Kako dati otkaz po zakonu, i šta ako ne ispoštujete otkazni rok

Autor - Milan Predojevic | Otkaz i promena posla

feb 05

Zakon o radu propisuje nekoliko osnova za prestanak radnog odnosa. Dva razloga na osnovu kojih dolazi do prestanka radnog odnosa zasnivaju se na izraženoj volji zaposlenog-sporazumni prestanak radnog odnosa i otkaz od strane zaposlenog.

U prvom od dva navedena osnova neophodna je saglasnost volja obe uključene strane-poslodavca i zaposlenog, u kom slučaju radni odnos prestaje na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog. Kod drugog navedenog zakonskog osnova do prestanka radnog odnosa dolazi isključivo i jedino na osnovu izražene volje zaposlenog.

Otkaz od strane zaposlenog

Zaposleni u svakom trenutku ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu bez navođenja razloga za to. Radi se dakle o prestanku radnog odnosa koji se zasniva isključivo na precizno izraženoj volji zaposlenog da mu prestane radni odnos.

Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa. Ovaj rok Zakon o radu naziva otkazni rok. Opštim aktom kod poslodavca ili ugovorom o radu može da se utvrdi duži otkazni rok, ali ne duži od 30 dana. U otkazni rok se računaju radni dani, kao i dani vikenda i praznika, ali i  svi ostali dani u kojima zaposleni eventualno ne bi radio (korišćenje slobodnih dana i slično). Prema tome, nije reč o 15 radnih dana, već o 15 kalendarskih dana.

Iz svega navedenog jasno je da je uslov za prestanak radnog odnosa po osnovu otkaza od strane zaposlenog da poslodavac o navedenoj nameri zaposlenog primi njegovu izjavu, koja je data u  pisanoj formi, koja je jasna, kategorična, nedvosmislena i ne zahteva nikavo dodatno tumačenje. Jedino takva izjava zaposlenog, doneta slobodno i samostalno, bez uticaja pretnje, prinude ili zablude (bez uticaja mana volje), predstavlja validan osnov za otkaz ugovora o radu i proizvodi pravno dejstvo od momenta dostavljanja poslodavcu. Naravno, preduslov za davanje ovakve izjave volje je mentalno zdravlje zaposlenog, odnosno u momentu sastavljanja izjave o otkazu ugovora o radu zaposleni mora biti uračunljiv, to jest da je sposoban da shvati značaj svoje izjave i da upravlja svojim postupcima.

U otkazu ugovora o radu zaposleni mora da navede datum kada radni odnos prestaje, s tim da taj dan mora da bude u okviru otkaznog roka. Kao što smo naveli, otkazni rok može da bude u rasponu od 15 do 30 dana. Zakonom je propisano da zaposleni mora da ostavi poslodavcu barem 15 dana od momenta predaje pisanog otkaza do momenta prestanka rada. Ukoliko je otkazni rok po odredbama opšteg akta poslodavca, odnosno po ugovoru o radu određen u dužem trajanju, zaposleni mora da ispoštuje taj rok. Ako bi, suprotno zakonskim odredbama, u opštem aktu poslodavca ili u ugovoru o radu bio određen otkazni rok koji je duži od 30 dana, takva odredba bi bila ništava i primenjivao bi se maksimalni zakonski rok od 30 dana.

Posledice nepoštovanja otkaznog roka


Zakonske odredbe o otkaznom roku daju poslodavcu određeno vreme (videli smo da je to vreme između 15 i 30 dana od dana kada je primio izjavu zaposlenog o otkazu ugovora o radu) da nađe rešenje za novonastalu situaciju.

Otkaz ugovora o radu od strane zaposlenog može da prouzrokuje probleme u organizaciji posla, te je zakonodavac dao poslodavcu otkazni rok da bi te probleme mogao da prevaziđe-zapošljavanjem novog radnika umesto zaposlenog koji je dao otkaz, novom organizacijom posla i preraspodelom radnih zadataka na ostale zaposlene i slično.

