Sve o prekovremenom radu – šta može poslodavac, a šta zaposleni

Autor - Milan Predojevic | Pravnik odgovara

nov 30
Prekovremeni rad

Zakon o radu definiše prekovremeni rad kao rad duži od punog radnog vremena, do koga može doći jedino u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran.

Prema tome, da bismo pojasnili prekovremeni rad, kao rad duži od punog radnog vremena, moramo najpre odrediti pojam punog radnog vremena. Takođe, moramo definisati situacije u kojima poslodavac ima ovlašćenje da odredi prekovremeni rad (viša sila, iznenadno povećanje obima posla i drugi slučajevi), kao i ograničenjima u pogledu određivanja istog. Najzad ćemo odrediti obavezu poslodavca da za prekovremeni rad plati uvećanu zaradu.

I Šta se smatra punim radnim vremenom?

Prema Zakonu o radu radno vreme je „vremenski period u kome je zaposleni dužan, odnosno raspoloživ da obavlja poslove prema nalozima poslodavca, na mestu gde se poslovi obavljaju, u skladu sa zakonom“.

Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, osim ako zakonom nije drukčije određeno, a opštim aktom može da se utvrdi da puno radno vreme bude kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno. Praktično, okvir u kojem se kreće puno radno vreme je između 36 i 40 časova nedeljno. Rad koji je duži od punog radnog vremena smatra se prekovremenim radom.

Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, utvrđenim zakonom ili opštim aktom, na kojima i pored primene odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog – skraćuje se radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najviše 10 časova nedeljno. Ovi poslovi se nazivaju poslovi sa povećanim rizikom. Dakle, kod ovih poslova puno radno vreme može biti i samo 30 sati nedeljno. Ovde smo definisali skraćeno radno vreme, kao vid punog radnog vremena kod poslova sa povećanim štetnim dejstvom za zaposlene, kako bismo kasnije ukazali na ograničenja u pogledu prekovremenog rada.

II Kada poslodavac može da odredi prekovremeni rad i kada zaposleni može da odbije da radi duže?

U cilju zaštite osnovnih prava i dostojanstva radnika, svako zaposleno lice ima pravo na ograničenje maksimalnog broja radnih sati, što je utvrđeno međunarodnim konvencijama koje je naša zemlja unela u domaći pravni poredak. Isto propisuje i Ustav Republike Srbije, navodeći pravo na ograničeno radno vreme kao neotuđivo pravo svih radno angažovanih lica. Niko se tog prava ne može odreći.

Zakon u tom smislu restriktivno uređuje prekovremeni rad kao izuzetak. Zakon precizira da je na zahtev poslodavca zaposleni dužan da radi duže od punog radnog vremena samo u slučaju: više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran.

Prema tome, prekovremeni rad predstavlja izuzetak isključivo u zakonom propisanim, izuzetnim slučajevima i ne sme da postane redovna praksa. Okolnosti pod kojima se uvodi prekovremeni rad moraju da imaju „faktor iznenađenja“, pa zaposleni nema obavezu da radi duže od punog radnog vremena, ukoliko je razlog za uvođenje prekovremenog rada unapred bio poznat poslodavcu. Nema prekovremenog rada ukoliko nema više sile, iznenadnog povećanja obima posla ili potrebe da se završi neplanirani posao. Ukoliko ne postoji nijedna od ovih okolnosti, zaposleni bi imao pravo da odbije da radi prekovremeno. To odbijanje ne bi predstavljalo nepoštovanje radne discipline zbog kog bi poslodavac mogao zaposlenom da otkaže ugovor o radu.

III Zahtev poslodavca za prekovremeni rad i obaveštavanje zaposlenog

U situacijama nastupanja uslova za uvođenje prekovremenog rada, to jest više sile, iznenadnog povećanja obima posla ili druge okolnosti zbog koje je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran, mora da postoji i odluka poslodavca o uvođrnju prekovremenog rada.

Bez postojanja zahteva poslodavca, samoinicijativni prekovremeni rad zaposlenog ne može se smatrati prekovremenim radom u smislu odredaba Zakona o radu, što znači da ni nema obaveze poslodavca da isplati uvećanu zaradu zaposlenom.

Poslodavac je u obavezi da zaposlene blagovremeno obavesti o rasporedu i promeni radnog vremena.

