Radni vek u istoj firmi više nije ideal za mlade ljude

„Posao za ceo život“, nekada je bio cilj kom se težilo, ideal stabilnosti i uspeha. Danas, za sve veći broj mladih, koncept ugovora za stalno u istoj firmi, do penzije, više se ne doživljava kao sigurnost, već ograničenje. Za nove generacije, ključni su sposobnost prilagođavanja, kontinuirani razvoj i mogućnost izbora boljih prilika. Ne zadržavaju se nužno na jednom mestu, spremniji su da menjaju posao, kompaniju, okruženje i uloge, a pritom ih manje plaše i periodi bez formalnog zaposlenja.

Sagovornici Infostuda dr Veljko M. Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Ivan Minić, marketing stručnjak i konsultant u oblasti razvoja poslovanja i Marija Stanojević, People and Culture Lead, saradnica Career Launch platforme, saglasni su da sigurnost više nije fiksna plata i ugovor na neodređeno, već kombinacija veština, iskustva i mogućnosti izbora.

Kako kažu, odnos prema stalnom zaposlenju promenio se trajno i suštinski. Dok su nekad, česte promene posla bile smatrane „crvenom zastavicom“ u zapošljavanju, danas su HR stručnjaci spremni na to, prate kretanje kandidata kako bi brže reagovali i efikasnije upravljali procesom zapošljavanja.

„Starije generacije, poput baby boomera i generacije X, verovale su u stabilnost sistema koji se kasnije naglo raspao, zajedno sa brojnim industrijama i radnim mestima. Milenijalci su odrastali posmatrajući ta iskustva i razočaranja, u svetu koji se brzo menjao i na koji mnogi nisu uspeli da se prilagode. Istovremeno, upravo su oni prvi počeli da koriste nove mogućnosti koje su donele tehnologija i internet. Generacija Z danas ulazi na tržište rada sa potpuno drugačijim pogledom – za njih je takvo okruženje prirodno, pa samim tim donose i drugačije odluke kada je reč o karijeri“, objašnjava Minić i dodaje da mladi danas koriste sve mogućnosti koje postoje i vode se logikom: ako možeš da zaradiš isto ili više, a da imaš kontrolu nad svojim vremenom, zašto bi birao rigidnu strukturu.

Prema rečima Marije Stanojević, pre samo 10 godina, još je postojala želja za zadržavanjem u jednoj firmi, kao i razvijanjem u jednoj oblasti.

„Mi smo firmu, odnosno posao, doživljavali vrlo lično, a mladi danas vrlo odvajaju svoj posao od privatnog života. Takođe, kod naše generacije je postojao mnogo veći strah od potencijalnog gubitka posla, nego što to primećujem danas kod mladih.“

Dr Veljko M. Mijušković dodaje da mladi danas stabilnost doživljavaju – ne kao stalan posao, već kao sposobnost da brzo pronađu novi posao. To je pomeranje sa „sigurnosti pozicije“ na „sigurnost zapošljivosti“.

Prolazan trend ili trajna promena tržišta

„Ovo je trajna promena. Tržište rada je postalo dinamičnije, tehnologija brže menja zanimanja, a mladi se tome prilagođavaju. Ono što je nekada bio rizik –  promena posla, danas se sve više posmatra kao normalan korak u razvoju karijere“, smatra Mijušković.

Marija dodaje da se promenila i sama „koncepcija posla“ i zanimanja, pa mladi postaju svesni da posao koji odaberu u ovom trenutku neće tako izgledati, a možda čak ni postojati za nekoliko godina.

„Pojavom AI tehnologija, tržište rada se konstantno redefiniše, a samim tim i poslovi, odnosno nečije zanimanje, postaju sve više multidisciplinarni i fluidni. Sve više se ističe važnost kontinuiranog učenja i svestranosti kako bi se zadržala „konkurentnost“ na tržištu“.

Umesto stalnog posla, od 9 do 17 časova, sve veći broj radne snage želi freelance, projektni angažman, part-time poslove. Kandidati koji prate oglase za posao, često rade više poslova istovremeno, a ove promene najizraženije su u IT industriji i marketingu sa fokusom na društvene mreže.

