Kad „zaškripi“ kod obračunavanja bolovanja po novom zakonu

Poštovani
Članom 115. tačka 1) Zakona o radu propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada.
Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, mišljenja sam da u opisanom slučaju morate da platite bolovanje u visini minimalne zarade određene za taj mesec za koji se vrši isplata nakande zarade.
Srdačan pozdrav

Poštovana Smiljana
Mžete podneti zahtev. Prem ačlanu 109. stav 2. Zakona o zdravstvenom osiguranju, zahtev za ostvarivanje novčanih naknada i drugih prava iz zdravstvenog osiguranja može se podneti u roku od tri godine od dana dospelosti prava.
Pozdrav

Poštovana Zvezdana
Zakon propisuje da RFZO ima rok od 30 dana od dana prijema zahteva poslodavca da isplati novac na poseban račun poslodavca, koji se potom uplaćuje zaposlenom. Nema roka za poslodavca kada da preda dokumentaciju filijali RFZO. S druge strane, poslodavac ima rok da obezbedi isplatu zarade do kraja meseca za prethodni, pa tako i naknade zarade. Mišljenja sam da poslodavca mora da vodi računa ovom roku.
Pozdrav

Poštovani
Vaša supruga treba da proveri u firmi zašto nije dobila naknadu zarade u visini minimane zarade. Zakonom je propisano da ta naknada ne može biti niža od minimalne zarade propisane za taj mesec za koji se naknada plaća.
Pozdrav

Poštovana Radmila
Prvo, nije tačno da po osnovu primanja iz ugovora o delu nemate pravo na bilo koju naknadu nakon porođaja. Ukoliko je porodilja u 18 meseci pre porođaja imala primanja po osnovu ugovora o delu, nakon porođaja će 12 meseci primati ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta 8za prvo i drugo dete, a za treće i svako naredno dete u trajanju od 18 meseci). To nije naknada zarade, jer Vi zaradu i nemate, poto niste u radnom odnosu, ali biste primali ostale naknade. Što se tiče perioda trudnoće, ako niste u radnom odnosu, već radite po ugovoru o delu, a dođe do komplikacija i potrebe za održavanjem trudnoće, Vi kao lice angažovano po ugovoru o delu nažalost nemate pravo na trudničko bolovanje.
Što se tiče mogućnosti zasnivanja radnog odnosa, hipotetički, ako bi se to desilo onako kaoo ste opisali, onda biste mogli tokom trudnoće da imate i naknadu zarade za vreme trdničkog bolovanja. Takođe, u tom slučaju biste nakon otvaranja porodiljslkog odsustva primali dve naknade-nakandu zarade iz radnog donosa, i ostale nakande po osnovu rođenja i nege deteta jer u 18 meseci pre porođaja imate primanja iz ugovora o delu (dobiloi biste dva rešenj a o naknadi).U obračun nakande zarade ulaze sva primanja iz radnog odnos akoja ste ostvarili u 12 mesei pre trudničkog bolovanja, kada je reč o isplati tokom bolovanja. Kada se otvori porodiljsko, onda u obračun naknade zarade ulaze sva primanja iz radnog odnosa u poslednjih 18 meseci pre otvaranja trudničkog bolovanja, odnosno u poslednjih 18 meseci pre otvaranja porodiljskog odsustva, ako trudničko bolovanje uopšte niste imali. Za ostale nakande po osnovu rođenja i nege deteta u obračun ulaze primanja po osnovu ugovora o delu iz 18 meseci koji prethode porođaju.
Pozdrav
Pzdrav

Poštovana Gordana
Nisam siguran da sam u potpunosti razumeo pitanje, ali pokušaću da odgovorim onako kako sam shvatio. Minuli rad predstavlja uvećanu zaradu, a uvećana zarad sastavni je deo zarade. Ne postoji nijedna zakonska odredba koja bi uvećanu zaradu, a ni minuli rad zasebno, isključila iz pojma zarade. Takođe, minuli rad se uzima u obzir i kod računanja osnovice za naknadu zarade prilikom isplate bolovanja.
Pozdrav

