Šta možete da uradite na kraju intervjua da popravite utisak

Dobro je poznat fenomen proglašavanja „MVP” (most valuable player) na košarkaškim utakmicama: često se za MVP proglašava onaj igrač koji je briljirao u završnici sezone. 

Svi smo čuli rečenicu “nemaš dve šanse za prvi utisak” i svi smo „žrtve“ snage prvog utiska: stičemo ga prilikom svakog upoznavanja, prvih razgovora i niko od nas nije imun na to. Prvi utisak imamo o svima: komšiji, kasirki u prodavnici, kolegi sa kojim smo se tek upoznali, intervjueru koji nam se predstavlja pa i o kandidatu koji ulazi na intervju. Svi smo iskusili i slučajeve kada potpuno zaboravimo na prvi utisak nakon drugog i trećeg. 

U veštačkim situacijama kakav intervju jeste, poslednji utisak možda ima snagu da potpuno promeni utisak o kandidatu u oba smera: da razočara ili da oduševi. Psihologija pamćenja potvrđuje da ono što poslednje čujemo najjače ostaje u sećanju (takozvani „recency effect“).  

Ako kandidat završi intervju mlako ili nekim banalnim, nesigurnim komentarom to može da „oboji” kompletan utisak o kandidatu ali i obrnuto: neočekivan, upečatljiv završetak intervjua može da iznenadi pozitivno. 

Primeri koji potvrđuju značaj ”poslednjih utisaka“: 

• 70% intervjuera na Linkedin priznalo je da o kandidatima donose sud na osnovu poslednjih odgovora 

• Dobro je poznat fenomen proglašavanja „MVP” (most valuable player) na košarkaškim utakmicama: često se za MVP proglašava onaj igrač koji je briljirao u završnici sezone. 

• Harward Business School je došao do istraživanja koje potvrđuje da oni koji imaju značajne, ali ne i nedavne uspehe imaju 30% manje šanse da napreduju od onih čiji su poduhvati možda manje značajni ali su se desili ”skoro”. 

Ljudi se prirodno najviše i najsvežije sećaju kraja intervjua, sastanka, razgovora. Obično kraj neke sesije ostaje u sećanju kao najefektniji. Intervjueri komentarišu sa kolegama kandidate i pišu izveštaje sa intervjua i neretko prenose poslednje utiske a često napišu i ”do kraja intervjua, utisak mi se potpuno promenio jer…” 

Šta to može pokvariti utisak? 

• Bled, nesiguran, konfuzan završetak – rečenice poput: ”Eto to je to”, „Valjda sam rekao sve..” ili neprirodno, neprijatno ćutanje (verbalna i neverbalna tišina). 

• Pogrešno formulisana pitanja poput:  „A kod vas kako je, kako ide?” 

• Nepotrebna i nepristojna pitanja poput: „A šta ste vi završili?” Obrazovanje intervjuera, nivo ili profil, ne govori ništa o kvalifikacijama intervjuera za taj zadatak i ostavlja loš utisak. 

• Neverbalne poruke: brzi odlazak bez pozdrava, prespor odlazak (dugo skupljanje svojih stvari, oblačenje jakne koje traje neprirodno dugo), izbegavanje kontakta očima i slično. 

• Izražen pesimizam i preuzimanje uloge „žrtve”: „Znam da me nećete zaposliti” ili „Ovo je već peti intervju koji imam za mesec dana i završiće se neuspešno kao i svaki put”. 

• Agresivnost u bilo kom smislu: „A ko ste vi da procenjujete da li ja to mogu?”, „Neka pitanja su vam…nemam reči”. Kandidat je došao na intervju na kome je domaćin intervjuer a domaćin svake kuće treba da se poštuje posebno ako radi svoj posao profesionalno. 

Ovakvi i slični završeci intervjua mogu ne samo da poljuljaju intervjuerov pozitivan utisak nego da potpuno preokrenu odluku intervjuera.  

Kako izgleda poslednji utisak koji popravlja celu sliku 

Poslednji utisak ne mora neminovno da bude veoma originalan, zapanjujući, jedinstveni da bi intervju prošao dobro. Sasvim je u redu i pratiti tok i dinamiku intervjua i prilagoditi se tome: odgovarati koncizno, postaviti pitanja, saslušati poslednje rečenice intervjuera, zahvaliti se, pružiti ruku i reći „Doviđenja”. 

To je legitiman i dobar završetak intervjua koji može da potvrdi pozitivan utisak ili da pruži intervjueru osećaj stabilnosti, samopouzdanja, zrelosti.  

Kako još kandidat može da završi intervju a da ostavi „wow“ utisak? 

