Vodoinstalateri: Zarađujemo više nego pristojno, ali smo i dostupni 24 sata

Poziv u pola noći i još jedna hitna intervencija. A na terenu poznata slika – voda se izliva na sve strane, kupatilo pliva u vodi. Nema dileme, cev je negde zapušena, a upravo u takvim situacijama poseže se za brojem vodoinstalatera, jer važno je samo da problem bude brzo rešen i da kupatilo „presuši“. 

Kako sagovornici Infostuda, majstori Marjan Ilić i Jovan Milenković kažu, najčešći krivac zagušenja su vlažne maramice, ali su tokom prakse iz kanalizacionih cevi izvlačili razne predmete, osveživače, čepove, ostatke hrane, voće, povrće, pa čak i glavice kiselog kupusa! 

Ne treba da čudi onda što su vodoinstalateri danas među najtraženijim majstorima na tržištu rada, sa zaradama često većim od lekarskih i profesorskih. Uporedo sa rastućom potražnjom, promenio se i odnos obrazovnog sistema prema ovom zanimanju – smer za vodoinstalatere, koji je godinama bio ukinut, ponovo se vratio u škole i puni učionice. 

Zanat se vraća u škole 

Na tržištu rada već dugo nedostaje zanatlija svih profila. Ipak, poslednjih godina i to se polako menja. Majstori su ponovo na ceni, pa su konačno počela i zanatska odeljenja da upisuju više učenika. Jedan od upadljivijih primera je trogodišnji smer za vodoinstalatere, koji se od prošle godine izučava sa još dva zanata kroz buduće zanimanje -instalater vodovoda, klima uređaja i grejanja. Očekujemo da već za manje od dve godine iz klupa izađe prva generacija ovih majstora, a interesovanje je za sada izuzetno veliko, rekao nam je Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola. 

Kako Antić kaže, nekada je važilo nepisano pravilo da đaci sa zanata nisu naročito cenjeni i da majstorska diploma ne znači sigurnu budućnost. 

– To se promenilo, a danas ima posla za molere, tapetare, parketare, stolare, vodoinstalatere i ostala građevinska i tehnička zvanja. Ispostavilo se da već za vreme školovanja đaci počinju da rade i zarađuju mnogo više od prosečne plate u Srbiji. Mogu sebi da priušte dobar automobil, letovanje, pristojan život, što nemaju ni mnogi sa fakultetskim diplomama. Visoke tehnologije jesu promenile mnogo toga, prete da ukinu neka zanimanja, ali veštačka inteligencija ne može da zameni zanat“, zaključuje Antić. 

Da se interesovanje za vodoinstalaterski zanat povećalo potvrđuje i Danijela Dimevska, direktorka Tehničke škole Novi Beograd, koja navodi da već dve godine zaredom popunjavaju odeljenja ovog smera. 

– Prošle godine, kada je ovaj smer ponovo otvoren, ali izmenjen uz novu standardizaciju zanimanja i nove ishode, upisali smo jedno odeljenje sa oko 30 đaka, a ove godine dvostruko više. Takav porast interesovanja nas veoma raduje. Već za vreme prakse tokom školovanja, đaci stupaju u kontakt sa firmama u kojima kasnije dobijaju zaposlenje, a oni koji se odluče da nastave da se obrazuju, mogu da se dokvalifikuju”, kaže Dimevska. 

Instalater vodovoda, klima uređaja i grejanja izučava se u još nekoliko obrazovnih ustanova u Beogradu, ali i Tehničkim školama širom Srbije.  

Zarada dobra, ali uz dostupnost 24 sata   

Osim što mogu lako da pronađu posao u građevinskim firmama, komunalnim i privatnim preduzećima, vodoinstalateri mogu da rade i samostalno. Braća Marjan Ilić i Jovan Milenković su pre deset godina kao dvadesetogodišnjaci počeli da se bave ovim zanatom, a već nekoliko godina u Beogradu imaju svoju firmu “Majstor Mile”, koja nosi ime po njihovom dedi od koga su nasledili zanat.  