Poštovana Ivana
Zakon o radu reguliše isplatu bolovanja za prvih 30 dana, koja ide na teret poslodavca. osnovica za isplatu jeste „prosečne zarada u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad“, ali ovde govorimo o proseku srazmerno vremenu provedenom na radu. Precinije, ako imate zaradu npr 9 meseci, a ostalo je boloanje i naknada zarade, računa se prosek za 9 meseci. Tako se dobije zarada po radnom satu i plaća se potom bolovanje prvih 30 dana. Po toj računici ne biste smeli da budete zakinuti.
Pozdrav

Poštovana Mirjana
Zakonom o radu propisano je da se zarada sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Prema tome, opštim aktom kod poslodavca i ugovorom o radu utvrđeuju se uslovi pod kojima se isplaćuju bonusi. Zakon ne obavezuje poslodavca da uplati bonus u određenom iznosu. Ako u opštem aktu poslodavca ili u ugovoru o radu stoji da zaposleni na kraju godine dobija bonus pod određenim uslovima i ako su ti uslovi nastupili, zaposleni ima pravo na bonus. Dakle, to je regulisano ugovorom o radu, a ne zakonom. Zakon samo kaže da je bonus sastavni deo zarade, ali ne definiše visinu bonusa, niti uslove pod kojima će isti biti isplaćen.
Uplata trudničkog bolovanja ukoliko je trudnica 11 meseci bila u jednoj komapniji i 1 mesec u drugoj, vrši se na taj način da se kod isplate prvog meseca naknade zarade, koja ide na teret poslodavca, računa prosečna zarada ostvarena u poslednjih 12 meseci kod sadanjeg poslodavca. Kada posle 30 dana neprekidnog bolovanja isplata naknade zarade pređe na teret RFZO, uzima se u obzir prosečna zarada ostvarena u poslednjih 12 mesec pre meseca otvaranja trudničkog bolovanja i pri tom se misli na zaradu ostavrenu kod svih poslodavaca kod kojih je trudnica radila u poslednjih 12 meseci, a ne samo kod sadašnjage poslodavca. Topli obrok i regres se računaju u zaradu, ostale nakande troškova ne(putni trošak, troškovi za vreme provedeno na službenom putu i troškovi terenskog rada se ne računaju u zaradu)
Pozdrav

Poštovani Vesko
Zakonom o zdravstvenom osiguranju propisano je da se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ostvaruju na osnovu overene isprave o osiguranju.
Overu isprave o osiguranju vrši matična filijala RFZO na osnovu dokaza da je uplaćen dospeli doprinos.
U slučaju da nije izvršena uplata dospelog doprinosa, pravo na zdravstvenu zaštitu može da se koristi na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u slučaju:
1) hitne medicinske pomoći;
2) ciljanih preventivnih pregleda – skrininga prema odgovarajućim nacionalnim programima;
3) obavezne imunizacije prema propisima kojima se uređuje zdravstvena zaštita stanovništva od zaraznih bolesti;
4) palijativnog zbrinjavanja.
Prema tome, samo uzak krug ovde pobrojanih prava ostvarujete ako Vam knjižica nije overena. To znači da lekove ne možete da dobijete na recept. Ukoliko obveznik uplate doprinosa nije izvršio uplatu doprinosa, osigurano lice ima pravo na naknadu plaćenih troškova za pruženu zdravstvenu zaštitu od obveznika uplate doprinosa. Dakle, sve što platite zato to knjižica nije overena, poslodavac bi morao da Vam naknadi.
S druge strane, izvršiće se naknadna overa isprave o osiguranju kada poslodavac uplati sve doprinose. Ako uzmemo u obzir da je poslodavac u obavezi da uplati zaradu do kraja meseca za prethodni mesec, on je u docnji što se tiče Vaših neisplaćenih zarada, to jest naknada zarada. Ne može biti izgovor činjenica da on nije ispunio zakonsku obavezu plaćanja doprinosa. Kad ispuni zakonsku obavezu, knjižica će biti naknadno overena i on će moći da ostvari naknadu od RFZO za bolovanja koja je dužan Vama da plati. Do tada, on mora da Vam plati bolovanje iz svojih sredstava, to svakako jeste njegoa obaveza.
Pozdrav