U redovnim okolnostima, u obavezi je da ih obavesti o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najkasnije 5 dana unapred, dok je u slučaju prekovremenog rada, s obzirom na to da se radi o izvanrednim okolnostima, poslodavčeva je obaveza da zaposlene obavesti o uvođenju prekovremenog rada u roku ne kraćem od 48h.

IV Koliko najduže može da traje prekovremeni rad?

Zakon strogo propisuje da prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno.

Takođe, zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad.

Navedeno u praksi znači da radna nedelja, ako povežemo redovan i prekovremeni rad, ne sme da traje duže od 48 sati. Isto tako, računajući redovno radno vreme i prekovremeni rad, radni dan ne sme da traje duže od 12 sati. U primeru gde je redovno radno vreme 8 sati u 5 radnih dana, što je najčešći slučaj, u toku jednog dana prekovremeno se može raditi najviše 4 časa.

Naš zakon ne predviđa ograničenje po pitanju ukupnog broja sati prekovremenog rada kod poslodavca na godišnjem nivou. Isto je potvrđeno i mišljenjem Ministarstva rada i socijalne politike br. 011-00-157/2012-02 od dana 1.3.2012. godine.

V Kojim zaposlenima ne može da se odredi prekovremeni rad?

Zakon o radu zabranjuje poslodavcu da naloži prekovremeni rad sledećim kategorijama zaposlenih:

– zaposlenima mlađim od 18 godina života

– zaposlenom koji radi na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme ne može se odrediti prekovremeni rad na tim poslovima. U pitanju su naročito teški, naporni i za zdravlje štetni poslovi, o kojima smo pisali u prvom poglavlju ovog teksta utvrđeni zakonom ili opštim aktom

– zaposleni ne može da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje

– zaposlena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može da radi prekovremeno, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa

– jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno samo uz svoju pisanu saglasnost

– samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života ili dete koje je težak invalid može da radi prekovremeno samo uz svoju pisanu saglasnost

VI Evidencija prekovremenog rada

Zakon o evidencijama u oblasti rada predviđa obavezu poslodavca da vodi evidencije o radnom vremenu zaposlenih, uključujući podatke o prekovremenom radu zaposlenih, te dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih.

Za kršenje ove obaveze predviđene su novčane kazne i do 300.000 dinara.

VII Zaposleni tokom godišnjeg odmoru ne može biti pozvan radi obavljanja prekovremenog rada

Zaposleni koji koristi pravo na godišnji odmor ne bi smeo da bude pozvan od strane poslodavca radi obavljanja prekovremenog rada. Prema Zakonu o radu zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor,  niti mu se to pravo može uskratiti od strane poslodavca.

Poslodavac prema potrebama posla rešenjem odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Rešenje se zaposlenom dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. S obzirom da se prava na godišnji odmor zaposleni ne može odreći, a nakon što poslodavac donese rešenje o godišnjem odmoru, zaposleni je dužan da postupi po istom. To znači da zaposleni u periodu korišćenja godišnjeg odmora koji je određen rešenjem poslodavca ne bi smeo da dolazi na posao, niti poslodavac može da mu u tom periodu nalaže da izvršava radne zadatke. On to ne može ni i u situaciji kada se pojave okolnosti koje predstavljaju osnov za uvođenje prekovremenog rada (viša sila, iznenadno povećanja obima posla i u drugim slučajevima) Istina, poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, ali najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.

VIII Koliko se plaća prekovremeni rad?

Zaposleni za svaki sat prekovremenog rada ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu i to uvećanje mora da bude minimum 26% od osnovice. Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Da bismo pojasnili šta čini osnovnu zaradu kao osnovicu na koju se računa uvećanje prekovremenog rada, navešćemo da se zarada, kao jedno od osnovnih prava zaposlenih, a prema Zakonu o radu, sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa. Dalje zakon definiše da se zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji od osnovne zarade, dela zarade za radni učinak i uvećane zarade. Osnovna zarada određuje se na osnovu uslova, utvrđenih pravilnikom, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu i vremena provedenog na radu.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, poslodavac je u obavezi da prekovremeni rad plati u uvećanom iznosu, i to najmanje 26% ali samo jednog dela zarade-osnovne zarade. Dakle uvećanje se ne računa na deo zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl), kao ni na deo zarade za radni učinak, niti na uvećanje zarade.

