Ako ste bez posla, evo u kojim slučajevima imate pravo na novčanu naknadu

Autor - Milan Predojević | Pravnik odgovara

mar 26

Pored prava iz zdravstvenog osiguranja, te prava iz penzijsko-invalidskog osiguranja, i prava koja se ostvaruju za slučaj nezaposlenosti spadaju u prava iz socijalnog osiguranja. Prema tome, u našem pravnom sistemu radno angažovana lica (zaposleni, preduzetnici, lica koja obavljaju poslove po ugovoru) obavezno su osigurana po propisima o zdravstvenom osiguranju, o penzijskom i invalidskom osiguranju i najzad postoji obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti. To su tri oblika obaveznog  socijalnog osiguranja. Navedeni osiguranici obavezni su da plaćaju doprinose za socijalno osiguranje, a obaveznim osiguranjem za slučaj nezaposlenosti obezbeđuje se pravo na novčanu naknadu i pravo na zdravstveno osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje za vreme dok traje novčana naknada.


Pravo na novčanu naknadu

Pravo na novčanu naknadu ima nezaposleno lice koje je bilo obavezno osigurano za slučaj nezaposlenosti najmanje 12 meseci neprekidno ili 12 meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci. Neprekidnim osiguranjem smatra se i prekid osiguranja kraći od 30 dana.

U prethodnom tekstu smo istakli da ne pripada svakom licu koje je ostalo bez posla pravo na novčanu naknadu. Ovo pravo se ostvaruje samo nakon prestanka obavljanja probnog rada, privremenih i povremenih poslova, prestanka radnog odnosa na određeno vreme, prestanka radnog odnosa zbog prestanka rada poslodavca (u slučaju stečaja ilikvidacija), kao i kod otkaza od strane poslodavca iz dva razloga-tehnološkog viška i zbog toga što zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi.

Osim kod prestanka radnog odnosa na opisani način, pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti ostvaruje i nezaposleni nakon prestanka obaveznog osiguranja po osnovu prestanka funkcije (izabrana, imenovana i postavljena lica) i  po osnovu prenosa osnivačkih prava, odnosno prava člana privrednog društva.

Rok za podnošenje zahteva za novčanu naknadu


O pravima nezaposlenog iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti odlučuje se u postupku propisanom Zakonom o opštem upravnom postupku. Prvostepeni organ je direktor filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, a drugostepeni organ je direktor Nacionalne službe za zapošljavanje. Protiv konačnog rešenje Nacionalne službe za zapošljavanje može se pokrenuti upravni spor pred Upravnim sudom.

Novčana naknada pripada nezaposlenom od prvog dana prestanka osiguranja, ako se u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa, odnosno prestanka nekog drugog vida radnog angažovanja nakon kojeg se isplaćuje naknada, podnese zahtev Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Samo ako je zahtev podnet u predviđenom roku isplaćuje se pun iznos naknade u visini koja je određena u skladu sa zakonom, odnosno isplaćuje se od prvog dana prestanka osiguranja.

Nezaposlenom koji zahtev podnese po isteku roka od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa ili prestanka osiguranja, novčana naknada ne pripada od dana restanka radnog odnosa, odnosno osiguranja, već od dana podnošenja zahteva za preostalo vreme. Primera radi, ukoliko se zahtev podnese 35 dana nakon prestanka radnog odnosa, a po zakonu novčana naknada treba da se isplaćuje tri meseca, biće isplaćena naknada za 1 mesec i 25 dana. Naknada za preostalih 1 mesec i 5 dana se gubi, zbog 5 dana zakašnjenja pri podnošenju zahteva. Sledstveno tome, nezaposleni koji podnese zahtev po isteku vremena za koje bi mu pravo na novčanu naknadu pripadalo, nema pravo na novčanu naknadu. U rok se ne računa vreme za koje je nezaposleni, po propisima o zdravstvenom osiguranju, bio privremeno sprečen za rad.


Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za novčanu naknadu

Uz zahtev za novčanu naknadu podnosilac zahteva dostavlja:

-rešenje ili drugi akt o prestanku radnog odnosa, probnog rada, privremenih i povremenih poslova, obavljanja funkcije i

-potvrdu o zaradi, odnosno naknadi zarade, visini ugovorene naknada ili osnovici na koju su uplaćivani doprinosi tokom perioda osiguranja, koju popunjava poslodavac

Lica kojima staž osiguranja nije u celosti evidentiran u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, pored navedenih dokumenata dostavljaju i radnu knjižicu.