Poštovana
Zakonom o radu propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Zakon o radu definiše da uvećanje zarade za vreme provedeno na radu ulazi u pojam zarade. Imajući u vidu navedeno, mišljenja sam da ninuli rad ulazi u obračun za isplatu naknade zarade tokom bolovanja.
Pozdrav

Poštovana Marija
Zakonom o zdravstvenom osiguranju propisano je da se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ostvaruju na osnovu overene isprave o osiguranju.
Overu isprave o osiguranju vrši matična filijala RFZO na osnovu dokaza da je uplaćen dospeli doprinos. U slučaju da nije izvršena uplata dospelog doprinosa, samo pravo na zdravstvenu zaštitu može da se koristi na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, i to u izuzetnim slučajevima (hitne medicinske pomoći, ciljanih preventivnih pregleda – skrininga, obavezne imunizacije i palijativnog zbrinjavanja), ali nije predviđena isplata bolovanja trudnicama kao izuzetak. Za sada je to samo zakonski predlog i moguće je da će se u narednom periodu usvojiti takva zakonska izmena, pa će i pored neplaćenog doprinosa biti moguća isplata naknade zarade trudnicama iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, što bi bilo poželjno. Za sada, RFZO će postupati kao i u Vašem slučaju-ako doprinos za socijalno osiguranje nije plaćen (ne porez, on nije postavljen kao uslov) bolovanje se ne plaća.
Za sada, svoje potraživanje možete naplatiti prinudnim putem jedino u izvršnom postupku i to bez prethodnog podnošenja tužbae, ako imate obračunske listove koji predstavljaju izvršnu ispavu. Ako nemate obračunske listove izdate, moožete podneti prijav inspekciji za rad koja može obavezati posldoavca da ih izda. Ako ni na taj način ne dobijete obračunsle listiće potrebne za neposredno pokretanje prinudne naplate u izvršnom postupku, onda morate podneti tužbu sudu gde ćete tražiti isplatu naknade zarade i doprinosa.
Pozdrav

Poštovana
Najsigurnije je da se ovim povodom obratite filijali RFZO i da ih pitate ko bi Vam izdao takvu potvrdu. Objektivno je po mom mišljenju rešenje o naknadi zarade tokom porodilsjkog odsustva dovoljan dokaz o visini naknade, jer se naprosto ista isplaćuje prema rešenju. Međutim, administracija u nas zna nekad da bude zahtevna, pa treba da vidite ipak sa nadležnima (a to je u ovom slučaju filijala RFZO) koja vrsta potvrde bi bila dovoljna i ko bi je izdao, s obzirom da Vi niste plaćali porodiljsku nakandu, već služba lokalne samouprave. U svakom slučaju jedino je važno šta kaže filijala RFZO.
Pozdrav

Poštovani
Moje mišljenje u vezi sa navedenim formirano je na osnovu zakonske definicije zarade, a ona je sledeća:
Zakonom o radu propisano je da se zarada sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od osnovne zarade, dela zarade za radni učinak i uvećane zarade.
Ukoliko zaposleni u prethodnih 12 meseci nije radio kod sadašnjeg poslodavca, nema osnova za stav da se u svrhu računanja osnovice za obračun bolovanja računa zarada ostvarena kod prethodnog poslodavca. Zarada kod prethodnog poslodavca uzima se u obzir kada se plaća naknada zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, a to je od 31. (trideset prvog) dana bolovanja. Što se tiče prvih 30 dana bolovanja koje plaća poslodavca, mišljenja sam da se uzima sledeće: osnovicu za obračun naknade zarade čini prosečna zarada ostvarena u poslednjih 12 meseci. Ako je zaposleni radio kod sadašnjeg poslodavca manje od 12 meseci, onda osnovicu čini prosečna zarada za onaj period koji je radio. Ukoliko uopšte nema zaradu kod sadašnjeg poslodavca u 12 meseci koji prethode mesecu otvaranja bolovanja, osnovicu čini iznos osnovne zarade po ugovoru o radu uvećan za minuli rad koji bi zaposleni ostvario da radi. Razlog za ovaj stav je u gore navedenoj zakonskoj definiciji zarade: od svega navedenog što čini zaradu, jedino osnovna zarada i uvećanje po osnovu minulog rada ulaze u svaku zaradu. Sve ostale komponente koje čine zaradu (doprinos poslovnom uspehu, radni učinak, uvećanje za prekovremeni, noćni rad i ostalo) zavise od nostvarenog rada. Pošto ovde ostvarenog rada nije bilo-uzima se samo osnovna zarada plus minuli rad.
Pozdrav