IX Zakonske posledice ako poslodavac ne poštuje ograničenja u određivanju prekovremenog rada

Ukoliko poslodavac zaposlenom odredi prekovremeni rad suprotno opisanim pravilima, odnosno protivno odredbama Zakona o radu, čini prekršaj za koji se novčano kažnjava. Novčanom kaznom od 600.000 do 1.500.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, kaznom od 200.000 do 400.000 dinara za navedeni prekršaj kazniće se preduzetnik, a kaznu od 30.000 do 150.000 dinara plaća odgovorno lice u pravnom licu, odnosno zastupnik pravnog lica.

Ukoliko zaposleni smatra da poslodavac ne postupa u skladu sa Zakonom, potrebno je da se obrati nadležnoj inspekciji rada, koja u skladu sa članom 268. Zakona, vrši nadzor nad primenom ovog zakona, drugih propisa o radnim odnosima, opštih akata i ugovora o radu kojima se uređuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih.

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Prijavi se i postavi komentar

(26) komentari

Biljana Zivkovic 01. 12. 2024.

Imam jedno pitanje posto je poslodavac u nedoumici. Ako radnik radi 2 casa i 20 minuta, koliko se po zakonu obracunava rad za isplatu. Dali 3 casa, 2 casa ili se ide na decimalu.
Hvala na odgovoru

    Milan Predojevic 02. 12. 2024.

    Poštovana Biljana
    S obzirom da zakon govori isključivo o radnim danima i radnim časovima, da je puno radno vreme 40 časova nedeljno, te da nema odredbi o nepunim radnim časovima, mišjenja sam da se mora platiti i treći započeti sat.
    Pozdrav

Korisnik 613f56a915 23. 02. 2024.

Poštovani, interesuje je me koliki je moguć prekovremeni rad zdravstvenih radnika koji imaju 36-časovno radno vreme ( čl. 38. Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene radnike navodi :“ skraćeno radno vreme iz st. 3 i 4 ovog člana, smatra se radom sa punim radnim vremenom“). Da li je moguće raditi 12 ili 8 sati nedeljno?

    Milan Predojevic 25. 02. 2024.

    Poštovani
    Na poslovima na kojima se uvodi skraćen radno vreme kao puno radno vreme (zbog uslova rada i štetnog dejstva istih) nije moguć prekovremeni rad. Upravo zbog šetnog destva uslova rada koji postoje čak i ako se preduzmu sve preventivne mere, ne može se dopustiti prekovremeni rad na tim poslovima.
    Pozdrav

      Korisnik 613f56a915 29. 02. 2024.

      Poštovani, iz Vašeg odgovora proističe da svi lekari kao i srednji medicinski kadar u hiruškim granama, operacionim i porođajnim salama ( hirurzi ( sve grane), neurohirurzi, ortopedi, urolozi, ginekolozi,anesteziolozi, anestetičari, instrumentari, babice itd…), nemaju pravo na prekovremeni rad. Svuda u svetu ovaj krucijalni deo zdravstvenih radnika radi skraćeno radno vreme i ima prekovremeni rad( dežurstva, rad po pozivu itd…). Fizički je nemoguće, bilo gde, da postoji 24 h, usko specijalizovanih specijalista, koji bi pokrivali svoje oblasti. Gore navedene profesije imaju dežurstva i prekovremeni rad. Po Vašem odgovoru, ne bi trebalo da ga imaju. Pozdrav.

        Milan Predojevic 29. 02. 2024.

