Kako da pronađeš smisao u poslu – čak i kada nije iz snova

Za nekoga posao znači stabilnost i sigurnost, redovna plata, krov nad glavom i plaćeni računi. Drugima to nije dovoljno i ako u onome što rade ne pronađu svrhu i dublji smisao, teško izdrže duže vreme.

Sagovornice Infostuda psihološkinja Mirjana Tomić i stručnjak za profesionalni razvoj Tamara Vlahović veruju da čak i kada posao nije iz snova, smisao može biti – u ljudima sa kojima radimo, u nečemu što možemo da naučimo, u malim rezultatima koje postižemo svakog dana, može biti prilika da rastemo, učimo, pomognemo drugima ili da bolje upoznamo sebe.

Nastavnik koji u lošim uslovima i sa skromnom platom, recimo ostaje u školi zbog učenika kojima može da pomogne, ili pravnica koja suvoparan kancelarijski posao vidi kao izvor sigurnosti, ali energiju i ispunjenost pronalazi kroz volontiranje i besplatnu pravnu pomoć – samo su neki od primera koje ističu.

– Važno je da to što radimo za nas ima smisla, da nam je vredno i da u njemu pronađemo nešto što nas pokreće. Ne mora svaki posao biti ispunjenje naših snova, ali smisao i svrha u poslu i radu generalno imaju ulogu „psihološkog goriva”, kaže Mirjana i dodaje da sagorevanje na poslu, često nije posledica prevelikog obima posla, već upravo osećaj da ono što radimo nema svrhu, a da ljudi koji osećaju i smatraju da njihov rad ima smisao, imaju veću motivaciju, otporniji su na stres i pokazuju veće ukupno zadovoljstvo životom.

Izostanak priznajna i povratne informacje narušava osećaj svrhe

Tamara Vlahović veruje da svaki posao može imati smisao, čak i onaj koji deluje privremeno ili rutinski.

– I privremeni i povremeni, iako kratkotrajni poslovi, mogu biti svrsishodni i smisleni, jer kroz njih stičemo kontakte, spoznajemo svoje preferencije, talente i mogućnosti”, kaže ona i dodaje da ono što najčešće narušava osećaj svrhe jeste izostanak priznanja i povratne informacije.

– Kada izostane potvrda da lična angažovanost vredi nečemu ili nekome, a to se često dešava jer se podrazumeva da svako zna svoj posao, tada izostanu pohvale i nagrade za trud. To je zapravo poziv na preispitivanje sopstvenog sistema vrednosti i motivacije, da vidimo šta nam je zaista važno i gde naš rad može da ima smisla.“

Može li sigurnost da zameni smisao?

Tamara smatra da je plata kao finansijska sigurnost, najčešći izvor motivacije:

– Nekima u životu nije potrebno da imaju šire razloge zašto “mora” da se radi. Znaju da “cilj opravdava sredstva” i to je dovoljno veliki i praktičan razlog da na istom poslu započnu ali i završe karijeru. Njima je “sigurnost” svakog prvog u mesecu, jedinica mere iskustva. Drugima je potrebno nešto više. To su razvojni razlozi zbog kojih ljudi često odlaze. Neki ljudi vole da pripadaju, da budu deo nečeg većeg, drugi – da pomažu drugima, ili izazove kroz koje mogu iznova da potvrđuju svoje vrednost, da se razvijaju i napreduju.

Mirjana Tomić dodaje da plata može biti smisao, ali uglavnom samo kratkoročno:

– Ukoliko nekoga dominantno motivišu materijalna nagrada ili sigurnost, veća je verovatnoća da će duže tolerisati posao koji samo „plaća račune“ S druge strane, ako je nekome prioritet razvoj, kreativnost, osećaj pripadanja, vrlo brzo neće više biti dovoljna materijalna sigurnost. Nijedan pristup nije pogrešan, ključno je da čovek ima svest šta je njemu važno i da se upravlja prema sopstvenim merilima uspeha, bez upoređivanja s drugima.

Sami kreiramo smisao

Naše sagovornice ukazuju da pronalazak smisla u poslu leži u našem sistemu vrednosti i motivima koji nas pokreću. Ako smo svesni šta nam je zaista važno, lakše ćemo razumeti da li nam sadašnji posao zaista odgovara ili je vreme da potražimo nove izvore smisla.

Tamara se priseća bivšeg studenta ekonomije koji je tokom prakse radio rutinske administrativne zadatke, ali je kroz razmišljanje o sopstvenim motivima i veštinama otkrio da ga ispunjava pomaganje drugima. Promenio je fakultet, završio obuku za trenere razvojnih veština i danas radi u HR-u u javnom sektoru, unapređujući procese koji podržavaju razvoj zaposlenih.