Nacionalna služba za zapošljavanje vrši uvid, pribavlja i obrađuje podatke službenim putem o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija, a koje su od značaja za postupanje u predmetima ostvarivanja prava na novčanu naknadu. Ako službenu evidenciju vodi drugi organ, Nacionalna služba za zapošljavanje će zatražiti podatke od tog organa, koji je dužan da ih besplatno dostavi u roku od 15 dana. Do ovoga neće doći jedino ako stranka izričito navede da će sama pribaviti sve neophodne podatke. Radi se o podacima o otvaranju postupka stečaja, likvidacije, prestanka rada preduzetnika, prenosu osnivačkih prava, odnosno člana privrednog društva, stažu osiguranja u inostranstvu, služenju vojnog roka, periodima osiguranja evidentiranim u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja ili u evidenciji Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, osnovici za obračun doprinosa koju rešenjem utvrđuje Poreska uprava i najzad o podacima o ranijem korišćenju novčane naknade (koju vodi upravo Nacionalna služba za zapošljavanje).


Trajanje prava na novčanu naknadu

Novčana naknada isplaćuje se nezaposlenom:

-3 meseca, ako ima staž osiguranja od 1 do 5 godina

-6 meseci, ako ima staž osiguranja od 5 do 15 godina

-9 meseci, ako ima staž osiguranja od 15 do 25 godina

-12 meseci, ako ima staž osiguranja duži od 25 godina

Godinom staža osiguranja smatra se navršenih 12 meseci za koje je obveznik doprinosa bio obavezno osiguran.

Izuzetno od navedenog, novčana naknada isplaćuje se nezaposlenom u trajanju od 24 meseca, ukoliko nezaposlenom do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju nedostaje do dve godine. Ispunjenost uslova za ostvarivanje prava na penziju, po osnovu staža osiguranja, nezaposleni dokazuje aktom  Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Nezaposlenom se nastavlja isplata novčane naknade i nakon isteka navedenih perioda za vreme:

-trajanja dodatnog obrazovanja i obuke, u skladu sa individualnim planom zapošljavanja

-privremene sprečenosti za rad (bolovanja) utvrđene u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju, ali ne duže od 30 dana od dana nastanka privremene sprečenosti za rad

porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada zbog posebne nege deteta prema propisima kojima se reguliše ova vrsta odsustva sa rada

Visina novčane naknade

Odredbama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti propisana je metodologija utvrđivanja visine i obračuna novčane naknade.

Ovom metodologijom predviđeno je da se najpre utvrdi dnevni iznos novčane naknade, a mesečni iznos novčane naknade dobija se množenjem dnevne novčane naknade i broja kalendarskih dana u mesecu za koji se ostvaruje pravo i vrši isplata.

Dnevna novčana naknada utvrđuje se množenjem osnovice dnevne novčane naknade i ličnog koeficijenta, koji je poseban za svakog osiguranika i zavisi od prihoda koje je ostvarivao tokom prethodnog radnog angažovanja.

Osnovica dnevne novčane naknade za sve zahteve i sve isplate posle 01.02.2019. godine iznosi 1.020,00 dinara. Ova osnovica, kao i najniži i najviši mesečni iznos novčane naknade usklađuju se godišnjim indeksom potrošačkih cena u kalendarskoj godini koja prethodi godini u kojoj se vrši usklađivanje.