        Poštovani
        U pravu ste u tom smislu da moj odgovor nije bio celovit.
        Zakon o radu u članu 52. određuje da zposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, utvrđenim zakonom ili opštim aktom, na kojima i pored primene odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog – skraćuje se radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najviše 10 časova nedeljno (poslovi sa povećanim rizikom)Zaposleni koji radi skraćeno radno vreme ima sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom. Zakon dalje propisuje, radi zaštite zdravlja i bezbednosti ovih zaposlenih, da zaposlenom koji radi na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme u skladu sa članom 52. ovog zakona ne može da se odredi prekovremeni rad na tim poslovima, ako zakonom nije drukčije određeno.
        Dakle,prema Zakonu o radu nije moguć prekovremeni rad na poslovima na kojima se zbog štetnog dejstva uticaja uslova rada skraćuje radno vreme.
        To je slučaj i sa takvim poslovima zdravstvenih radnika, ali sam izostavio da dodam da je samo izuzetno ipak moguć prekovremeni rad kod zdravtsvenih radnika, to jest u iziuzetnim okolnostima. Naime, Zakon o zdravstvenoj zaštiti posebno iurešuje dežurstvo kao bid prekovremeno rada zdravstvenh radnika . U pogledu poslova na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, zdravstvenim radnicima može da se odredi prekovremeni rad na tim poslovima, u dva slučaja:
        1-kada zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici, kao i druga lica zaposlena u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi, ne smeju da napuste radno mesto dok im se ne obezbedi zamena u toku radnog vremena, odnosno posle isteka radnog vremena, ali samo ako bi se time narušilo obavljanje zdravstvene delatnosti i ugrozilo zdravlje pacijenta.
        2-kada se pružanje zdravstvene zaštite ne može organizovati na neki drugi način.
        Ovo je vrlo restriktivno i nisam želeo to dsa ističem kao mogućnost jer smatram da zdravstveni radnici treba da uživaju zaštitu od štetnih dejstava svog radnog mesta.
        Ovo se, radi zaštite zdravtsvenih radnika, primenjuje vrlo restriktivno. Iz Vašeg pitanja proizilazi da Vi priželjkujete da se takav prekovremeni rad organizuje, ali on je ipak dopušten u vrlo ograničenoj meri i smatram da je to opravdano ,jer su zdravlje i bezbednost na prvom mestu.
        Pozdrav

Imra Bliškovac 15. 01. 2024.

Poštovani Milane imam jedno pitanje vezano za obračun zarade za prekovremeni rad. Radi se o sledećem, u mojoj firmi prekovremeni rad se računa tako što se od osnovne zarade broj sati pomnozi sa cenom rada oduzme neoporezovani deo zarade i na taj iznos izračuna cena prekovremenog sata. Moje pitanje glasi da li je to po zakonu i kako se tačno izvodi računica cene rada prekovremenog sata. U prethodnu firmu je bilo minimalna cena rada uvećana za 26% .

    Milan Predojevic 16. 01. 2024.

    Poštovana
    Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
    Prema tome, iznos osnovne zarade koji je utvrđen u Vačem ugovoru o radu, osnovica je za računaje uvećanja i tu ne može biti umann+jenja osnovice od strane poslodavca.
    Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice.
    Pozdrav

      Imra Bliškovac 17. 01. 2024.

      Hvala na odgovoru, znači da po zakonu 271 din se uveća za 26% što iznosi 341,46 din I pomnozi sa brojem prekovremenih sati? U mom slučaju u zadnjem obračunu zarade prekovremeni rad za 32 sata je iznosio 10406 din i ispada da je 20% umesto 26% i u firmu tvrde da su obračunali po zakonu .

        Milan Predojevic 18. 01. 2024.

        Tako je
        Uvećanje ide na osnovnu zaradu utvrđenu ugovorom o radu i mora da bude najmanje 26%.
        Pozdrav

Milan Vujić 07. 10. 2023.

Poštovani Milane ,

Ako firma organizuje rad u skladu sa preraspodelom radnog vremena a zakon kaže da to može da traje 6 meseci eventualno 9 meseci po kolektivnom ugovoru , da li to znači da nakon isteka tog perioda može u nedogled da se produžava ako priroda i opis posla zahteva takvu vrstu organizacije rada?
I još jedno pitanje , kako se obračunava prekovremeni rad u preraspodeli radnog vremena , npr : U januaru zbir +24h , u februaru zbir +12h u odnosnu na normalno radno vreme 40h nedeljno, ako se prekovremeni placa na kraju perioda koji traje preraspodela da li se ti meseci sabiraju ili se računa zadnji mesec koliko su sati u višku ? Po nekoj logici mojoj sto ne znači da sam u pravu ako jedan mesec broj radnih sati u odnosu na normalno radno vreme ima +24h u sledećem mesecu treba da ima -24h da bih prosečno radno vreme bilo 40h nedeljno i da se ne ostvaruje prekovremeni rad samo u tom slučaju?