Slično tome, radnica u špediciji, umorna od papirologije, otkrila je da joj zapravo nedostaju znanja o pravilnicima i procedurama, pa je upisala Pravni fakultet i nedavno stekla uslov za IV godinu. Pokazala je da motivaciju i smisao možemo pronaći kroz učenje i lični razvoj, bez obzira na godine ili početnu monotoniju posla.

– U najvećoj meri smisao dolazi od nas, jer isti posao nekome može da bude ispunjujući, a drugu osobu da frustrira. Posao koji danas doživljavamo kao nužnu obavezu može vremenom postati izvor rasta, ako promenimo ugao gledanja. Nije uvek realno, nekada nema mnogo mogućnosti izbora i tu treba biti objektivan. Ali ono što je do pojedinca jeste koliko svrhe će da „učita“ u svoj posao. Tako će recimo na pitanje „Šta radiš?“ tri građevinska radnika dati različite odgovore. Jedan će reći; „Evo, spajam cigle“; drugi: „Gradim zgradu“, a treći; „Podižem crkvu“, objašnjava Mirjana.

Šta je vaš posao iz snova

Za Tamaru svrha je razlog i ujedno i odgovor na pitanje – zašto radimo ono što radimo. Kako kaže, “posao iz snova” se često interpretira različito.Iako ne sanjamo svi iste snove, svrha nam daje neophodnu energiju da zadržimo motivaciju, posebno u teškim danima i izazovnim uslovima, kada ne ide sve onako kako smo zamišljali ili želeli, kaže ona i podvlači da možemo u okviru posla potražiti mikrosvrhu.

– To je ono malo, simbolično i dobro delo koje sebi i drugima možemo priuštiti – lepa reč, pomoć, podrška, fokusiranje na pozitivne stvari, trinaesta plata, skraćeno radno vreme, rad od kuće, uzimanje slobodnog dana bez opravdanja, ili edukacija tokom radnog vremena. Mali koraci i rituali pomažu da svakodnevno gradimo osećaj svrhe.

– Ona ističe nedavni primer seniora koji je bio iscrpljen haotičnom situacijom u firmi, ali je kroz proces rada i samoprocene, uspeo da prepozna šta ga zaista pokreće – ekspertski deo posla, povezanost sa timom i vrednosti kompanije

“Kada je postavio jasne ciljeve i inicirao razgovore sa direktorima uz konkretne predloge poboljšanja, njegovo zadovoljstvo i motivacija su naglo porasli. To je najbolji primer da smisao u poslu ne pronalazimo spolja, već ga gradimo sopstvenim stavom i akcijom.“

Kako pronaći svrhu i u „običnom“ poslu?

Naše sagovornice izdvajaju nekoliko pravila i malih koraka:

1. Povezati posao sa sopstvenim vrednostima. Treba razmišljati o širem kontekstu posla i naći vezu sa nekim od ličnih vrednosti – kome pomažem, šta ostaje kao trag mog posla, koji je širi doprinos mojih zadataka?“

2. Fokusiraj se na ono što posao daje. Umesto stalnog preispitivanja šta nam posao oduzima, zapitajmo se šta dobijamo – nova znanja, reference, kontakte, iskustvo.

3. Postavljaj ciljeve. Dan treba da počnemo mišlju zbog čega ustajemo i šta tog dana želimo da ostvarimo, a završimo refleksijom šta smo doprineli sebi, porodici, poslu, svetu.

4. Neguj optimizam i traži podršku. Perspektiva se lakše menja kroz razgovor s kolegama i povezivanje sa drugima.

5. Uvedi rutine i male rituale. Oni daju osećaj kontrole, što smanjuje stres i gradi stabilnost. To mogu biti sitnice, jutarnja kafa pre početka smene, beleženje tri stvari na kojima ste zahvalni na kraju dana ili kratka šetnja tokom pauze. Upravo te rutine često prave razliku između dana „koji samo moramo da odradimo“ i dana u kojem osećamo balans.

Nekada, međutim, ni najbolja strategija ne pomaže. Kako naše sagovornice zaključuju, ako su lične i kompanijske vrednosti previše udaljene, ako je narušeno zdravlje ili smo iscrpeli sve opcije i osećamo da stagniramo, tada je vreme za promenu posla. Pod uslovom da i to nije matrica koja se ponavlja, jer ako dođe do promene posla više puta, a osećaj ostaje, možda ipak nije do posla.

Na naslovnoj fotografiji: Tamara Vlahović i Mirjana Tomić