Milena Rašić – Kao mala pravila narukvice, a posle se kitila medaljama

Imala je Milena Rašić, jedna od najboljih srpskih odbojkašica samo 15 godina kad je shvatila da će živeti od sporta. U tom uzrastu je potpisala prvi profesionalni ugovor i trasirala put ka jednoj neverovatnoj karijeri koju su obeležili mnogi uspesi.

Pobrojati ih sve nije tako lako, ali bilo je tu medalja svih boja – od zlatne do bronzane sa Olimpijskih igara, svetskih i evropskih prvenstava – Svetskog Gran Prija i Svetskog kupa. Na to treba dodati i sve što vam padne na pamet kad je klupska konkurencija u pitanju, od Lige šampiona preko nacionalnih šampionata i kup takmičenja. Na najvećoj svetskoj sportskoj smotri održanoj u Rio de Žaneiru 2016. godine, Milena je bila najbolji bloker turnira i uvrštena u idealan tim turnira.

Prvu platu prosledila mami

Impresivna karijera građena je na predanom radu i velikim odricanjima, a te radne navike, još kao predškolac stekla je u rodnoj Prištini. Tada je i shvatila koliko je važno biti samostalan i ne zavisiti ni od koga.

– Prvi profesionalni ugovor sam potpisala sa ŽOK “Šumadija – Aqua Viva” iz Aranđelovca sa 15 godina. Taj osećaj kada primiš svoju prvu platu je jedan od najlepših osećaja na svetu, to i dan danas tvrdim. U to vreme moja porodica nije bila finansijski najstabilnija, a meni u tom trenutku zaista ništa nije bilo preko potrebno, tako da sam svoju prvu platu prosledila mami. Sećam se da se taj novac potrošio na jednu veću kupovinu – „da se napuni frižider“. Srce mi je bilo puno jer sam mami nabacila osmeh na lice i na neki način počela da se odužujem za sve što je uradila za mene. Ne mogu da se setim tačnog iznosa, nije to bila neka velika cifra, ali je u to vreme svaki dinar bio zlata vredan – priseća se nekadašnja reprezentativka Srbije.

Zbog visine je primetio trener

Sport je Mileni uvek bio u krvi, kao mala je sa dečacima igrala fudbal, mada je bilo i trenutaka kad je maštala o pozorištu, televiziji i filmu, a nekada je igrala i folklor.

– Kao mala sam želela da budem glumica, čak sam i pohađala časove glume neki kratak period. Ali me je onda sport uzeo pod svoje i shvatila sam od tog trenutka da je to nešto čime bih volela da se bavim. Odbojku sam slučajno počela da treniram, budući da me je zbog visine primetio tadašnji trener i sa sigurnošću mogu da kažem da je to bila ljubav na prvu loptu sa odbojkom – kaže Milena za Infostudov serijal Moj prvi posao i dodaje kako je po ceo dan na ulici trčala za loptom:

– Nekako sam od malih nogu stalno bila sa loptom, volela sam sve sportove. Dešavalo se da budem jedina devojčica koja sa dečacima u kraju igra fudbal ili košarku. Nije prošao dan, a da me majka mukom nije uvlačila u kuću da bar pojedem nešto, a neretko se dešavalo da jedemo i sendviče na ulici jer nam se nikako nije išlo kući.

Radne navike i disciplina

Milena Rašić više ne igra odbojku i sada ujutru rano ne ustaje zbog treninga već zbog ćerkice Helene. To je sada njen svet i njena celodnevna preokupacija.

A kada baci pogled preko ramena i osvrne se na svoju i, te kako uspešnu karijeru, ponosno ističe da je i pre toga naučila šta znači biti samostalan i zarađivati svoj novac.

– Pre nego što sam postala odbojkašica, dok smo još živeli na Kosovu, kao devojčica od 7-8 godina sam sa drugarima pravila narukvice i igračke od balona punjenim brašnom, a to smo potom prodavali na ulici. Od zarađenih para smo, naravno, kupovali sokiće, sladolede i kokice. Iz iskustva mogu da kažem da je taj osećaj samostalnosti jako lep – dodaje Milena.

Ona kaže i da joj je uvek bio motiv da doprinese svojoj porodici, da im pomogne, i da se što pre osamostali i ne zavisi ni od koga.

– Ta radna navika je nešto neverovatno. Mene su, kao sportistu, radne navike i disciplina koju sam stekla izvele na pravi put – naglašava Milena Rašić.

Otkrila je za Infostud i da bi volela da se jednog dana vrati na odbojkaški teren, ali rekreativno, onako za svoju dušu.