    Milan Predojevic 09. 10. 2023.

    Poštovani Milane
    Ako firma organizuje rad u skladu sa preraspodelom radnog vremena zakon kaže da to može da traje najduže 6 meseci. Može biti 9 meseci i ne mora biti vezana za kalendarsku godinu samo i jedino u slučaju da je to uređeno kolektivnim ugovorom. To znači da ukoliko ne postoji slična odredba u kolektivnom ugovoru, nakon isteka perioda preraspodele, ista ne može u nedogled da se produžava, be obzira na prirodu i opis posla. Bez odredbe kolktivnog ugovora nema produžavanja duže od 6 meseci.
    Što se tiče obračunavanja prekovremenog rada u preraspodeli radnog vremena, zakon propisuje da zaposlenom koji se saglasio da u preraspodeli radnog vremena radi u proseku duže od vremena utvrđenog u odluci o preraspodeli radnog vremena, časovi rada duži od prosečnog radnog vremena obračunavaju se i isplaćuju kao prekovremeni rad. Dakle, pre svega treba konstatovati da nij emoguć prekovremeni rad u toku preraspodele ako se zaposleni nije sa tim saglasio. Zaposleni mora da da svoj pristanak da radi duže od proseka od 40 sati tokom preraspodele. U Vašem primeru : ako je period preraspodele 2 meseca, da bi uopšte došlo do situacije da je u januaru zbir +24h , u februaru +12h u odnosu na normalno radno vreme od 40h nedeljno, zaposleni bi morao da da svoju saglasnost. Uz njegov pristanak bi u navedenom primeru psolodavac bio dužan da plati 36 sati prekovremenog rada. Mišljenja sam da se prekovremeni placa na kraju perioda u kojem traje preraspodela. Bez pristanka zaposlenog da radi prekovremeno tokom preioda preraspodele, Vaša logika je ispravna: ako jedan mesec broj radnih sati u odnosu na normalno radno vreme ima +24h u sledećem mesecu treba da ima -24h da bi prosečno radno vreme bilo 40h nedeljno i da se ne ostvaruje prekovremeni rad u tom slučaju.
    Rezime: kod preraspodele se pretpostavlja da u periodu od 6 meseci u toku kalendarske godine (može biti 9 meseci i ne mora biti vezana za kalendarsku jedino u slučaju da je tako uređeno kolektivnim ugovorom), zaposleni u jednom periodu radi duže-npr 3 meseca radi 12h po smeni, a potom u drugom periodu (koji mora da traje jednako dugo kao i prvi- 3 meseca) radi smene 4h. U tom slučaju kada se uradi prosek zaposleni je radio 8h dnevno, međutim sâm zakon daje mogućnost zaposlenom da se saglasi i da radi duže od ugovorenog npr. 4 meseca radi 12h dnevno, a dva meseca 4h dnevno. Tada se taj višak sati obračunava i isplaćuje kao prekovremeni rad.
    Pozdrav

Srđan Matović 05. 03. 2023.

Poštovani Milane,

Da li navedeno: „jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno samo uz svoju pisanu saglasnost“

Vazi i za oca deteta, tj da li otac moze da ne radi prekovremeno ? Tj da do trece godine deteta ni otac ni majka me rade prekovremeno?
Hvala unapred
Pozdrav

    Milan Predojevic 06. 03. 2023.

    Poštovani
    Moje je mišljenje da ovo pravo da odbije prekovremeni rad ima samo jedan od roditelja. Da je drugačije, onda bi zakonska odredba glasila „roditelj deteta do tri godine“, a ne kao u ovom slučaju „jedan od roditelja“.
    Pozdrav

      Srđan Matović 26. 08. 2023.

      Poštovani Milane,
      moraću ponovo da Vam oduzmem malo vremena. Ja na mom poslu imam prekovremeni rad u smislu dezurstava vikendom, a supruga ima 40h nedeljno ali radi subotu ili nedelju ili oba dana zavisno od smena, ali onda tokom radne nedelje dobije dan ili dva ndeljnog odmora. Pitanje je da li ja mogu da se pozovem na taj clan zakona, kako se cesto poklapa da radimo isti vikend, a vrtići ne rade vikendom kako bi neko od nas dvoje bio sa decom…
      Hvala unapred.
      Pozdrav

        Milan Predojevic 26. 08. 2023.

