Da li možete da odete u inostranstvo tokom bolovanja

Prilikom korišćenja bolovanja, odnosno plaćenog odsustva sa rada radi izlečenja, ne postoje pravna pravila o tome kako tačno zaposleni koji odsustvuje sa rada treba da se ponaša. Postoje pravila koja daje lekar i kojih se pridržavate jer je njihov cilj vaše što skorije ozdravljenje, ali nema preciznih pravila u važećim propisima. Smisao samog prava na odsustvo sa rada zbog toga što iz zdravstvenih razloga niste sposobni da obavljate svoje obaveze na poslu, jeste da se zaposlenom pomogne i olakša ozdravljenje. Radi se o višoj sili kao razlogu sprečenosti za rad i zakon zbog toga daje pravo zaposlenom na odsustvo tokom kojeg prima naknadu zarade.

Ipak, zaposleni nije slobodan da se tokom bolovanja ponaša kako god poželi, a da to nema određene posledice po pitanju njegovih prava iz radnog odnosa i prava iz zdravstvenog osiguranja. Naime, važeći propisi ipak definišu da za određene situacije koje se smatraju zloupotrebom prava na bolovanje mogu nastati pravne posledice po zaposlenog. U ovom tekstu pisaćemo o tome šta se može smatrati zloupotrebom prava na bolovanje, koje to posledice može imati i kako se u to sve uklapa mogućnost odlaska u inostranstvo tokom bolovanja.

Mogući gubitak prava na naknadu zarade-prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju

Prema članu 84. Zakona o zdravstvenom osiguranju osiguraniku privremeno sprečenom za rad ne pripada pravo na naknadu zarade, bez obzira na isplatioca (poslodavac ili RFZO) u sledećim slučajevima:

1) ako je namerno prouzrokovao privremenu sprečenost za rad;

2) ako je privremena sprečenost za rad prouzrokovana upotrebom alkohola ili upotrebom psihoaktivnih supstanci;

3) ako je namerno sprečavao ozdravljenje, odnosno osposobljavanje za rad;

4) ako se bez opravdanog razloga ne podvrgne lečenju, osim ako za lečenje nije potreban pristanak predviđen zakonom;

5) ako se bez opravdanog razloga ne javi:

(1) izabranom lekaru u roku od tri dana od dana nastanka privremene sprečenosti za rad;

(2) prvostepenoj lekarskoj komisiji po uputu izabranog lekara;

(3) stručno-medicinskom organu u roku od tri dana od dana dobijanja poziva za izlazak pred stručno-medicinski organ;

6) ako se za vreme privremene sprečenosti za rad bavi privrednom ili drugom aktivnošću kojom ostvaruje prihode;

7) ako bez dozvole stručno-medicinskog organa Republičkog fonda otputuje iz mesta prebivališta, odnosno boravišta ili ako izabrani lekar, odnosno organ nadležan za kontrolu ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrdi da ne postupa po uputstvu za lečenje;

8) ako prima naknadu zarade po drugim propisima;

9) ako zloupotrebi pravo na korišćenje odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad na neki drugi način;

10) ako je na izdržavanju kazne zatvora;

11) ako se prema njemu sprovodi mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi i obaveznog lečenja alkoholičara i narkomana u zdravstvenoj ustanovi.

Kao što vidimo, Zakon o zdravstvenom osiguranju, koji uređuje isplatu naknade zarade tokom bolovanja, propisuje niz situacija koje za posledicu imaju gubitak prava na naknadu zarade.

Jedna od tih situacija je i odlazak iz mesta prebivališta bez dozvole lekara ili lekarske komisije (što zavisi od toga ko vodi bolovanje). Prema tome, zaposlenom ipak nije dopuštena potpuna sloboda ponašanja tokom bolovanja jer je moguća posledica određenih postupaka gubitak prava na naknadu zarade.

Otkaz zbog zloupotrebe prava na bolovanje-prema Zakonu o radu

Prema članu 179. stav 3. tačka 3) Zakonu o radu, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad.