Lični koeficijent se utvrđuje rešenjem. Dobija se deljenjem ukupne zarade (odnosno naknade zarade, ugovorene naknade, uopšte prihoda koji je osiguranik ostvarivao) ostvarene u poslednjih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je prestao radni odnos, odnosno osiguranje, sa prosečnom godišnjom zaradom po zaposlenom isplaćenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku. Prosečna godišnja zarada po zaposlenom u Srbiji u 2018. godini iznosi 823.548,00 dinara. To konkretno znači da se lični koeficijent dobije tako što se sabere svih 12 zarada (ugovorenih naknada, prihoda) zaposlenog koje su ostvarene u poslednjih 12 meseci pre prestanka radnog odnosa i tako dobijeni iznos podeli sa 823.548,00 dinara. Dnevna novčana naknada dobija se množenjem tako izračunatog ličnog koeficijenta sa osnovicom dnevne novčane naknade (koja je trenutno 1.020,00), a mesečna novčana naknada se dobije množenjem dnevne novčane naknade sa brojem kalendarskih dana u mesecu u kojem se ostvaruje pravo. Primera radi, ukoliko je nezaposleni mesečno zarađivao bruto 60.000,00 dinara, odnosno za poslednjih godinu dana pre prestanka radnog odnosa ukupno 720.000,00 dinara, njegov lični koeficijent, koji se dobija deljenjem 720.000,00 sa 823.548,00 (prosečna godišnja zarada u Srbiji po zaposlenom u 2018.godini), iznosiće 0.87. Množenjem osnovice dnevne novčane naknade, koja je trenutno 1.020,00, sa ličnim koeficijentom 0.87 dobija se dnevna naknada u visini od 891,75 dinara. Za mesec koji ima 31 dan mesečna naknada će biti 27.644,29 dinara.

Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje , po stopi od 26%, kao i doprinos za zdravstveno osiguranje, po stopi od 10,3 %,  nalaze se u iznosu novčane naknade.

Najniži mesečni iznos novčane naknade koji se primenjuje od 01.02.2019. godine iznosi 22.838,00 dinara (“bruto”). Najviši mesečni iznos novčane naknade koji se primenjuje od 01.02.2019. godine iznosi 52.943,00 dinara (“bruto”).

Prema propisanim minimalnim i maksimalnim iznosima naknade, u mesecu koji ima 31 kalendarski dan najniži mesečni “bruto” iznos je 22.838,00 dinara, odnosno 736,71 dinar dnevno. Ovaj iznos u sebi sadrži i doprinose za socijalno osiguranje, tako da je “neto” iznos, odnosno najniži iznos koji se mesečno isplaćuje primaocu novčane naknade-14.547,81 dinar. Najviši mesečni “bruto” iznos je 52.943,00 dinara, odnosno 1.707,84 dinara dnevno. Ovaj iznos u sebi sadrži i doprinose za socijalno osiguranje, tako da je “neto” iznos, odnosno najviši mesečni iznos koji se može isplatiti korisniku naknade-33.724,69 dinara.

Na zahtev korisnika novčane naknade Nacionalna služba za zapošljavanje može da isplati novčanu  naknadu  za slučaj nezaposlenosti u jednkratnom iznosu za samozapošljavanje.

Pravo na zdravstveno osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje

S obzirom da se iz novčane naknade za nezaposlena lica plaćaju i doprinosi za socijalno osiguranje, korisnik iste ima pravo na zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje za vreme trajanja prava na novčanu naknadu, odnosno vreme koje provede primajući novčanu naknadu ulazi mu u radni staž.

Članovi porodice korisnika prava na novčanu  naknadu takođe imaju pravo na zdravstveno osiguranje ako nisu zdravstveno osigurani po nekom drugom, prioritetnijem osnovu.

Prestanak prava na novčanu  naknadu

Korisniku novčane nakande prestaje pravo na novčanu naknadu ako

-se izbriše iz evidencije ili prestane da se vodi  evidencija o nezaposlenom, u skladu sa zakonom

-ne obavesti Nacionalnu službu za zapošljavanje u roku od 5 dana o promeni koja je uslov za sticanje ili prestanak prava na naknadu (nezaposleni je dužan da prijavu svaku promenu koja je od uticaja za ostvarivanje ovog prava)

-se utvrdi da radi kod poslodavca  bez ugovora

-podnese zahtev za prestanak prava

Obustavljanje isplate novčane naknade

Isplata novčane naknade se obustavlja za vreme za koje miruju prava po osnovu nezaposlenosti, odnosno za vreme:

-trajanja ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova

-odsluženja vojnog roka

-izdržavanja kazne zatvora, trajanja pritvora, mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do 6 meseci

-boravka u inostranstvu u slučaju kada je nezaposleni ili njegov bračni drug upućen na rad u inostranstvo

Po prestanku navedenih razloga nezaposlenom se nastavlja isplata novčane naknade za preostalo vreme, ukoliko se prijavi i podnese zahtev u roku od 30 dana od dana prestanka razloga za obustavu isplate.