        Poštovani Srđane
        Mišljenja sma da možete da se pozovete na taj član zakona, ali to može da učini samo jedan roditelj-ili Vi, ili vaša supruga. Jedno od Vas dvoje može da iskoristi to pravo da odbije da radi prekovremeno, kao roditelj deteta do tri godine.
        POzdrav

          Srđan Matović 27. 08. 2023.

          Poštovani MIlane,

          samo da budem siguran, mogu da se pozovem na taj član, iako trenutno supruga nema prekovremeni rad, vec zbog potreba posla, odnosno svaki dan im je kao radni dan…radi svake radne nedelje subotu ili nedelju ili oba dana? Tj 40h radna nedelja rasporedjena na 5 dana po 8h
          Hvala unapred
          Pozdrav

          Milan Predojevic 28. 08. 2023.

          Poštovani Srđane
          Dobro ste razumeli. Mišljenja sam da jedan od roditelja može da se pozove na citirani član zakona. Vaš poslodavac bi eventualno mogao da traži da dostavite dokaz da Vaša supruga kod svog poslodvca nije iskoristila ovo pravo, a ne može da traž dokaze o prekovremenom radu. Prekovremeni rad se ne planira, on se organizuje kad nastupe vanredne okolnosti. Prema tome, Vi možete da se pozovete na taj član zakona, ali to može da učini samo jedan roditelj-ili Vi, ili vaša supruga. Jedno od Vas dvoje može da iskoristi to pravo da odbije da radi prekovremeno, kao roditelj deteta do tri godine.
          POzdrav

Zeljko Okanovic 22. 02. 2023.

Postovani Milane..imam jedno zanimljivo pitanje vezano za godisnji odmor..inace konobar sam..zanima me mozes li mi objasniti ,imao sam pravo na 11 radnih dana i to nije problem, problem je sto sam svoj god odmor od 11 radnih dana naravno poceo ponedeljak pa tako 2 radne nedelje i nastavio sam posao normalno u UTORAK,12 TOG RADNOG DANA A NE U PONEDELJAKali ni to nm vz..UTORAK SAM NORMALNO ORDARDIO PA posto mi je SREDA uvek padala kao slobodan dan „inače“ redovno i pre odmora pa sam tako i odmah posle odredjenog utorka ponovo uzeo slobodan dan..sto je moj poslodavac video kao neposlusnost..POENTA PITANJA DA LI JA U TOM SLUCAJU IMAM PRAVO NA SVOJ REULARNI DAN SLOBODAN KAO I DA NISAM BIO NA GODISNJEM ,KAKO SE TO GLEDA? ILI SE RACUNA DA SAM VEC UZEO SLOBODAN DAN TIME STO SAM VEC U TOJ NEDELJI BIO NA GODISNJEM ODMORU VEC 2 DANA U TOJ RADNOJ SEDMICI PA TAKO ONDA NEMAM KAKO POSLODAVAC KAZE PRAVO DA UZMEM TU REGULARNU SREDU JOS JEDAN ..MOLIM TE OBJASNI MI..VELIKI POZDRAV

    Milan Predojevic 23. 02. 2023.

    Poštovani Željko
    Pravo na godišnji odmor se nadovezuje na nedeljni odmor. Odnosno, radi se o dva odvojena odmora. Pa ako ste iskoristili godišnji odmor, to ne znači da nemate pravo na nedeljni odmor. Preciznije, tačno je obračunato da je 11 radnih dana godišnjeg odmora okončano u ponedeljak i trebalo je da počnete da radite u utorak, što ste Vi i uradili. Međutim, ponedeljak nije dan nedeljnog odnmora, to je bio godišnji odmor. Pored tog, imate pravo i na nedeljni odmor. To može biti sreda, ali može biti i neki drugi dan u ovoj nedelji. U svakom slučaju, poslodavac ne može da kaže da pošto ste se vratil u utorak, nemate pravo na slobodan dan u toj nedleji u kojoj ste se vratili sa odmora. Odnosno, ponedeljak ne može da se računa istovremeno kao nedeljni i gdišnji odmor.
    Pozdrav

Korisnik 5c768a2465 17. 01. 2023.