Citirana zakonska odredba se na svaki konkretan slučaj primenjuje na taj način da mora postojati jasna namera da se pravo na bolovanje zloupotrebi, što zavisi od konkretnih okolnosti i ne može da  uspostavi neko jasno precizno pravilo koje bi obuhvatalo svaki mogući vid zloupotrebe.

U tom smislu se ne može svako napuštanje mesta prebivališta bez dozvole izabranog lekara (ako on vodi bolovanje) ili lekarske komisije (ako je ocenjivanje sprečenosti za rad u njenoj nadležnosti) smatrati zloupotrebom prava na bolovanje, već se to ocenjuje od slučaja do slučaja.

Tome u prilog govori i sentenca Presude Vrhovnog kasacionog suda u predmetu Rev2 842/2017 od 30.11.2017. godine, koja je utvrđena na sednici Građanskog odeljenja tog Suda od 24.04.2018. godine. Prema citiranoj Presudi, a polazeći od odredbe Zakona o radu kojom je propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad, sud je zaključio da se o takvoj zloupotrebi može govoriti u situaciji kada zaposleni sprečava svoje ozdravljenje, odnosno kada privremenu sprečenost za rad koristi suprotno razlozima zbog kojih je ustanovljena“.

U predmetnom postupku zauzet je stav da, i pored toga što je utvrđeno da je zaposlena samoinicijativno napustila svoje prebivalište za vreme trajanja privremene sprečenosti za rad, „ona na taj način nije sprečavala svoje ozdravljenje, niti je takvo postupanje uticalo na produženje njene sprečenosti za rad“.

Dalje je sud zaključio da „zloupotreba privremene sprečenosti za rad nastaje korišćenjem bolovanja u vreme kada zaposleni nije bolestan i kada je sposoban za rad, ali i kada se tokom sprečenosti za rad ponaša suprotno propisanoj terapiji ili svrsi zbog koje je odsustvo sa posla odobreno“.

Sud je utvrdio da u konkretnom slučaju nije utvrđeno da se zaposlena ponašala suprotno propisanoj terapiji time što je otputovala iz mesta prebivališta, niti je sprečila svoje ozdravljenje i pogoršala svoje zdravstveno stanje, jer priroda njene bolesti nije zahtevala ograničeno kretanje, mirovanje ili ležanje.

Stoga, po stavu Suda, napuštanje mesta prebivališta bez dozvole stručno – medicinskog organa matične filijale Fonda zdravstvenog osiguranja može samo biti razlog da isplatilac naknade zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zahteva povraćaj isplaćenih sredstava od zaposlene, u skladu sa odredbama Zakona o zdravstvenom osiguranju , koje smo citirali u prethodnom poglavlju ovog teksta.

Odredbama člana 85. Zakona o zdravstvenom osiguranju propisani su slučajevi u kojima osiguraniku privremeno sprečenom za rad ne pripada pravo na naknadu zarade. Navedeni slučajevi kada se gubi pravo na isplatu bolovanja ne mogu sami po sebi automatski biti osnov za otkaz ugovora o radu zbog zloupotrebe prava na bolovanje. Oni mogu biti od značaja kada se u kontekstu svih okolnosti slučaja ocenjuje da li postoji otkazni razlog  „zloupotreba pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad“ iz Zakona o radu. U konkretnom slučaju je ocenjeno da i pored napuštanja mesta prebivališta bez dozvole stručno-medicinskog organa nema zloupotrebe bolovanja. U nekom drugom slučaju bi možda takvo ponašanje predstavljalo zloupotrebu, ali konkretno ponašanje to nije bilo.

Kontrola ponašanja zaposlenog van radnog mesta od strane poslodavca je izuzetak

Vrhovni kasacioni sud je u gore citiranoj Presudi od 30.11.2017. godine, u predmetu Rev2 842/2017, takođe zaključio da je kontrola zaposlenog van mesta rada izuzetak koji se mora usko tumačiti.