Poštovani Dragane
Zakonom o radu propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću.
Zakonom o zdravstvenom osiguranju određeno je da za osiguranika zaposlenog naknadu zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava za vreme trajanja radnog odnosa osiguranika, od prvog dana privremene sprečenosti za rad, za sve vreme trajanja privremene sprečenosti za rad osiguranika. Istim zakonom definisano je da kada osiguranik zaposleni prima naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja duže od dva kalendarska meseca, ima pravo na usklađivanje osnova za naknadu zarade. Prema tome, usklađivanje nije predviđeno niti jednim zakonom za primanja iz sredstava poslodavca. To pak znači da bi sve vreme trebalo da primate istu visinu naknade zarade jer se ne menja prosečna zarada u 12 meseci koji prethode mesecu otvaranja bolovanja.
Pozdrav

Poštovana Zorice
Naknada zarade tokom privremene sprečenosti za rad ne može po zakonu biti niža od minimalne zarade.
Pozdrav

Poštovani
S obzirom da po zakonu zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, a da za odsustvovanje sa rada zbog privremene sprečenosti za rad usled bolesti ima pravo na nižu naknadu, odnosno 65% od prosečne zarade iz poslednjh 12 meseci, mišljenja sam da za dan državnog praznika ide jedan obračun,a za dane bolovanja drugi. Dakle, moj je stav da biste u Vašem primeru Vi imali 5 dana bolovanja, a za 03.01. i 07.01. bi Vam pripala nakada zarade koja ide za dan drđžavnog praznika. Mišljenja sam da bi svako drugačije rešenje bilo bi davanje nepovoljnijih prava zaposlenom u odnosu na ona koja mu garantuje zakon, što nije dozvoljeno. Moram ipak da isteknem da postoje i različita mišljenja u praksi, to jest da određene kolege smatraju da sve vreme ide isplata bolovanja, iako je tokom tog period bilo državnih praznika.
Pozdrav

Poštovana
S obzirom je Zakonom o radu propisano da ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno sprečen za rad u smislu propisa o zdravstvenom
osiguranju – ima pravo da po isteku te sprečenosti za rad nastavi korišćenje godišnjeg odmora, onda ne može biti osnova da Vam se dani sprečenosti za rad uračunavaju u godišnji odmor. Ne može poslodavac doneti rešenje o godišnjem odmoru za period kada ste na bolovanju, bez obzira na neki Vaš pređašnji zahtev. Naprotiv, mišljenja sam da je dužan da stavi van snage doneto rešenje jer ćete Vi za to vreme izvesno biti na bolovanju.
Pozdrav

Poštovana
Najpre morate proveriti sa poslodavcem da li je uplatio dospele doprinose za socijalno osiguranje. To je uslov za ostvarivanje prava iz zdravstvenog osiguranja, pa tako i za isplatu naknade zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Ako je taj preduslov ispunjen, proverite kod poslodavca da li je uopšte piodneo zahtev filijali RFZO za isplatu bolovanja sa neophodnom dokumentacijom. Bez predatog zahteva neće doći do obračuna naknade zarade i isplate iste. Ukoliko je Vaš poslodavac podneo za svaki mesec zahtev za isplatu naknade zarade sa pratećom dokumentacijom, RFZO ima rok od 30 dana da na poseban račun poslodavca uplati sredstva, koja potom u roku od 30 dana poslodavac mora da iskoristi isključivo u svrhu isplate Vaše naknade zarade. Dakle proverite u opisanom sledu događaja da li je negde došlo do problema. Međutim, nije mi poznato da RFZO toliko kasni sa isplatom. Pretoostavljam da se ipak radi ili o neplaćenim doprinosima ili o tome da nije predat uredan zahtev za isplatu. Takođe skrećem pažnju, da od momenta otvaranja porodiljskog odsustva Vi ično podnosite zahtev lokalnoj smaoupravi za isplatu nakande zarade tokom porodiljskog odsustva, a ne Vaš poslodavac.
Pozdrav