Iz navedenih razloga zaposleni je dužan da poštuje otkazni rok. U slučaju da to ne učini, odnosno da prestane da dolazi na posao nakon što je predao poslodavcu izjavu o otkazu, a otkazni rok još nije protekao, ili tokom otkaznog roka ne obavlja svoje radne zadatke, a usled toga nastupi određena šteta za poslodavca, postojao bi zakonski osnov za naknadu te štete od zaposlenog koji je svojim skrivljenim ponašanjem prouzrokovao štetu. Prema tome, jedina posledica koja bi po zaposlenog mogla da nastupi ukoliko ne ispoštuje otkazni rok prilikom davanja otkaza ugovora o radu je naknada stvarne štete koju je time prouzrokovao poslodavcu. Ovo znači da bi poslodavac u sudskom postupku protiv zaposlenog morao da dokaže da zaposleni nije ispoštovao otkazni rok, te da je takav njegov postupak direktno prouzrokovao određenu materijalnu štetu za poslodavca. Nepoštovanje otkaznog roka mora da bude uzrok određene štete-u tom slučaju bi zaposleni morao da nadoknadi tu štetu poslodavcu. Poslodavac nema pravo da zbog nepoštovanja otkaznog roka naplati bilo kakvu kaznu od zaposlenog koji je dao otkaz. Takva novčana kazna ne može da bude predviđena ugovorm o radu, opštim aktom poslodavca, a ni nekim posebnim ugovorom. To bi praktično bila paušalna naplata štete, što nije pravno osnovano. Poslodavac mora da dokaže da je šteta zaista nastupila, da dokaže njenu visinu, kao i činjenicu da je prouzrokovana upravo nepoštovanjem otkaznog roka od strane zaposlenog koji je dao otkaz ugovora o radu. Da li je za poslodavca zaista nastupila šteta zbog neispunjavanja radnih zadataka tokom otkaznog roka od strane zaposlenog koji je dao otkaz, koliki je njen iznos i da li sve to poslodavac može da dokaže u eventualnom sudskom postupku-faktičko  je pitanje.

Da bi se izbegao takav spor, najpovoljnije i za zaposlenog i za poslodavca je da zaposleni savesno i redovno obavlja svoje radne zadatke tokom otkaznog roka. Takođe, s obzirom da zaposleni podnosi  izjavu o otkazu ugovora o radu u pisanoj formi nadležnoj službi kod poslodavca, te da od dana podnošenja pisane izjave do dana prestanka radnog odnosa mora da protekne najmanje 15 dana, zaposleni bi trebalo da zahteva da se na pisanoj izjavi evidentira datum prijema, kako ne bi bilo nedoumica o tome kada se završava otkazni rok.

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Prijavi se i postavi komentar

(199) komentari

Miljana Djukic 01. 11. 2021.

Postovani, da li poslodavac moze novcano da kazni radnika zbog kasnjenja na posao? I zanima me sta uraditi kada poslodavac nece da ispostuje otkazni rok od 15 dana? Dakle ne zeli da isplati 15 radnih dana. Unapred zahvalna na odgovoru

    Milan Predojevic 03. 11. 2021.

    Poštovana Miljana
    Zakonom o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline, ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos, umesto otkaza ugovora o radu, izrekne jednu od sledećih mera:
    1) privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade, u trajanju od jednog do 15 radnih dana;
    2) novčanu kaznu u visini do 20% osnovne zarade zaposlenog za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do tri meseca, koja se izvršava obustavom od zarade, na osnovu rešenja poslodavca o izrečenoj meri;
    3) opomenu sa najavom otkaza u kojoj se navodi da će poslodavac zaposlenom otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja iz člana 180. ovog zakona, ako u narednom roku od šest meseci učini istu povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline.
    Shodno navedenom, moguća je novčana kazna za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline u vidu obustave sa plate, ali maksimalno do 20% osnovne zarade i najduže do tri meseca.
    Što se tiče otkaznog roka, poslodavac ima obavezu poštovanja istog samo kod jednog razloga za otkaz:kada zaposleni ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje posla na kojem je raspoređen. U tom slučaju zaposleni ima pravo na otkazni rok koji se utvrđuje opštim aktom ili ugovorom o radu, u zavisnosti od staža osiguranja, a koji ne može biti kraći od osam niti duži od 30 dana. Takođe, ako je reč o otkaznom roku koji Vi poštujete kao zaposleni, odnosno ako Vam radni odnos prestaje na osnovu Vaše izjave o otkazu i u toj izjavi ste naveli da ćete poštovati otkazni tok, onda poslodavac ne može da Vam odredi raniji datum za prestanak radnog odnosa. Svakako, rad tokom otkaznog roka je poslodavac dužan da isplati. Dakle, ako ste ispoštovali otkazni rok i radili 15 dana, poslodavac taj rad mora da plati.
    Pozdrav

Olivera Šumenkovic 20. 10. 2021.

Poštovani,

Dala sam otkaz u trenutnoj firmi, a otkazni rok je 15 dana. Imam 12 dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Zbog potrebe rada, poslodavac se nije složio da iskoristim godišnji odmor, već moram da radim do isteka otkaznog roka. Upućena sam da bi to trebalo dodatno da mi se isplati. Da li bi poslodavac, u tom slučaju, trebalo meni da obezbedi neku vrstu ugovora o delu, kako bih bila sigurna da ce mi tih 12 dana biti isplaćeno?

    Milan Predojevic 21. 10. 2021.

    Poštovana Olivera
    Poslodavac ima pravo da odbije da Vam odobri godišnji odmor tokom trajanja otkaznog roka jer po zakonu on odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora. Ako potrebe organizacije posla nalažu da radite tokom otkaznog roka, poslodavac nije obavezan da donese rešenje o godišnjem odmoru i ima zakonsko pravo da od Vas traži da radite do isteka trajanja radnog odnosa. Međutim, u tom slučaju dužan je da Vam isplati naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor koja ima karakter naknade štete. Naime, Zakonom o radu propisano je da je u slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Naknada ima karakter naknade štete. Prema tome, nema nikakve potrebe, a ni zakonskog osnova da se za 12 dana neiskorišćenog godišnjeg odmora piše ugovor o delu, već se donosi rešenje o nakandi štete za neiskorišćeni godišnji odmor.
    Pozdrav

      Olivera Šumenkovic 21. 10. 2021.