Naime, sam Zakon o zdravstvenom osiguranju propisuje nekoliko procedura po kojima poslodavac može da zahteva od nadležnih stručno-medicinskih organa opravdanost bolovanja. Ukoliko poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom. Primera radi, ako sumnja u bolovanje koje je utvrdio izabrani lekar, može da se obrati lekarskoj komisiji RFZO rad ispitivanja opravdanosti bolovanja.

Imajući u vidu izloženo, a naročito načelo o zaštiti dostojanstva zaposlenog na radu, poslodavac van zakonom utvrđenih normi ne može proširivati svoja ovlašćenja radi vršenja kontrole rada zaposlenog, a posebno ne može da kontroliše njegovo kretanje van radnog vremena.

U tom smislu je pravno nedopušteno da poslodavac vrši kontrolu kretanja zaposlenog van radnog vremena, pa samim tim i odlaska van granica naše zemlje, o čemu detaljnije pišemo u nastavku.

Poslodavac nema ovlašćenje da kontroliše kretanje zaposlenog preko državne granice

Kao što smo već konstatovali, ne postoji bilo kakav pravni mehanizam koji bi dozvolio  poslodavcu da od Uprave Granične policije RS zahteva podatke o kretanju njegovog zaposlenog preko državne granice. Činjenica da je zaposleni na bolovanju ne utiče na navedeno pravilo jer se na taj način ne sme ograničavati sloboda kretanja koja je garantovana Ustavom i zakonima Republike Srbije.

Prema tome, kada se zaposleni koji je na bolovanju pojavi na državnoj granici, službenik Granične policije mu jedino zahteva putnu ispravu. On nema ovlašćenje da traži od vas da mu dostavite dozvolu lekara ili lekarske komsije da napustite mesto prebivališta, jer navedeni stručno-medicinski organi nisu ovlašćeni da vam u bilo kom smislu ograniče kretanje. Oni vam mogu uskratiti dozvolu da napustite mesto prebivanja samo u smislu da je moguća posledica izostanak isplate naknade zarade bez te dozvole.

U prethodnom delu teksta konstatovali smo i da je moguć otkaz ugovora o radu, ako to napuštanje mesta prebivanja u konkretnom slučaju predstavllja zloupotrebu prava na bolovanje.

Međutim, vama niko ne može da zabrani da se krećete, čak i ako nemate dozvolu lekara ili lekarske za napuštanje mesta prebivališta. Navedena dozvola se ne shvata doslovce kao zabrana kretanja, već kao preduslov za isplatu naknade zarade. Naravno da lekar ili lekarska komisija RFZO nemaju zakonsko ovlašćenje da nekome ograniče kretanje. Ograničavanje slobode kretanja moguće je isključivo zbog vođenja krivičnog postupka, zaštite javnog reda i mira, sprečavanja širenja zaraznih bolesti ili odbrane zemlje. Nikako nije dozvoljena zbog toga što ste na bolovanju.

Pored navedenog, Granična policija i ne treba da raspolaže informacijom da ste na bolovanju, niti bi zbog toga mogla da vam zabrani izlazak iz zemlje ili ulazak u zemlju. Ukoliko niste dobili dozvolu stručno-medicinskog organa da napustite mesto prebivališta, jedino rizikujete za posledicu obustavu isplate naknade zarade tokom bolovanja, pa možda i otkaz, ali nema rizika od toga da vam se zabrani izlazak iz zemlje, niti da se poslodavcu ili RFZO-u dostave podaci o vašem kretanju preko državne granice. Ni poslodavac niti RFZO imaju zakonsko ovlašćenje da takve podatke traže, niti Granična policija ima ovlašćenje da poslodavcu ili RFZO-u dostavlja bi kakve podatke o vašem kretanju.

Dakle, u pogledu korišćenja bolovanja, niko ne bi smeo da prati u tom smislu vaše kretanje preko granice. To je moguće samo na zahtev suda u nekom od gore pomenutih postupaka, ali ne i na zahtev poslodavca.