1. Originalnost koja ostavlja u sećanju 

Teško je dati savete nekome da bude originalan ali kandidati mogu humorom, pozitivnim stavom, optimizmom koji pošalju na kraju intervjuera da poprave atmosferu samog intervjua i da poprave utisak. Određene originalne, ali ljubazne opaske mogu da ostanu u sećanju intervjuera kao vedrina („priroda kandidata može da bude pozitivna za tim”), 

2. Rezimiranje i potvrđivanje svojih vrednosti u dve rečenice 

Kandidat ima pravo da zaključi intervju sa osvrtom na svoju kompatibilnost sa kompanijom. Na primer: ”Iz svega što sam čuo/la i pročitao/la o vama, primećujem da su vam bitni inicijativa i samorazvoj a verujem, iz dosadašnjeg iskustva, da te vrednosti imam visoko razvijene i sam/a ih vrednujem kod saradnika”. 

3. Isticanje svoje motivacije za posao 

Čak i u ovom brzom i promenljivom vremenu, lepo je čuti da je neko motivisan za konkretan posao. Kandidat koji suptilno istakne svoju motivaciju za posao može da pobedi: „Ako mi ne zamerate, dodao/la bih da nakon ovog procesa selekcije kada sam više saznao/la o samom radnom mestu, imam još veću želju da radim baš ovaj posao jer se poklapa sa onim što želim” ili „Želeo/la bih da dodam, ako mogu, da sam spreman/na da se potrudim od samog starta da što pre dam doprinos i pokažem kvalitet”.  

4. Ispravljanje uočenih slabosti tokom intervjua 

Intervjueri su svesni da idealni kandidati ne postoje. Ako je uslov za neki posao napredni nivo znanja Excel-a a kandidat oseća da je intervjuer shvatio da njegovo znanje nije na tom nivou, sasvim je u redu da kandidat naglasi: „Jasno mi je da možda moje veštine u Excel-u nisu na nivou koji je potreban ali smatram da je znanje Excela veština koja se upornim radom može brzo unaprediti, a ja sam spreman da radim na tome i brzo dostignem željeni nivo znanja”. Na ovaj način, kandidat pokazuje samosvesnost, spremnost, motivaciju, volju za učenjem ali šalje poruku da je socijalno inteligentan: pratio je intervju pažljivo, uočio brige intervjuera. 

5. Otvaranje dodatnog prostora za intervjuera 

„Da li postoji nešto što je ostalo nedorečeno ili nejasno sa moje strane, voleo/la bih da imam priliku da dam dodatne informacije i upotpunim sliku?”. Ovakav pristup pokazuje i motivaciju i profesionalnost i daje intervjueru slobodu i prostor da razbistri bilo koji deo vaše biografije koji je eventualno ostao nedorečen. Čak i ako nema dodatnih pitanja, intervjuer će imati pozitivan utisak o kandidatu koji pokazuje ovakvu vrstu otvorenosti i fer odnosa. 

6. Povezivanje sa nečim što je intervjuer rekao 

”Dopalo mi se što ste pomenuli da pod razvojem ne podrazumevate samo edukacije nego i mentorstva jer sam na prethodnom poslu najviše uživao/la kao mentor mladim kolegama i praktikantima”. 

7. Smislena pitanja za intervjuera na kraju 

Teško je definisati šta su smislena pitanja za kraj, ali ono što je sigurno to je da smislena pitanja nisu naučena napamet, veštačka. Posebno je pogrešno isplanirati određena pitanja i postaviti ih intervjueru na kraju a da je kandidat propustio da čuje da je intervjuer već pričao na te teme tokom intervjua. 

Smislena pitanja su prirodna i treba da se tiču kompanije, radnog mesta, onboardinga, očekivanja. 

”Sada je aktuelno da se u vašoj industriji dešava….Da li imate izazov sa tim?” (pokazuje radoznalost i informisanost) 

”Da li je u redu da vas pitam za sledeće korake u selekciji i šta mogu da očekujem” (pokazuje interesovanje) 

„Možete li ukratko da mi opišete jedan prosečan radni dan na ovom radnom mestu?” 

„Da li osoba koja bude bila izabrana može da računa na onboarding na početku?” 

„Razumem da je potrebno dosta unaprediti izveštaje u ovom polju. Da li je očekivanje od novozaposlenog u prva tri meseca da razume procese ili i da inovira odnosno unapredi postojeće izveštavanje?” 

Poslednji minuti na intervjuu su prilika da ostavimo pečat celog intervjua. Kandidati često potcenjuju ove momente pogotovu ako su zadovoljni kako je intervju tekao i onda se opuste i već se vide na vratima kako izlaze sa ponudom za posao. Intervju je razgovor u kom je potrebno da kandidat bude fokusiran od prve do poslednje sekunde. Te poslednje sekunde ili minuti su dodatne prilike da se druga strana učini sigurnom u pozitivan utisak sa početka intervjua ili da se nezadovoljavajući tok intervjua pretvori u novo polje u kom intervjuer razmišlja u sebi: ”Ovaj kandidat ipak vredi da se uzme u razmatranje”.