Menu
U susret Prvom maju: Gde je danas tržište rada u Srbiji
Autor - Redakcija Poslovi Infostud | Svi tekstovi
Autor - Redakcija Poslovi Infostud | Svi tekstovi
Međunarodni praznik rada tradicionalno je trenutak za preispitivanje položaja zaposlenih, ali i šire slike tržišta rada. U Srbiji, ta slika danas nije ni crno-bela ni stabilna, već prilično kontradiktorna.
Sa jedne strane, zvanični podaci pokazuju rast zarada i relativnu makroekonomsku stabilnost. Sa druge, poslodavci sve teže dolaze do radne snage, a određeni sektori beleže pad zaposlenosti i hroničan manjak kvalifikovanih radnika.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvom kvartalu 2026. godine u Srbiji je bilo zaposleno 2.355.857 ljudi, što je blagi pad od oko 9.000 zaposlenih u odnosu na isti period prošle godine. Najveći pad beleži prerađivačka industrija, ali i trgovina, rudarstvo i poljoprivreda.
Istovremeno, prosečna neto zarada za februar 2026. iznosila je 116.127 dinara, uz realan rast od 8,5% u odnosu na prethodnu godinu. Međutim, medijalna zarada je značajno niža i iznosi 91.399 dinara, što jasno pokazuje da polovina zaposlenih zarađuje ispod tog nivoa.
Tokom 2025. godine objavljeno je ukupno 62.632 oglasa za posao, što je oko 15% manje nego u 2024. Struktura potražnje ostaje gotovo ista – trgovina, proizvodnja, usluge, IT i ugostiteljstvo dominiraju, dok su najčešće traženi prodavci, radnici u proizvodnji, magacioneri, komercijalisti, vozači. Drugim rečima: ekonomija i dalje najviše traži ljude koji održavaju svakodnevno funkcionisanje sistema.
Zanatska i tehnička zanimanja i dalje su među najdeficitarnijima: zidari, mehaničari i autolimari, automehaničari, frizeri, kozmetičari i pekari, ali i pojedini visokoobrazovani profili, poput veterinara.
Sezonsko zapošljavanje dodatno ističe problem deficita – u Hrvatskoj i Crnoj gori je tokom sezone potrebno oko 95.000 radnika, pa raste pritisak na ovdašnje poslodavce u sektoru ugostiteljstva jer je deficit potrebnog kadra u periodu uoči letnje sezone još izraženiji. Plate u ovom sektoru u Hrvatskoj i Crnoj gori značajno premašuju domaći prosek, ali uprkos tome, za kvalifikovanije pozicije, poput kuvara, kandidata i dalje nema dovoljno.
IT sektor beleži blagi pad oglasa, 2025. godine je bilo 16% manje oglasa nego 2024. godine i u ponudi dominiraju medior i senior pozicije.
To je direktna posledica globalnog usporavanja i racionalizacije troškova. IT je godinama rastao uz veliki priliv investicija i veliko zapošljavanje. Sad kompanije manje zapošljavaju i optimizuju timove. Srbija je posebno pogođena jer je IT sektor dominantno zasnovan na outsourcing modelu. Kad strani klijenti smanje budžete ili promene strategiju, to se odmah preliva na lokalne timove. Zato vidimo situacije da se projekat završi ili preseli i ceo tim se raspusti. AI i automatizacija počinju da imaju realan uticaj, tako što smanjuju potrebu za određenim tipovima poslova i to posebno u supportu, QA-u i rutinskim zadacima.
Potražnja za AI stručnjacima u Srbiji porasla je za više od 80% u odnosu na prethodnu godinu prema podacima , uz gotovo dupliran broj oglasa.Ipak, potražnja za ovim stručnjacima nije rezervisana samo za IT sektor, za njih postoji ponuda poslova i u oblasti finansija, telekomunikacija i e-commerce.
Najtraženiji profili su:
Ali i ovde važi isto pravilo: traže se iskusni kadrovi, dok su junior pozicije minimalno zastupljene.
Može se reći da se IT sektor stabilizovao sa manjim brojem oglašenih pozicija, većim zahtevima i jasnim pomeranjem ka iskusnijim kadrovima i poslovima veće vrednosti.
U 2025. godini zabeleženo je za oko 20% manje oglasa za mlade u odnosu na prethodnu godinu. Mladi se suočavaju sa nedostatkom iskustva i otežanim ulaskom na tržište rada. Očekuju fleksibilnost i balans, ali tržište traži iskustvo koje još nemaju.U ovakvom okruženju, pozicija mladih na tržištu rada postaje posebno kompleksna.
Prema istraživanju Infostudovog portala Startuj, mladi nakon srednje škole često nemaju jasnu sliku o tome šta ih čeka na tržištu rada, niti kako da dođu do prvog posla. Istovremeno, kao najveće izazove navode nedostatak iskustva, ali i nesigurnost u izbor karijere.
Ono što je posebno važno – njihova očekivanja se razlikuju od prethodnih generacija.
Mladi sve više vrednuju: fleksibilno radno vreme, balans između privatnog i poslovnog života, kao i smislen i stabilan posao.
Međutim, tržište im u ovom trenutku ne izlazi u potpunosti u susret. Kako pokazuju podaci o oglasima, junior pozicije su ograničene, dok poslodavci sve češće traže već formirane, iskusne kadrove. To praktično znači da mladi ulaze na tržište koje od njih očekuje iskustvo koje još nemaju.Taj jaz između očekivanja i realnosti dodatno komplikuje ionako složenu sliku tržišta rada.