Dužnosti korisnika novčane nakande

Korisnik novčane naknade dužan je da se lično javlja Nacionalnoj službi za zapošljavanje radi obaveštavanja o mogućnostima i uslovima zaposlenja svakih 30 dana.

Nezaposleni kome je izvršena isplata novčane naknade na koju nije imao pravo, dužan je da Nacionalnoj službi za zapošljavanje vrati primljene iznose, o čemu može da se sklopi ugovor o  poravnanju.

Ponovno sticanje prava na novčanu naknadu

Korisnik novčane naknade kojem je prestalo ovo pravo može ponovo da ga ostvari ako ponovo ispuni uslov za sticanje prava na novčanu naknadu, s tim da mu se u staž osiguranja ne uračunava staž za koji je već ostvario novčanu naknadu. Primera radi, ukoliko je nezaposleni primao 6 meseci novčanu naknadu jer je pre otkaza imao 12 godina radnog odnosa (spada u grupu između 5 i 15 godina staža osiguranja), nakon prestanka novčane naknade zasnuje radni odnos koji mu prestane posle dve godine, imaće pravo samo na 3 meseca novčane naknade, jer će se u obzir uzeti samo dve godine staža osiguranja po osnovu kojih do sada nije ostvario naknadu od Nacionalne službe za zapošljavanje (spadaće u grupu 1 do 5 godina staža osiguranja, a ne u  grupu 5 do 15 godina staža, iako realno ima 14 godina staža osiguranja).

Korisnik novčane naknade kojem je zbog radnog angažovanja prestalo pravo na novčanu naknadu pre isteka vremena za ostvarivanje tog prava, nastavlja da koristi pravo na novčanu naknadu za preostalo vreme u utvrđenom iznosu ako ponovo postane nezaposlen i ako je to za njega povoljnije nego da mu se naknada obračuna s obzirom na novi staž osiguranja koji je navršio nakon prestanka prethodne isplate.

O autoru: Milan Predojević

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Prijavi se i postavi komentar

(70) komentari

Jasna Struhar 13. 08. 2020.

Poštovani,
trenutno sam korisnik novčane naknade zbog prestanka radnog odnosa. Zanima me, da li možda imam prava na još neku vrstu naknade/isplate ako sam u toku ovog perioda boravila u bolnici i bila operisana? Hvala

    Milan Predojević 13. 08. 2020.

    Poštovana Jasna
    Zakon nije predvideo dodatnu isplatu/naknadu pored novčane naknade za nezaposlena lica, ako ste boravili u bolnici i bili operisani.Propisano je jedino da se splata novčane naknade nezaposlenom licu nastavlja za vreme privremene sprečenosti za rad utvrđene prema propisima o zdravstvenom osiguranju, ali ne duže od 30 dana od dana nastanka privremene sprečenosti. Dakle, ako u momentu kada Vam istekne pravo na novčano naknadu donesete uverenje izabranog lekara da ste privremeno sprečeni za rad zbog bolesti, produžiće Vam se isplata novčane naknade dok po oceni lekara traje sprečenost za rad, ali najduže 30 dana.
    Pozdrav

Violeta Nikolic 30. 05. 2020.

Poštovani,imam jedno pitanje i nadam se da će te mi vi vašim odgovorom pomoći. Pre 15 meseci sam prešla iz firme u firmu ne prekidajuci radni staž. U predhodnoj firmi sam radila 17 godina.Pri prelasku u drugu firmu sam odnela zdravstvenu dokumentaciju u kojoj stoji da imam diskus hernija u lumbanom delu,suženje u srednjem i vratnom delu kičme, manjak hrskavice u kolenu i anginu pektoris.Na osnovu toga su mi oni dali sedeće radno mesto.Međutim sada mi šalju na pisao da osam sati stojim ,a ja to ne mogu zbog bolesti.Šta ja treba da uradim sada i koja su moja prava.
S poštovanjem
Violeta.

    Milan Predojević 01. 06. 2020.

