Ukoliko vam krsna slava pada na neradan dan, da li je poslodavac dužan da vam da slobodan prvi naredni radni dan?

Pred nama je period godine kada u kratkom vremenskom razmaku imamo veći broj  verskih i državnih praznika. Najveći broj zaposlenih pravoslavne veroispovesti obeležava krsnu slavu upravo u nadolazećim zimskim mesecima.

Premda se mnogi od praznika praznuju neradno, dobar broj zaposlenih radi na dan državnog i verskog praznika, te se često postavlja pitanje da li poslodavac mora da obezbedi slobodan dan zaposlenima ili ne? Takođe postoje nedoumice oko toga da li je prvi sledeći radni dan neradan ako neki praznik pada na vikend. Ovim tekstom pokušaćemo da pojasnimo na koji način zakon uređuje praznovanje krsne slave i slobodne dane zbog slave. Govorićemo i o praznovanju drugih praznika, kako bismo ukazali na razliku u zakonskom tretmanu između tih praznka i krsne slave, odnosno drugih verskih praznika.

Kada govorimo o pravu na odsustvo sa rada na dan praznika uz naknadu zarade i o pravu na uvećanu zaradu za one koji moraju da rade na dan praznika, neophodno je uzeti u obzir odredbe dva zakona-Zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji i Zakon o radu. Prvi daje odgovor na pitanja koji se praznici praznujuju neradno i na koje praznike zaposleni ima pravo da ne radi, dok Zakon o radu uređuje pravo zaposlenih na (uvećanu) zaradu, odnosno na naknadu zarade, u zavisnosti od toga da li zaposleni u dane praznika rade, ili ne rade.

Koji praznici se praznuju neradno, ko je obavezan da ipak radi na dan praznika i koliko je plaćen?

Zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji definiše da se neradno praznuju:

• Sretenje – Dan državnosti Srbije – 15. i 16. februara;
• Nova godina – 1. i 2. januara;
• Praznik rada – 1. i 2. maja;
• Dan primirja u Prvom svetskom ratu – 11. novembra;
• Prvi dan (pravoslavnog) Božića – 7. januara;
• Vaskršnji praznici po julijanskom kalendaru (pravoslavni Vaskrs)– počev od Velikog petka zaključno sa Vaskršnjim ponedeljkom.

Zakon određuje da u vreme navedenih praznika ne rade državni i drugi organi, kao ni privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga. Premda su Božić i Vaskrs po julijanskom kalendaru verski praznici samo određenih pravoslavnih crkava, ove praznike neradn praznuju svi zaposleni u Republici Srbiji bez obzira na njihovu veroispovest.

U dane državnih i verskih praznika koji se praznuju neradno u Republici Srbiji, određeni poslodavci imaju obavezu da rade, dok nekim poslodavcima zakon dopušta da organizju rad, ali to ne moraju da čine.

Ukoliko je neko zaposlen kod poslodavca koji obavlja delatnosti ili usluge koje su po prirodi takve da se pružaju neprekidno (npr policija,služba hitne pomoći itd), a smena pada na dan praznika, zaposleni je dužan da radi.

S druge strane, zakon predviđa i mogućnost (dakle ne i obavezu) za poslodavca da radi tokom praznika. Ukoliko poslodavac obavlja delatnosti ili usluge čija je priroda, odnosno tehnologija procesa rada takva, da zahteva rad i na dan praznika, poslodavci mogu da organizuju rad i u dane državnih i verskih praznika koji se praznuju neradno. Primera radi, restorani i hoteli ne moraju da radi nedeljom i praznikom, ali gotovo svi rade jer je priroda te delatnosti takva da je za poslodavca ekonomski opravdano i isplativo da organizuje rad i na dan praznika. Ukoliko je neko zaposlen npr u hotelu, svakako da je svestan da će neki od praznika morati da radi.

Dužnost rada u dane praznika poslodavac utvrđuje odlukom polodavca o rasporedu radnog vremena.

Što se tiče plaćanja, važno je znati da ukoliko zaposleni mora da radi na dan praznika poslodavac je dužan da za taj dan plati uvećanu zaradu. Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, za rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110% od osnovice. To znači da poslodavac može da predvidi uvećanje zarade i veće od toga, ali ne može da odred uvećanje manje od 110%.

Zaposleni koji ne radi na dan praznika ili krsne slave ostvaruje pravo na naknadu pune zarade.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan.

Pravo zaposlenih da ne rade na dan svog verskog praznika

Pored toga što je za gore pomenute praznike zakon odredio da se praznuju neradno,  Zakon o državnim i verskim praznicima u članu 4. propisuje i da zaposleni, shodno svojoj veroispovesti, imaju pravo da ne rade u dane sledećih verskih praznika:

1) pravoslavci – na prvi dan krsne slave;

2) katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica – na prvi dan Božića i u dane Uskršnjih praznika počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa, prema njihovom kalendaru;

3) pripadnici islamske zajednice – na prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama;

4) pripadnici jevrejske zajednice – na prvi dan Jom Kipura.