Poštovani
S obzirom da po zakonu zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, a da za odsustvovanje sa rada zbog privremene sprečenosti za rad usled bolesti ima pravo na nižu naknadu, odnosno 65% od prosečne zarade iz poslednjh 12 meseci, mišljenja sam da za dan državnog praznika ide jedan obračun,a za dane bolovanja drugi. Svako drugačije rešenje bilo bi davanje nepovoljnijih prava zaposlenom u odnosu na ona koja mu garantuje zakon. Postoje i različita mišljenja u praksi.
Pozdrav

Poštovana Nikolina
Nisam siguran da sam razumeo pitanje, ali pretpostavljam da Vas zanima tehnika isplate nakande zarade tokom trudničkog bolovanja. Naknadu zarade za prvih 30 dana bolovanja plaća poslodavac, a od 31. dana RFZO. Ukoliko je Vaš poslodavac predao kompletnu neophodnu dokumentaciju filijali RFZO za isplatu naknade zarade, RFZO je dužan da u roku od 30 dana plati poslodavcu na namenski račun naknadu zarade. Osnovicu za obračun nakande zarade čini Vaša prosečna zarada ostvarena u poslednjih 12 meseci pre meseca kada ste otvorili bolovanje. Plaća se 100% od ove osnovice.
Srdačan pozdrav

Poštovana Danijela
Članom 87. Zakona o zdravstvenom osiguranju propisano je da osnov za naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, za osiguranike zaposlene, čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Zakonom je dalje definisano da osiguraniku koji je pre nastupanja privremene sprečenosti za rad, odnosno u periodu iz kojeg se utvrđuje osnov za naknadu zarade, istovremeno radio kod dva ili više poslodavaca, osnov za naknadu zarade utvrđuje se prema ukupnom zbiru osnova za naknadu zarade iz čl. 87. ovog zakona. Shodno navedenom, ukoliko je mesec u kojem je nastupila Vaša privremena psrečenost za rad bio novembar 2020. godine (što je gotovo izvesno slučaj ako RFZO treba da Vam plati naknadu zarade počev od decembra 2020. godine) osnov za naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja čini prosečna zarada koju ste ostvarili u periodu novembar 2019-oktobar 2020. godine (prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad). Dakle, bez obzira što je ta zarada ostvarena kod prethodnog posloodavca, ista se uzima u obzir kod računanja nakande zarade koju plaća RFZO. Zbog toga su zahtevali da obrazac visini zarade u periodu koji čini zakonsku osnovicu popuni i prethodni posldoavac jer ste u rom periodu kod njega radili.
Pozdrav

Poštovani
Potraživanja naknade zarade zastarevaju u roku od 3 godine od dana dospelosti. Prema tome, zahtev se mora predati u tom roku. Naravno, što pre se zahtev preda pre će biti isplaćena naknada zarade na poseban račun poslodavca. Nakon predaje kompletnog zahteva RFZO ima rok od 30 dan da prenese sredstva poslodavcu. Što se tiče rada knjigovodstva, oni za isti odgovaraju klijentima koji ih angažuju. Svakako da neefikasnost neće doprineti poverenju u njihov rad.
Pozdrav

Poštovana Zvezdana
U slučaju kada je trudnica u radnom odnosu svega 5 meseci pre otvaranja trudničkog bolovanja, naknada zarade kod RFZO tokom bolovanja utvrđuje se na sledeći način: izračuna se prosečna zarada ostvarena u periodu od 12 meseci sabiranjem 5 zarada i 7 minimalaca, pa se tako utvrđena prosečna zarada deli na 12meseci i dobija se mesečna osnovica od koje se plaća 100%. Kasnije, tokom porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta računa se poslednjih 18 zarada (a ne 12) s tim da se tu primenjuje matematika 5/18, odnosno sabere se 5 zarada (ne dodaje se 13 minimalaca kao kod trudničkog) i zbir se deli sa 18 radi dobijanja mesečne osnovice. Doduše,pre porođaja i tri meseca nakon porođaja morate dobiti makar minimalac (to je korektivna odredba)
Takođe, nakon otvaranja trudnickog bolovanja, poslodavac i dalje ima obavezu plaćanja doprinosa džzavi za radnicu koja je na trudničkom dok on plaća iz svojih sredstava naknadu zarade, a to je prbvih 30 dana. Nakon toga država (odnosno RFZO) plaća i nakandu zarade I doprinose.
Pozdrav