    Poštovana Violeta
    Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom. Takođe, propisano je da je zaposleni dužan da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da utiče na bezbednost i zdravlje na radu. Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu. Iz navedenih zakonskih odredaba proizilazi da zaposleni ne može biti raspoređen niti obavljati poslove na koje je raspoređen ako ima zdravstvene smetnje koje bi mogle izazvati pogoršanje zdravstvenog stanja zaposlenog. Ukoliko je Vaš poslodavac već prilikom zasnivanja radnog odnosa bio upoznat sa Vašim zdravstvenim stanjem na osnovu priložene medicinske dokumentacije, dužan je da Vas uputi na proveru radne sposobnosti od strane nadležne zdravstvene ustanove medicine rada, ukoliko ima nameru da Vas premesti na radno mesto za koje su lekari utvrdili da predstavlja zdravstveni rizik. Po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti Zavod za medicinu rada vrši ocenu radne i opšte životne sposobnosti, procenjuje telesno oštećenje i vrši druga veštačenja u vezi sa radnom sposobnošću zaposlenih. Tek ukoliko služba medicine rada, kao organ nadležan za ocenu radne sposobnosti zaposlenih lica, utvrdi da ste zdravstveno sposobni da obavljate poslove na koje poslodavac želi da Vas premesti aneksom ugovora o radu, premeštaj bi bio u skladu sa zakonom. U suprotnom, dok god posedujete dokumentaciju po kojoj niste sposobni za posao koji podrazumeva stajanja tokom radnog vremena, poslodavac ne može da Vas premesti da obavljate takve poslove. Insistirajte kod poslodavca na tome da nadležan zdravstveni organ utvrdi Vašu sposobnost da obavljate poslove na koje poslodavac ima nameru da Vas premesti. Ukoliko to ne urodi plodom, u krajnjem slučaju, možete se ovim povodom obratiti i inspekciji za rad.
    Pozdrav

      Violeta Nikolic 01. 06. 2020.

      Poštovani,
      iako je novi poslodavac bio upoznat sa svom potrebnom dokumentacijom,on me sada premešta na radno mesto koje ne mogu da obavljam.Kaže mi da idem na bolovanje i da ja tražim proveru sposobnosti ,jer on to ne želi. Šta ja mogu da uradim u ovom slučaju?Koja su moja prava, ako ih uopšte imam.

      Pozdrav.

        Milan Predojević 03. 06. 2020.

        Poštovana Violeta
        Kao što sam naveo u prethodnom odgovoru, ukoliko poslodavac ne želi da postupi u skladu sa zakonom, možete se obratiti inspekciji za rad radi zaštite svojih prava iz radnog odnosa. Ukoliko ne ostvarite svoja prava ni na taj način,možete pred sudom opšte nadležnosti osporavati i taj aneks ugovora, čak i ako ga potpišete. Ukoliko ne pristanete na aneks pa Vam poslodavac da otkaz, u postupku protiv poslodavca pred sudom možete dokazivati da je aneks bio nezakonit.
        Pozdrav

Milena Milosevic 24. 05. 2020.

Zdravo, zanima me jedna informacija. U ovoj firmi sam radila 11mes i ukoliko sada dobijem otkaz posle 11mes da li imam prava na novcanu nadoknadu? Pre toga sam radila mes dana drugi posao. A pre toga god ipo isto drugi posao? Nisam imala prekid, odmah prelazila sa jednog posla na drugi. Pa da li imam prava na 3mes novc nadok?

    Milan Predojević 25. 05. 2020.

    Poštovana Milena
    Nezaposleni ima pravo na novčanu naknadu u slučaju prestanka radnog odnosa po osnovu otkaza od strane poslodavca ako: usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla (tehnološki višak); zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi; prestane radni odnos na određeno vreme. Obavezno osigurano lice ima pravo na novčanu naknadu ako je bilo osigurano najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci. Prema navedenom, staž ostvaren kod prethodnih poslodavaca računaće se samo ako Vam je i u tim slučajevima radni odnos prestao iz gore navedenih razloga (tehnološki višak, neostavrivanje rezultata rada ili nesposobnost za rad, istek ugovora). Ako ste npr kod prethodnog poslodavca Vi dali otkaz, taj staž Vam se neće uzeti u obzir i tada ne biste imali uslov za novčanu naknadu. Ako ste pak i tamo dobili otkaz iz citiranih zakosnkih razloga, i taj staž se računa i imali biste neophodnih godinu dana staža pre prestanka radnog odnosa, odnosno dobili biste novčanu naknadu.
    Pozdrav