      Poštovani, hvala puno na odgovoru!

Jelena Ijačić 24. 09. 2021.

Poštovani, da li je moguće dati delimičan otkaz ugovora o radu? Naime, radim u školi i budući da sam ove godine bila tehnološki višak za 11% norme, preuzela me je druga škola za taj procenat. Međutim u toiij novoj školi mi nude još 11% što meni odgovara i pruža mogućnost proširenja u narednoj godini. Sa druge strane u mojoj matičnoj školi norma će mi se drastično smanjiti sledeće godine. Međutim direktor mi ne daje saglasnost za sporazumni prelazak za tih 11%. Ja sam podnela zahtev za umanjenje norme sa navedenim obrazloženjem u matičnoj školi i zahtev za proširenje norme u novoj školi. U novoj školi su mi uradili aneks ugovora za novi procenat, ali u staroj odbijaju da me odjave. Napominjem da moja stara škola ima na raspolaganju slobodna stručna lica koja bi popunila tih 11% koje želim da ostavim. Koje su moje mogućnosti u svemu ovome? Unapred hvala

    Milan Predojevic 27. 09. 2021.

    Poštovana Jelena
    Ukoliko ste sigurni u to da će Vas nova škola angažovati, Vi uvek možete da date otkaz u prethodnoj školi. Dakle poslodavac nema mehanizam da Vas natera da ostanete da radite. Ukoliko želite da otkažete ugovor o radu u staroj školi, treba da napišete izjavu o otkazu i oredate je direktoru te škole.
    Pozdrav

      Jelena Ijačić 27. 09. 2021.

      Hvala najlepše na brzom odgovoru, ali mislim da me niste razumeli najpreciznije. Pitanje je da li ja mogu otkazati ugovor u radu samo u određenom procentu (konkretno ovde za 11%), dakle tako da za ostali procenat (78%) ostanem u matičnoj školi (u kojoj sada imam 89%), a da u drugoj školi proširim normu za 11% (i da tamo imam ukupno 22%)? Dakle, da li je moguće delimično (u određenom procentu) otkazivanje ugovora o radu od strane zaposlenog?

        Milan Predojevic 27. 09. 2021.

        Poštovana
        Zakon o radu ne predviđa mogućnost delimičnog otkaza ugovora o radu. Možete se sporazumeti sa školom da Vam se umanji broj časova, ali ne možete dati delimični ozkaz. Mišljenja sam da bi tako nešto bilo moguće jedino kada biste imali dva odvojena ugovora o radu, pa da jedan otkažete, a drugi ne. Odnosno, nije mi poznata praksa po kojoj škola postupa u navedenim slučajevima, ali ako bi postojali posebni ugovori za svaki predmet, mogli biste otkazati jedan, a drugi ostaviti na snazi. Ako je pak sve regulisano jednim ugovorom u kojem je navedeno da radite ukupno 89% radnog vremena, mišljenja sam da takav ugovor ne možete otkazati na taj način da Vam ostane 78% angažovanja. To možete jedino učiniti sporazumno, odnosno aneksom, jer da bi se izmenili uslovi rada potrebna je saglasnost poslodavca i zaposlenog. Ponavljam, ovakva praksa je ipak specifična i nije mi toliko poznata, odnosno navedeno je samo moj stav na osnovu dosadašnjeg iskustva u drugim oblastima radnog prava.
        Pozdrav

Nikola Nikolic 01. 09. 2021.

Поштовани;
Добио сам посао у једној компанији,одрадио систематски преглед,прошао и сад чекам да ме позову да кренем да радим…али у мојој садашњој фирми намерно задржавају људе од 15 до 30 дана отказног рока…
Да ли би тај нови послодавац требао да испоштује тај отказни рок док не истекне,и да онда пређемо тамо да радимо?

    Milan Predojevic 02. 09. 2021.

    Poštovani Nikola
    Poštovanje otkaznog roka je Vaša obaveza, a ne novog poslodavca. Ukoliko raskinete radni odnos kod trenutnog poslodavca, pa pređete kod novog, pri tom ne poštujući otkazni rok, novi poslodavac ne bi imao nikakve posledice ako Vas odmah primi u tradni odnos. Prethodni poslodavac bi mogao eventualno Vas da tuži za naknadu štete, ako je pretrpi zbog toga što niste poštovali otkazni rok. Dakle morao bi u sudskom postupku da dokaže de je Vaše nepoštoanje otkaznog roka prouzrokovalo neku štetu za njega. Takođe bi morao da dokaže visinu te štete.
    Pozdrav