Poštovani
Nakon što Vaš otac bude prijavio računovodstvu svog poslodavca da je primio manje od minimalca platu, može da zahteva isplatu i ispravku za manju zaradu od minimalne za to prethodno bolovanje, 2020.januara, pošto zahtevi za ostvarivanje prava iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana dospelosti.
Pozdrav

Poštovani Aleksandre
Članom 73. stav 1. tačka 4) Zakona o zdravstvenom osiguranju propisano je da naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad pripada osiguranicima zaposlenima, ako je zdravstveno stanje osiguranika takvo da je osiguranik sprečen za rad zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini. Dalje je članom 86. Zakona propisano da se osnov za obračun naknade zarade za osiguranike zaposlene, koju isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava, utvrđuje u skladu sa propisima kojima se uređuje rad. Propis koji uređuje rad jeste Zakon o radu u kojem je članom 115. stav 1. tačka 1) utvrđeno da zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom. Članom 95. stav 1. Zakona o zdravstevnom osiguranju iuzmeđu ostalog je uređeno da visina naknade zarade koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i iz sredstava poslodavca u slučajevima sprečenosti za rad zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini, iznosi 65% od osnova za naknadu zarade.
Shodno svemu navedenom, visina naknade zarade u Vašem slučaju nije 60%, već 65% od osnova za naknadu zarade, koji čini prosečna zarada koju ste ostvarili u 12 meseci kopji prethode mesecu u kojem je nastupila Vaša privremena sprečenost za rad.
Pozdrav

Poštovani
Povreda na radu i u vezi sa radom odgovornost je poslodavca, jer je on zakonski dužan da organizuje rad na bezbedan i zdrav način. U konkretnom slučaju Vi niste učinili ništa pogrešno i po zakonu poslodavac je dužan da Vam plaća naknadu zarade dok god bude trajala sprečenost za rad zbog povrede na radu. Naknada se plaća u visini od 100% od Vaše prosečne zarade u poslednjih 12 meseci. Poslodavac je dužan da Vam nakandu plati do kraja meseca za prethodni mesec.
Pozdrav

Poštovana Dajana
Zakonom o radu propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana. Shodno navedenom, u slučaju kada zaposleni tokom trajanja bolovanja promeni poslodavca, a RFZO plaća naknadu zarade, prekida se isplata naknade zarade na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja i od momenta zasnivanja radnog odnosa kod novog poslodavca prvih 30 dana bolovanje ide na njegov teret.
Pozdrav

Poštovani
Zakonom o radu propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada. Zakonom o radu takođe je definisano da zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog. Shodno navedenim zakonskim odredbama, naknada zarade za bolovanje jeste u visini 65% prosečne zarade iz prethodnih 12 meseci, ali ne može da bude manja od minimalne zarade, dok je naknada zarade za vreme plaćenog odsustva u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da takođe ne može biti manja od minimalne zarade. Prema tome, u oba slučaja-i kod bolovanja i kod plaćenog odsustva ne možete da primate naknadu zarade koja je niža od minimalne zarade. Tužbom za isplatu zarade zaposleni ima pravo da potražuje neisplaćeni iznos zarade i naknade zarade sa pripadajućom kamatom, tako da može biti osnova za tužbu zbog plate manje od minimalne zarade za vreme bolovanja i plaćenog odsustva.
Pozdrav

Poštovana Dragana
Naknadom zarade obuhvata se ceo mesec u kojem ste radili, pa tako i dani koji su bili državni praznici. Preciznije, ne može Vam se zbog dva dana praznika umanjiti naknada zarade za konkretan mesec.
Pozdrav