Poštovani
Supruga je zaposljena kao lice sa invaliditetom u punom radnom vremenu od 40 časova nedeljno. To isto stoji i u ugovoru.
Problem koji se javlja je da ona radi i svaku subotu u trajanju od 4 časova.U ugovoru se ne pominju ni rad vikendom ni nadoknade za isti. Takodje u ugovoru stoji da joj se zarada isplaćuje 5.og u mesecu za prethodni mesec, dok poslodavac najpre obecava od ponedeljka do ponedeljka i na kraju „ja sam dužan da ti isplatim do kraja meseca za prethodni“.
Koja su ovde prava zaposlene? Koje prekrsaje cini poslodavac (ukoliko postoje)? Da li je poslodavac dužan da vodi evidenciju prisutnosti iako je samo jedan zaposleni u prodajnom objektu? Hvala unapred

    Milan Predojevic 19. 01. 2023.

    Poštovani
    Što se tiče prava zaposleng vezanog za prekovremni rad, Zakon o radu određuje sledeće: puno radno vreme iznsi 40 časova nedeljno. Svaki rad duži od punog radnog vremena je prekovremeni rad. Zakon određuje da je na zahtev poslodavca, zaposleni dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (zakonsko određenje prekovremenog rada). Prema tom, prekovremeni rad se uvodi samo u izuzetnim okolnostima i rad duži od 40 časova nedeljno nikako ne može da postane redovna praksa. Ukoliko poslodavac organizuje prekovremeni rad, zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice.
    Imajući u vidu gore citirane zakonske odredbe, mišljenja sam da u opisanom slučaju, gdre poslodavac na uvodi kao redovnu praksu uvećanje radnog vremena od 4 časa na nedeljnom nivou, poslodavac čini niz prekršaja:
    Prvo, prekršaj je ako se zaposlenom odredi prekovremeni rad suprotno odredbama Zakona o radu, što u opisanom jeste slučaj. Ukoliko Vaša supruga radi 40 časova od ponedeljka do petka, ne može joj se uvesti dodatna 4 sata subotom, osim u gore pobrojanim izuzetnim okolnostima, kada zakon dopušta uvođenje prekovremenog rada. Dalje, zakonom je propisan i prekršaj za koji se novčano kažnjava ako poslodavac ne vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih, što on ovde evidentno ne čini. Takođe, prekršaj je i ako se zaposlenom ne plati odgovarajuća zarada, a podsećam da je uvećana zarada za prekovremeni rad sastavni deo zarade.
    Pozdrav

Gordana Božić 18. 12. 2022.

Poštovani,
Kako se evidentira godišnji odmor kod smenskog rada dva dana 12h i dva dana slobodno? Ukoliko zaposleni odradi dva dana po 12h, da li od sledećeg dana može da koristi godišnji odmor ( s obzirom da mu sleduju dva dana slobodni dani)? Ukoliko bi godišnji odmor tekao od prvog radnog dana po rasporedu rada, u tom slučaju npr zaposleni nema dovoljan fond radnih sati a nije moguća preraspodela radnog vremena. Da li je ispravno da se koristi go od prvog dana bez obzira sto su to slobodni dani, a da se razlika preko mesečnog fonda tretira kao prekovremeni rad?

    Milan Predojevic 19. 12. 2022.

    Poštovana Suzana
    Godišnji odmor može da se koristi od dana koji poslodavac utvrdi rešenjem. Ako ostane višak sati koji nije pokriven preraspodelom, mišljenja sam da se višak sati plaća kao prekovremeni rad.
    Pozdrav

Branislava Lovrenski 17. 12. 2022.

Kako je u Zakonu o radu tretirano vreme provedeno u putu do posla ukoliko ono prevazilazi vise od 3 sata dnevno u dolasku i povratku?

    Milan Predojevic 17. 12. 2022.

    Poštovana Branislava
    Vreme provedeno u putu do posla, čak i ukoliko prevazilazi 3 sata dnevno u dolasku i povratku, ne ulazi u radno vreme. Prema tome, ma koliko da traje dolazak na posao i povratak sa istog kući, ne radi se o periodu koji bi se uračunao u radno vreme. S druge strane, eventualna povreda koja se doživi na putu za posao ili na povratku sa posla, smatra se povredom na radu.
    Pozdrav