Ovde odmah ukazujemo na razliku u definisanju neradnih dana za državne i verske praznike koji se praznuju neradno na nivou cele Republike Srbije, a o kojima smo pisali u prethodnom delu teksta, u odnosu na neradne dane za ovde pomenute verske praznike, koji se razlikuju od zaposlenog do zaposlenog, shodno verskom opredeljenju.

Za razliku od državnih i verskih praznika koji se praznuju neradno na državnom nivou, gde zakonodavac predviđa dužnost ili mogućnost za neke poslodavce da organizuju rad i tako obavežu svoje zaposlene da na praznik koji se praznuje neradno ipak radi, drugačija je situacija sa ovde pomenute četiri vrste verskih praznicika. 

Zakon o državnim i verskim praznicima u članu 4. propisuje da „zaposleni imaju pravo da ne rade“ u dane verskih praznika. Ovom pravu zaposlenog da ne radi odgovara dužnost poslodavca da odobri plaćen neradni dan. Drugim rečima za sva odsustva koja su predviđena članom 4. Zakona (verski praznik koji nije državni, već zavisi od ličnog verskog opredeljenja), ne postoji mogućnost poslodavca da jednostrano utvrdi radnu obavezu zaposlenom odnosno uskrati pravo na odsustvo.

Pošto pišemo o slobodnaom danu za dan krsne slave, daćemo primer zaposlenog pravoslavne veroispovesti. Naime, moguće je da lice pravoslavne veroispovesti radi na dan pravoslavnog Božića, ako je zaposleno npr kod poslodavca kod koga je priroda posla taka da je obavezan ili opravdan neprekidni rad. Poslodavac može takvom zaposlenom da naloži rad na dan 07. januara, s tim da je dužan da mu plati uvećanu zaradu za rad na dan Božića, uz uvećanje od najmanje 110%. Međutim, istom tom zaposlenom poslodavac ne može da naloži rad na dan njegove krsne slave. Pravo je zaposlenog da na dan svoje slave ne radi, kao što je i dužnost poslodavca da mu neradni dan za slavu obezbedi, te da mu plati naknadu zarade za taj radni dan u visini prosečne plate po radnom času iz poslednjih 12 meseci.

Zaposleni se po pravilu prilikom zasnivanja radnog odnosa izjašnjavaju poslodavcu koje su veroispovesti, kako bi poslodavac nesporno mogao da zna koje praznike praznuje konkretan zaposleni. Takođe, pravoslavci su dužni da se izjasne o tome koja im je krsna slava, kako bi poslodavac na vreme znao na koji dan na tog zaposlenog izvesno ne može da računa.

Šta ako praznik pada na vikend, a šta ako slava pada na neradan dan?

Zakon uređuje i situaciju kada praznični dan pada na nedelju, koja je za većinu zaposlenih i inače neradan dan. Tako je propisano da ako jedan od datuma kada se praznuju državni praznici Republike Srbije padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana. Primera radi novogodišnji praznici praznuju se neradno na 01. i 02. januar. Ukoliko je 01. januar u nedelju, onda su neradni dani 02. i 03. januar – ponedeljak i utorak. Treba skrenuti pažnju, a što mnoge buni, da zakon ne kaže „vikend“, već samo propisuje prenošenje praznovanja sa nedelje na prvi sledeći radni dan. To znači da ako praznični dan pada na subotu, isti se ne prenosi na prvi sedeći radni dan.

U primeru novogodišnjih praznika, ako bi 01. i 02. januar pali na vikend, onda bi neradan bio samo ponedeljak, 03. januar. Ovo stoga što zakon nije predvideo da se praznik koji pada na subotu prenosi na prvi sledeći radni dan, pa se u našem primeru, gde su 01. i 02. januar subota i nedelja, samo nedelja, 02, januar, prenos na ponedeljak, dok se subota 01. januar ne prenosi.

Navedeno zakonsko pravilo (ako jedan od datuma koji se praznuju neradno pada u nedelju, ne radi se prvog narednog dana, ne odnosi se ni na verske praznike koji se praznuju shodno veroispovesti zaposlenog, pa tako ni na krsnu slavu. To značu, da ako krsna slava pada na vikend il  na neki drugi neradni dan, taj dan se ne prenosi na prvi slobodan dan, odnosno zaposleni ne može da prense slobodan dan krsne slave koja pada na neradan dan na prvi sledeći radni dan. To na kraju znači da poslodavac nije dužan da vam da slobodan dan prvi naredni radni dan, ako vam krsna slava pada na neradan dan.