Šalješ prijave za posao, a niko te ne zove – šta je do tebe?

Ako pošalješ dvadesetak ili više prijava na poslove za koje se uklapaš, a nikad ne dobijaš nijedan poziv, to više nije loša sreća. Istina je da ima dosta poslodavaca koji ne šalju povratne informacije o ishodu konkursa za posao, ali je i vrlo verovatno da negde u načinu prijavljivanja postoji problem koji se ponavlja.

Hajde da poseban akcenat stavimo na one slučajeve koji su pod tvojom kontrolom i zavise od tvoje prijave. Ako te zovu na razgovore, ali ne dobijaš posao, problem je u razgovoru. Ako te uopšte ne zovu, problem je u prijavi: u CV-ju, propratnom pismu, izboru oglasa ili trenutku prijave.

AI alati koje koriste poslodavci

Mnogi poslodavci, naročito veće kompanije i agencije za zapošljavanje, koriste sisteme za praćenje kandidata (ATS, Applicant Tracking System). Sve češće ti sistemi imaju i AI alate koji automatski pregledaju prijave.

Takav alat najpre „raščlani“ tvoj CV na podatke: ime, kontakt, radna mesta, datume, obrazovanje i veštine. Zatim ih uporedi sa zahtevima iz oglasa i dodeli ti ocenu ili mesto na listi. Regruter često mnogo više pažnje poklanjaju onim biografijama koje su na toj listi bolje rangirane. Neki formulari imaju i eliminaciona pitanja, na primer „Da li imate vozačku dozvolu B kategorije?“. Odgovor „ne“ može automatski da isključi prijavu. Zato tvoj CV mora da bude razumljiv i softveru i čoveku.

Koristi ključne reči

Alat traži podudaranje sa zahtevima iz oglasa. Ako oglas za komercijalistu traži „rad u CRM sistemu“, „pregovaranje sa distributerima“ i „vozačku dozvolu B kategorije“, a ti to imaš, napiši to tim rečima. Formulacija „saradnja sa partnerima“ možda neće biti prepoznata kao „pregovaranje sa distributerima“.

Ako je zvaničan naziv tvog radnog mesta bio neobičan, dodaj i uobičajen naziv. Na primer: „Specijalista za korisničko iskustvo (korisnička podrška)“. Za skraćenice navedi i pun naziv bar jednom, na primer „ERP sistem (SAP)“ ili „Microsoft Excel – napredni nivo (pivot tabele, VLOOKUP)“. I vrlo je bitno da ne dodaješ veštine koje nemaš. Ne želiš da dobiješ poziv, a da padneš na prvom pitanju na razgovoru.

Koristi format koji softver može da pročita:  CV u jednoj koloni, bez tabela, tekstualnih polja, ikonica i grafikona za nivo znanja (npr. pet zvezdica za engleski). Kontakt podaci u samom tekstu dokumenta, a ne u zaglavlju ili podnožju, jer ih neki sistemi preskaču. Upotrebljavaj standardne naslove sekcija: Radno iskustvo, Obrazovanje, Veštine, Jezici. Najbolje je da bude PDF ili Word iz kog može da se označi tekst. Skeniran ili fotografisan CV alat ne može da pročita. I gledaj da staviš jasan naziv fajla: Ime_Prezime_CV.pdf, a ne CV_final_novi2.pdf.

Ključne reči napisane belim slovima ili ponovljene dvadeset puta lako se otkrivaju i diskvalifikuju prijavu. Čak i kad prođe kroz softver, takav CV na kraju čita čovek i odmah vidi u čemu je trik.

Na formularu za prijavu popuni sva polja, čak i ona koja nisu obavezna. Alati često koriste i te podatke, a prazna polja mogu da ti snize ocenu.

Isti CV šalješ na svaki oglas

CV koji važi za sve poslove ne odgovara dobro nijednom. Kad se prijavljuješ i za administratora i za prodavca, poslodavac u oba slučaja vidi CV koji ne govori jasno zašto si baš ti dobar izbor za njegovu poziciju.

Prilagođavanje ne znači da svaki put pišeš novi CV. Ovako to radiš brzo:

1. Napravi jedan „glavni“ CV sa svim poslovima, projektima, kursevima i veštinama, bez obzira na dužinu. Iz njega možeš da praviš verzije za pojedinačne oglase.
2. Prepiši kratak uvod na vrhu (3–4 rečenice) tako da odgovara poziciji: ko si, koliko iskustva imaš u toj oblasti i šta je tvoja najjača strana za taj posao.
3. U opisu svakog posla stavi na vrh stavke koje su najbitnije za oglas.
4. Skrati ili izbaci iskustvo koje nema veze sa pozicijom. Ne moraš da ga brišeš, dovoljan je jedan red.
5. Poređaj veštine tako da one iz oglasa budu prve.

Za to ti treba 10 do 15 minuta po prijavi. Deset ovako pripremljenih prijava donese više poziva nego pedeset istih koje nikad ne prilagođavađ.