– Iako nisam završio stručnu školu, zanat sam naučio kroz praksu. Prve veštine stekao sam još kao dete, pomažući starijim članovima porodice, a naročito dedi. Vreme potrebno da se neko osposobi za samostalan rad u velikoj meri zavisi od posvećenosti, sposobnosti i rada. Tehnika se nauči brže, ali iskustvo, procena i sigurnost dolaze tek vremenom, kaže Marjan i dodaje da su za ovaj zanat važni preciznost, strpljenje, tehničko razumevanje, snalažljivost, fizička spremnost i profesionalan odnos prema klijentima.  

Jovan dodaje da posla imaju tokom cele godine, a da im radni dan često traje znatno duže od standardnih osam sati. 

– Može pristojno da se živi od našeg posla, ali mora i mnogo da se radi. U firmi nas radi desetak i dostupni smo 24 časa za pozive i hitne intervencije. Juče sam recimo počeo ujutru u 7, radio do deset uveče, a već u tri ujutru sam morao da odgovorim na hitan poziv zbog poplave u stanu na Voždovcu. 

Više posla nego majstora 

Cene usluga zavise od vrste posla, materijala, vremena trajanja, hitnosti i kompleksnosti zahvata. U Beogradu su cene u proseku više u odnosu na manje gradove, zbog troškova i potražnje. Hitne vodoinstalterske intervencije, u toku noći koštaju najmanje 6.000 dinara, ali u zavisnosti od težine posla i problema, mogu da doguraju i do nekoliko stotina evra. 

Kako naši sagovirnici kažu, radni dan im uglavnom počinje pregledom prijava i organizacijom terena, a najčešći poslovi su otklanjanje curenja, zamena ventila, ugradnja bojlera, montaža sanitarija, odgušenja i popravke starih instalacija. U sezoni adaptacija, rade i kompletne rekonstrukcije kupatila. 

– Hitne intervencije su uglavnom zbog pucanja cevi i odgušenja, a najviše vremena, oduzimaju složena renoviranja kupatila i rešavanje problema na starim instalacijama gde nikada ne znate šta vas čeka dok ne otvorite zid, objašnjava Marjan i dodaje da u glavnom gradu često nailaze na stare instalacije koje nisu redovno održavane, zbog čega dolazi do pucanja dotrajalih ventila, cevi i poplava.  

– Uzrok zagušenja su pre svega vlažne maramice, ali nažalost događalo se da to budu i pelene. Često se dešava da problem napravi korišćeno ulje od prženja, talog kafe, zemlja za cveće, kao i hrana, koju ljudi olako bace WC šolju misleći da je kanta za otpatke, poput krastavaca, šargarepa, a sada u sezoni kupusa i cele glavice ovog povrća, priča Jovan situacije sa terena. Kako dodaje, često se događa da u vodovodnim instalacijama završe osveživači prostorija, razni predmeti, a jedan od najtežih slučajeva bio je metalni poklopac od flaše, koji nekoliko ekipa pre njih nije mogla da pronađe. 

– Konačno smo uspeli da lociramo uzrok i magnetnim nastavkom smo ga izvukli, a važnu ulogu u detekciji igraju kamere koje sada sprečavaju da porušimo pola kupatila da bi utvrdili gde je zagušenje.  

Kako Marjan dodaje, na teren dolaze sa neophodnim ručnim alatom, ali ako treba tu su i bušilica, brusilica, hilti i mašina za odgušenje kanalizacije, kao i specijalizovani alati, poput kamera za detekciju curenja i inspekciju instalacija. 

– Naš zanat je izuzetno tražen, pa posla ima više nego majstora. Zadovoljni smo zaradom, ali osim konkurentnim cenama do velikog broja mušterija i angažmana smo se probili kvalitetom rada, brzinom, znanjem, poštovanjem rokova, kao i preporukama klijenata. Mesečna zarada zavisi od broja intervencija, rada u hitnim slučajevima i sezone. Prosečno, samostalni majstor može zaraditi od 2.000 do preko 3.000 evra mesečno, a tokom sezona adaptacija i više”, kažu naši sagovornici i dodaju da kolege koje se spremaju da započnu samostalni biznis, moraju da ulože od 5.000 do 6.000 evra za nabavku alata. Savetuju ih da uče od iskusnih majstora, rade što više na terenu i ulažu u kvalitetan alat.  

Naslovna fotografija: Marjan Ilić i Jovan Milenković