Koje veštine će vas učiniti poželjnim kandidatom u 2026

Tržište rada se menja brže nego ikada, a poslodavci u 2026. godini neće tražiti samo odlično poznavanje engleskog jezika, tehničku pismenost i baratanje Excelom. Iako su ove veštine i dalje važne, u prvi plan dolaze prilagodljivost, brzo učenje, kreativno rešavanje problema i snalažljivost u digitalnom svetu.

Pod tim se podrazumeva ne samo korišćenje savremenih digitalnih alata, već i razumevanje načina na koji oni unapređuju rad, od AI alata do kolaboracionih platformi poput Teamsa, Slacka i Google Workspacea. Kandidati koji znaju da ih primene u praksi imaće najveće šanse da se izdvoje i otvore vrata željenim pozicijama.

Posebna pažnja usmerena na sposobnost kandidata da koriste savremene digitalne i AI alate

Prema predviđanjima Jovane Živanić, ekspertkinje za regrutaciju u kompaniji A1, tehničke veštine povezane sa bezbednim i efikasnim poslovanjem biće posebno tražene. Pre svega veštine vezane za veštačku inteligenciju i podatke, cloud tehnologije, razvoj softvera i sajber bezbednost.

– Ove veštine biće važne ne samo u IT sektoru, već i u svim ostalim industrijama, od tradicionalnih do finansija, e-commerce-a, logistike i drugih, gde tehnologija ima sve veću ulogu u svakodnevnom poslovanju, kaže Živanić i dodaje da znanja vazana za veštačku inteligenciju postaju sve važnije i za netehničke uloge.

Na razgovorima posvećujemo pažnju proceni sposobnosti kandidata da koriste savremene digitalne i AI alate, jer to može predstavljati dodatnu prednost i pokazuje kako mogu doprineti efikasnijem radu i unapređenju ustaljenih praksi i procesa”, objašnjava naša sagovornica.

Soft veštine i pristup radu

Prilagodljivost, sposobnost učenja i inicijativa za unapređenje načina na koji se radi – biće po mišljenju Jovane Živanić kvalifikacija broj jedan budućih zaposlenih.

-Važno nam je da sa nama rade ljudi koji su prilagodljivi i fleksibilni. Cenimo kandidate koji su radoznali, otvoreni da se prilagode i usvoje nove načine rada i koji se dobro snalaze u okruženju koje donosi stalne promene, kaže Živanić.

Primećuje se jasna promena u veštinama koje poslodavci danas traže u odnosu na period pre dve do tri godine.

– Posebno se ceni inicijativa da kandidati doprinesu unapređenju procesa, automatizaciji i efikasnijem upravljanju zadacima, što se ranije tražilo u manjoj meri, objašnjava naša sagovornica i dodaje da fokusiranost na rešavanje problema često izostaje u CV-jevima.

– Kada pričamo o tehničkim veštinama, želeli bismo da imamo bolji prikaz projekata na kojima je kandidat učestvovao, šta su bile njegove odgovornosti, alati i programi u kojima je radio. Umesto samo nabrajanja, najbolje je pokazati kako su veštine primenili na projektima, u timu ili u unapređenju nekog procesa, uključujući relevantne sertifikate i digitalne alate.

Šta je minimum u 2026

Prema rečima Svetozara Markovića, rukovodioca regrutacije u Workforce Serbija, minimum za većinu kandidata u 2026. godini biće znanje engleskog jezika na B1 nivou, digitalna pismenost i srednji nivo rada u Excel-u.

– Znanje engleskog je gotovo neophodno za većinu pozicija, posebno u međunarodnim kompanijama ili timovima koji svakodnevno komuniciraju sa inostranstvom. Poslodavci takođe očekuju da se kandidati snalaze u različitim digitalnim alatima i okruženjima, od kolaboracionih platformi (Teams, Slack, Google Workspace), preko rada sa savremenim digitalnim alatima.

