Posao na kruzeru: Zarade od 1.500 do 10.000 evra, ali mesecima nema povratka kući

Među posadom na kruzerima koji plove širom sveta već decenijama su i radnici iz Srbije. Svake godine nekoliko stotina kuvara, konobara, inženjera, električara, stolara, frizera i drugih radnika odlazi na prekookeanske brodove, najčešće zbog veće zarade, ali i prilike da obiđu destinacije od Kariba i Mediterana do Aljaske, Azije, Australije i Južnog Pacifika.

Prema rečima Ivana Leštanina iz agencije Safe Cruise, koja od 2008. posreduje pri zapošljavanju pomoraca, interesovanje ne jenjava.

– Dolaze ljudi različitih generacija, ali najviše je mladih. Novac je i dalje glavni motiv, uz želju za promenom i novim iskustvima,  kaže Leštanin.

Najtraženija je stručna radna snaga, poput elektroinženjera. Zarade se kreću od oko 1.500 evra za početne pozicije do 10.000 evra za stručne i iskusne radnike. U hotelijerskom sektoru moguće je napredovati, pa zaposleni koji počne sa oko 1.500 evra za nekoliko godina može da stigne do približno 3.000 evra.

Na brodu se uglavnom radi osam do deset sati dnevno, a ugovori najčešće traju šest do osam meseci. Smeštaj i hrana su obezbeđeni, a kompanije uglavnom pokrivaju i put do mesta ukrcavanja, što zaposlenima omogućava da uštede veliki deo zarade.

Život u koferu

Beograđanka Ivana Savić (36) već četiri godine radi na kruzerima kao kozmetičar i stručnjak za medicinski pedikir. Nakon saobraćajne nezgode i oporavka odlučila je da napravi veliku životnu promenu.

– Oduvek me je privlačila industrija lepote. Školovala sam se u Srbiji, usavršavala u Londonu i želela da svoje znanje spojim sa životom na brodu. Nisam znala šta me čeka, samo sam želela promenu i avanturu, priča Ivana za Infostud.

Nakon intervjua i obuke za pomorski sertifikat, pridružila se ekspedicijskoj posadi. Prvi ugovor trajao joj je devet meseci, na brodu koji je plovio ka Antarktiku.

Prvi susret sa kruzerom pamti kao filmsku scenu – ogroman beli brod, konobare u frakovima i šampanjac za goste. Onda je stigao prvi šok: mala kabina bez prozora i privikavanje na život na brodu.

Radila je i po 12 sati dnevno, ali je zauzvrat videla polarne medvede, pingvine i foke, vozila se sa haskijima u Finskoj i naučila da upravlja kajakom i motornim čamcem za prevoz gostiju.

Od Arktika do Kolumbije

Za četiri godine promenila je tri kompanije i stigla na pet kontinenata. Posebno pamti Južnu Ameriku i Kolumbiju, gde ju je, u trenutku kada joj je najviše nedostajala porodica, jedna lokalna porodica pozvala na kafu i druženje i zauvek joj ostala u sećanju.

Putovanja donose i nepredvidive situacije. Tokom vožnje kajakom u Južnoj Džordžiji iz okeana je ispred nje izronio veliki morski slon.

– Veslala sam ka kopnu sa najvećim strahom ikada i srećom izvukla živu glavu – kaže Ivana.

Kada je brod u luci, članovi posade mogu da izađu, obiđu grad, odu na ručak ili u kupovinu. Na brodu imaju prostorije za rekreaciju, biblioteku, bilijar, filmske večeri, karaoke i tematske žurke. Istovremeno, pravila su stroga, a testiranja na alkohol i narkotike nisu neuobičajena.

Ivana planira da novac koji zaradi uloži u sopstveni posao.

– Radom na kruzeru obiđete planetu, upoznate druge kulture i zaradite novac, ali takav život je i velika žrtva. Nedostaju porodica i dom, naročito tokom praznika i rođendana. Ipak, na brodu sam stekla prijatelje iz celog sveta. Kada jednom spakujete život u kofer, na neki način postajete stranac svuda, ali imate i dom svuda, kaže ona.

Neko odustane posle sedam dana, neko ostane 20 godina

Posebnim pravilima uređen je i poreski status pomoraca iz Srbije. Oni koji na brodu pod stranom zastavom provedu više od 174 dana tokom kalendarske godine oslobođeni su poreza na prihod ostvaren po tom osnovu, dok za one koji provedu manje vremena važi poseban poreski režim. Pravila koja se primenjuju od 2025. odnose se na članove posade i pomoćno osoblje na plovilima pod stranom zastavom.

Poslednjih godina, prema Leštaninovim rečima, raste interesovanje i za rečne brodove. Oni uglavnom plove evropskim rekama, a sezona traje od marta do novembra. Česti su modeli rada u kojima posada provede oko dva meseca na brodu, pa dobije dve do četiri nedelje odmora.

Za većinu novih radnika prvi mesec je najteži.

– Događala su se odustajanja i povratak kući posle samo sedam dana. Neki odrade jedan ugovor i shvate da brod nije za njih, dok drugi ostaju godinama. Imamo i ljude sa 20 godina iskustva na prekookeanskim brodovima, kaže Leštanin.