„Stalni angažman izbegavaju zbog želje za slobodom, da bi pobegli od „korporativnog stereotipa rada“, kao i zbog većih finansijskih očekivanja. Primetno je i da su im često očekivanja od plate nesrazmerna sa iskustvom. Posebno je primetna kod generacije Z-ja potreba za balansom između posla i privatnog života. Isto tako su osvestili značaj mentalnog zdravlja, a to je nešto što mnoge generacije pre njih nisu uspele“, naglašava Stanojević.

Kako kaže, mladi se na poziciji uglavnom zadrže godinu do dve. A posao menjaju najčešće zbog nedostatka work-life balansa, nezadovoljstva platom, a takođe vrlo često i nemogućnosti za učenjem i daljim razvojem na trenutnoj poziciji.

Dr Mijušković podvlači da sigurnost više nije fiksna plata i ugovor na neodređeno, već kombinacija veština, iskustva i mogućnosti izbora. Za mnoge je važnije da mogu da napreduju, menjaju poslove i uslove rada, nego da ostanu na jednom mestu bez perspektive.

„Ekonomski uslovi su pokrenuli promenu, a vrednosti su je učvrstile. Nestabilnost tržišta, inflacija i tehnološke promene su pokazale da ni „siguran posao“ više nije apsolutna garancija. Mlađe generacije su to prihvatile i u svoje prioritete stavile fleksibilnost, balans i razvoj“, kaže dr Mijušković.

Ko diktira uslove na tržištu rada

Prema rečima Ivana Minića, pre samo desetak godina tržište rada je bilo takvo da su poslodavci diktirali sve, jer je procenat nezaposlenih bio relativno veliki i imali su mogućnost da biraju, dok sada nema dovoljno radne snage i sve više je izbor na zaposlenom.

„U prethodnih desetak godina mnogi poslodavci morali su drastično da menjaju svoje ustaljene modele. Pandemija je pokazala da se veliki broj poslova može obavljati i van kancelarije, odnosno na daljinu. Iako to nije moguće za sve profesije, udeo pozicija koje omogućavaju fleksibilan rad značajno je porastao – sa oko 10–15% pre kovida, na današnjih čak 50–60%.“

On dodaje da je tržište, a jedan od faktora su i mladi, naučilo poslodavce da, ukoliko se ne prilagode novim okolnostima, neće moći da ostanu konkurentni.

„Sve češće slušam mlađe ljude koji imaju nekakav prihod sa strane, kombinuju, tezgare, nisu u potpunosti oslonjeni na svoj posao, pa su i u donošenju odluka mnogo slobodniji od onih koji nemaju nikakvu alternativu. Decenijama unazad živimo u teškim vremenima koja su oblikovala ljude da trpe i kada ne bi trebalo. Ovi klinci to ne žele i verujem da na takav način stvaraju zdraviju klimu kada je tržište posla u pitanju. U svetu u kom ljudi imaju izbor, ukoliko biraju da ostanu kod vas, verovatno postoji dobar razlog. Isto je tako i ukoliko biraju da odu“, kaže Minić.

Po njegovom mišljenju, dostupnost znanja otvorila je vrata slobode.

„Znanje je jedino što nam niko ne može oduzeti, a ono je u današnje vreme dostupnije nego ikad i svako od nas ko ima računar ili pametni telefon, može relativno lako da dođe do svih potrebnih znanja i informacija. Samo je pitanje da li želi i koliko je spreman da se posveti. Za one koji su spremni da uče i da se prilagode, budućnost je svetla“, kaže Minić.

Marija Stanojević dodaje da model ponašanja zaposlenih dosta zavisi od mogućnosti koje tržište nudi. U IT-ju, marketingu ili kreativnim industrijama promene posla su normalne i čak poželjne, dok u javnom sektoru ili tradicionalnim industrijama stabilnost i dalje ima veću vrednost.

Mijušković smatra da su značajne i razlike između većih gradova i manjih sredina.

„U većim gradovima postoji veća ponuda poslova i lakša promena, dok su u manjim sredinama mogućnosti ograničenije, pa je i mobilnost manja. Zato se stabilnost u manjim sredinama i dalje više ceni“, kaže naš sagovornik.