Nabrajaš zaduženja umesto rezultata

Većina CV-jeva prepisuje opis radnog mesta: „rad sa klijentima“, „vođenje evidencije“, „administrativni poslovi“. Iz toga poslodavac vidi samo šta je trebalo da radiš, a ne koliko dobro je to bilo urađeno. Bolje da testiraš formulu: šta je urađeno + u kom obimu + kakav je bio rezultat.

Umesto formulacije „Prodaja proizvoda“ mnogo je bolja formulacija: „Povećao sam mesečnu prodaju u svom rejonu za 15% u roku od 6 meseci, doveo sam 10 novih klijenata. Umesto samo „rad u magacinu“ mnogo je bolje:  Pripremao sam 150–200 porudžbina dnevno uz manje od 1% grešaka u isporuci.

Ako nemaš tačne brojke, navedi približan obim: koliko klijenata, porudžbina ili članova tima, kolika je bila vrednost budžeta, koliko često je nešto rađeno.

Ako tek počinješ, iste principe primeni na praksu, studentske projekte, volontiranje ili poslove preko omladinske zadruge. Napiši čime si se konkretno bavio i šta je iz toga proizašlo.

Prijavljuješ se tamo gde ne ispunjavaš ključne uslove

Nije potrebno da ispunjavaš baš svaki uslov iz oglasa. Ipak, prijave na pozicije za koje nedostaju osnovni uslovi troše tvoje vreme i rade protiv tebe.

Pažljivo pročitaj kako je uslov formulisan:

• „Uslov“, „obavezno“, „neophodno“: licenca, određena stručna sprema, vozačka dozvola, poznavanje određenog jezika. Ako to nemaš, prijava će najverovatnije biti odbijena, ponekad automatski.
• „Poželjno“, „prednost“, „plus“: to su dodatni poeni, a ne uslovi. Ako ispunjavaš osnovne zahteve, prijavi se i bez njih.
• Godine iskustva: ako ti nedostaje godina iskustva, a sve ostalo ispunjavaš, vredi pokušati. Ako ti nedostaje pet, to nije tvoj oglas.

Važi i obrnuto. Ako se prijavljuješ za poziciju koja je znatno ispod tvog iskustva, poslodavac može da pomisli da ćeš brzo otići. Ako to radiš namerno, na primer zbog promene oblasti ili boljih uslova, objasni razlog u propratnom pismu.

Propratno pismo je šablonsko ili ga nemaš

Mnogi regruteri čitaju propratno pismo pre CV-ja ili kad treba da izaberu između sličnih kandidata. Pismo koje bi moglo da se pošalje bilo kojoj firmi ne pomaže ti da se izdvojiš.

Dobro propratno pismo ima do 250 reči i tri dela:

1. Zašto ta pozicija i ta firma. Navedi nešto konkretno: čime se firma bavi, šta te privuklo u opisu posla.
2. Šta donosiš. Izaberi dva ili tri najvažnija zahteva iz oglasa i za svaki napiši konkretan dokaz iz svog iskustva.
3. Završetak. Navedi kada možeš da počneš i da si dostupan/na za razgovor. Nije potrebno da ponavljaš ceo CV.

Ako pismo pišeš uz pomoć AI alata, koristi ga za strukturu, a ne za gotov tekst. Regruteri svakodnevno čitaju pisma sa istim frazama, poput „strastven sam i orijentisan na rezultate“ ili „dinamično okruženje“. Ubaci svoje konkretne podatke i prepravi tekst tako da zvuči kao ti.

Prijavljuješ se kasno

Na tražene oglase veliki broj prijava stiže u prvih nekoliko dana. Mnogi poslodavci počinju da pregledaju prijave odmah i zovu kandidate pre isteka roka. Ako se prijaviš poslednjeg dana, možda su razgovori već dogovoreni.

• Podesi obaveštenja za oglase po nazivu oblasti i gradu, da ti novi oglasi stižu odmah. To možeš da uradiš putem servisa Poslovi na email.
• Unapred pripremi glavni CV i osnovu propratnog pisma, pa prijavu možeš da pošalješ isti ili sledeći dan.
• Ažuriraj profil na sajtu  Poslodavci pretražuju bazu kandidata, pa te mogu pronaći i za oglase na koje se nisi prijavio, ako si sa tim saglasna..

Ne javljaš se posle prijave i ne pratiš šta šalješ

Tišina posle prijave ne znači uvek odbijanje. Selekcija može da traje, a tvoja prijava je možda samo na čekanju. Ako je oglas imao kontakt adresu, a od isteka roka prošlo je 7 do 10 dana, možeš da pošalješ  kratak mejl i raspitaš se o statusu svoje prijave.

Ako dobiješ odbijenicu, ljubazno pitaj da li ti mogu reći šta ti je nedostajalo. Mnogi neće odgovoriti, ali i jedan konkretan odgovor može da ti pomogne kod sledeće prijave.

Vodi i jednostavnu evidenciju prijava: firma, pozicija, datum, koju verziju CV-ja šalješ, da li je stigla provratna informacija i šta se desilo. Posle dvadesetak prijava videćeš obrasce: za koje pozicije te zovu, a za koje ne, i koja verzija CV-ja bolje prolazi.