Samo navođenje poznavanja AI alata, međutim, više nije dovoljno da se kandidat izdvoji. U narednom periodu može se očekivati da će kompanije biti znatno preciznije u definisanju šta podrazumevaju pod AI i digitalnim veštinama po konkretnim ulogama, dok će kandidati koji mogu jasno da pokažu kako su te alate koristili u realnim poslovnim situacijama imati značajnu prednost.

– Od tehničkih veština, srednji nivo rada u Excelu i dalje je vrlo tražen, naročito razumevanje i praktična primena funkcija za obradu i analizu podataka (poput VLOOKUP-a, Pivot tabela), što je posebno važno u administrativnim, finansijskim i operativnim ulogama. A, kada je reč o soft veštinama, poslodavci sve više vrednuju sposobnost učenja „u hodu“, proaktivnost i agilnost u prilagođavanju promenama. Mladi koji tek ulaze na tržište rada treba da razvijaju preduzetnički mindset i budu spremni da prepoznaju prilike, donose odluke i preuzimaju odgovornost za svoj razvoj i napredovanje u poslu”, objašnjava on.

Kako kaže, svaka oblast, međutim zahtevaće određene specifične veštine:

– U IT sektoru i analitici – ključni za automatizaciju poslovnih procesa i unapređenje donošenja odluka zasnovanih na podacima biće Python, R i drugi alati za analizu podataka, kao i veštačka inteligencija (AI) i mašinsko učenje. Na prodaji i komercijalnim funkcijama ceniće se poznavanje i optimizacija sistema za upravljanje odnosima sa klijentima CRM, uključujući automatizaciju procesa, prilagođavanje izveštavanja i unapređenje efikasnosti timova. Za inženjerske i proizvodne role, fokus će biti na automatizaciji i optimizaciji proizvodnih i operativnih procesa, uz kontinuirano unapređenje efikasnosti i pouzdanosti. U administraciji, finansijama i logistici i dalje će biti traženo napredno rukovanje alatima za analizu podataka i sistemima za upravljanje poslovnim procesima, poput Excela.

Otkrivanje kompetencija

Marković dodaje da će lideri i menadžeri morati da prevaziđu sopstvene predrasude i pristupe zaposlenima sa većom empatijom.

– Emocionalna agilnost, sposobnost razumevanja i podrške članovima tima, kao i prilagođavanje različitim stilovima rada postaće jednako važni kao i tehničke kompetencije.

Kako navodi, u 2026. godini regruteri će se još više oslanjati na simulacije, case study zadatke i precizne „skills assessment“ testove koji jasno potvrđuju nivo znanja. Metode poput CBI omogućavaju da se kroz konkretne primere iz prethodnog iskustva proceni kako kandidat primenjuje veštine u realnim situacijama.

– Očekuje se da će procesi postati još automatizovaniji, sa personalizovanim testovima po roli, uključujući in-tray vežbe i real-time simulacije,koje omogućavaju neposrednu proveru praktičnih veština kandidata. Ostaće važna i provera referenci, jer potvrđuje ne samo tehničke sposobnosti, već i ponašanja, pristup rešavanju problema i adaptabilnost kandidata”, kaže naš sagovornik.

Komunikacija i saradnja u hibridnim timovima biće takođe presudna.

– S obzirom na rastući trend remote i hibridnog rada, mladi će morati da razviju veštine efikasne komunikacije i saradnje sa kolegama na daljinu, koristeći digitalne alate i razumevajući dinamiku tih okruženja.

Empatija i emocionalna inteligencija biće od posebnog značaj, objašnjava Marković i na kraju savetuje da se ključne veštine izdvoje na početku CV-ja i podrže konkretnim dokazima – projektima, rezultatima ili sertifikatima.

-Merljivi podaci, procenti, brojevi, postignuti rezultati, opisi uspešnih projekata ostavljaju daleko jači utisak, a linkovi ka portfoliju ili sertifikatima dodatno povećavaju kredibilitet.