određuju sindikati, odnosno udruženja poslodavaca, srazmerno broju članova.

U postupku pregovaranja radi zaključivanja kolektivnog ugovora kod poslodavca reprezentativni sindikat je dužan da sarađuje sa sindikatom koji nije reprezentativan, ali ima najmanje 10% zaposlenih kod poslodavca, radi izražavanja interesa zaposlenih koji su učlanjeni u taj sindikat.

Učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora dužni su da pregovaraju. Ako se u toku pregovora ne postigne saglasnost za zaključivanje kolektivnog ugovora u roku od 45 dana od dana započinjanja pregovora, učesnici mogu da obrazuju arbitražu za rešavanje spornih pitanja.

Važenje kolektivnog ugovora

Kolektivni ugovor se zaključuje na period do tri godine. Po isteku tog roka, kolektivni ugovor prestaje da važi, ako se učesnici kolektivnog ugovora drukčije ne sporazumeju najkasnije 30 dana pre isteka važenja kolektivnog ugovora. Važenje kolektivnog ugovora pre isteka navedenog roka, može prestati sporazumom svih učesnika ili otkazom, na način utvrđen tim ugovorom. U slučaju otkaza, kolektivni ugovor se primenjuje najduže šest meseci od dana podnošenja otkaza, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja započnu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza.

Onog momenta kada se postigne dogovor o sadržini kolektivnog ugovora isti se objavljuje i obavezuje učesnika kolektivnog pregovaranja. Opšti i poseban kolektivni ugovor objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije“, dok se način objavljivanja drugih kolektivnih ugovora utvrđuje samim kolektivnim ugovorima. Opšti i poseban kolektivni ugovor neposredno se primenjuju i obavezuju sve poslodavce koji su u vreme zaključivanja kolektivnog ugovora članovi udruženja poslodavaca – učesnika kolektivnog ugovora.

Kolektivni ugovor obavezuje i poslodavce koji su naknadno postali članovi udruženja poslodavaca učesnika kolektivnog ugovora, od dana pristupanja udruženju poslodavaca. Kolektivni ugovor obavezuje poslodavce šest meseci nakon istupanja iz udruženja poslodavaca – učesnika kolektivnog ugovora.

Šta ako nije osnovan sindikat

Inače, zakon predviđa još jedan vid dogovora sa poslodavcem, osim kolektvnog pregovaranja. Ako kod poslodavca nije osnovan sindikat, zarada, naknada zarade i druga primanja zaposlenih mogu da se urede sporazumom. Sporazum se smatra zaključenim kada ga potpišu lice ovlašćeno za zastupanje poslodavca i predstavnik saveta zaposlenih ili zaposleni koji je dobio ovlašćenje od najmanje 50% od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca. Sporazum prestaje da važi danom stupanja na snagu kolektivnog ugovora.

Veća prava i povoljniji uslovi rada

U čemu je toliki značaj kolektivnog ugovora, pa je ceo ovaj tekst posvećen opisivanju načina za postizanje istog? Najjednostavnije rečeno-jer može jedino da popravi položaj zaposlenih. Prema zakonu, kolektivni ugovor, pravilnik o radu i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom.

Kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu mogu da se utvrde samo veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, osim ako zakonom nije drukčije određeno. Ako opšti akt i pojedine njegove odredbe utvrđuju nepovoljnije uslove rada od uslova utvrđenih zakonom, primenjuju se odredbe zakona. Pojedine odredbe ugovora o radu kojima su utvrđeni nepovoljniji uslovi rada od uslova utvrđenih zakonom i opštim aktom- ništave su.

Takođe, posebnim kolektivnim ugovorom ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada zaposlenom od prava i uslova utvrđenih opštim kolektivnim ugovorom koji obavezuje poslodavce koji su članovi udruženja poslodavaca koje zaključuje taj poseban kolektivni ugovor. Kolektivnim ugovorom kod poslodavca ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada zaposlenom od prava i uslova utvrđenih opštim, odnosno posebnim kolektivnim ugovorom koji obavezuje tog poslodavca. Ništavost odredaba ugovora o radu utvrđuje se pred nadležnim sudom, a pravo da se zahteva utvrđivanje ništavosti ne zastareva.