Da nam svima bude bolje, ili kako da nam petak ne bude jedini omiljeni dan u radnoj nedelji

Petak je. Dan kome se mnogi raduju, posebno osobe koje se imale napornu radnu nedelju i odrađenih 40 a možda i više radnih sati.

I dok zaključavam vrata od stana, držeći bebu u ruci, sin stoji pored mene i svojim dečijim glasom me upita: Mama, jel danas petak?

Potvrđujem da jeste i on vadi superheroja iz ranca i govori mi da je poneo igračku u vrtić koja se samo petkom nosi i predstavlja najavu za vikend. Još od malih nogu nas uče sitnim radostima petka.

Ulazim u auto, krećemo na posao, moj princ daje gas i polazimo na put dug 35 km ka Subotici, sa još dvoje ljudi, kad  Ivana P. sa zadnjeg sedišta uzvikuje: Ljudi, danas petak! A mi: Jeeeeeeeeeee

Stižem u firmu, ulazim u kuhinju i dok čekam na svoj red da skuvam prvu jutarnju kafu, čujem razgovor kolega koji sa ushićenjem pričaju o današnjem danu i predstojećem vikendu i to me podstakne da se zamislim zašto svi volimo petak? I deca i odrasli, neko više, neko manje, ali ga većinom volimo.

Bilo bi lepo kada bi sa istim žarom pričali i o drugim danima o nedelji, npr. kod nas u firmi se radujemo i četvrtku jer predstavlja „mali petak“.

Sve je super dok volimo svoj posao, poštujemo poslodavca i kolege…al šta je sa onim koji nisu u toj ljubavi.  Da li možemo nešto kao pojedinici da uradimo kako bi nam svima bilo bolje?

Možemo uputiti osmeh, lepu reč, ponuditi pomoć, ispričati vic, kupiti doručak, možemo pokazati empatiju i truditi se da razumemo druge…

Svi vodimo svoje bitke. I onaj prodavac koji se trudi da dostigne svoje prodajne ciljeve, i radnik u proizvodnji dok fizički radi u hladnoj hali, i knjigovođa koji nosi posao kući i  razmišlja na koji konto da proknjiži dokumente, i onaj vozač koji prelazi na hiljade km, i pekar što ustaje pre svih, i profesor u školi, i bankarski službenik sa nezgodnim klijentom i lekari i …

Sve izazove koji su pred nama lakše ćemo prebroditi ako radimo za firmu koja ima imidž poželjnog poslodavca. A koje kvalitete treba da ima Najpoželjniji poslodavac?

Po meni to je onaj o kome imamo samo reči hvale i o kome ćemo jednog dana dok nam unučići budu sedeli u krilu,  sa iskrom u oku i osmehom na licu pričati priču kako je nekad bilo, u naše vreme.

Na jednoj  strani su plata, godišnji odmori i ono što nam zakonom pripada, al ono što pravi razliku među njima je  onaj koji nam pruža da budemo ono što jesmo, poštuje naše vreme, ideje, ljudska prava. Najpoželjniji je onaj koji se trudi da obezbedi usavršavanje, dobru atmosferu i dobar menadžment.

Kao što mišljenje o nekoj osobi formiramo na osnovu osećanja koja budi u nama, tako se isto kreira i mišljenje o poslodavcu a to se zove Employer Brending.

Zato, hajmo u akciju HR-ovi i poslodavci, za rezultate bolje i za zaposlene sa više volje.

Razmislite: šta je to što bi mogli da pružite svojim zaposlenima?

Možda slobodan dan za rođendan ili plaćeni odlazak na konferenciju, sistematski pregled, fleksibilno radno vreme, prijatan radni prostor…sigurno da ima nešto čega se niste setili.

Potrudite se da budete bolji od drugih,  jer time svi dobijaju.

Mislite o tome…